Ових дана сви смо сведоци једног тренда који је пре само неколико недеља био незамислив. Наиме, сећамо се да је интернет гласило „Е-новине” било у тешкој ситуацији, говорило се о недостатку финансијских средстава и опасности од гашења овог светлог медија - једног од ретких мутној мочвари српске писане јавне речи. Међутим, волшебним сплетом потоњих догађаја о којем ће касније бити речи, ово гласило доживљава ренесансу и у жижу јавности ступа као непатворено светско чудо.
Читаност „Е-новина” је последњих дана прешла све границе и оборила све рекорде: сваке секунде тражи се чланак више, сервери који опслужују захтеве корисника увелико су преоптерећени, а фирме су и за најмањи оглас спремне да плате незамисливе суме новца. Једноставно, нешто до сада невиђено у електронској ери.
Реакције финансијских центара уследеле су веома брзо. Медијски магнат Руперт Мардок већ је послао понуду за откуп контролног дела акција, а заинтересованост је показао и водећи гигант у домену електронског маркетинга - америчка компанија „Гугл”. Незванично се говори о сумама од неколико десетина милиона долара, али све је и даље у домену спекулације. Такође сазнајемо да је након најновијег развоја догађаја уредник „Е-новина”, чувени новинар и ерудита Петар Луковић, најозбиљнији кандидат за добијање престижне Пулицерове награде.
Многи се питају чему има да захвали ова преконоћна експлозија популарности. Не без разлога, јер мало је познато да је њен епицентар заправо лоциран у забитом кутку многобројне интернетске екумене, на малој дискусионој групи под називом „Швајцарска”, која је у саставу сајта „Сербианкафе”. Добар глас о „Е-новинама” почела су да проносе два еминентна тамошња дискутанта, чувени интелектуалци опште праксе и великани племените лозе који се упорно боре са српским језиком и правописом, а рат воде против великосрпске завере и плана о уништењу околних народа, а затим и остатка света (њихове скојевске надимке нећемо наводити да им не би отежали већ довољно тешке услове рада у интернет илегали). Захваљујући њиховом прегалаштву и благовременим преношењима маестралних чланака из пера Петра Луковића, добар глас се као чинук брзо спустио са високих Алпа и распршио по читавој Европи, а потом стигао до најудаљенијих крајева обе Америке, Источне Азије и Аустралије. О оном што је уследело све је већ речено.
Славни Петар Луковић, почасни грађанин Сарајева и велики пријатељ српског просветитеља Жељка Митровића, упитан о томе шта планира да учини са великом сумом која га ускоро очекује, одговорио нам је да намерава да уложи у развој белгијског националног фудбалског тима. За објашњење овог помало неочекиваног геста препоручио нам је снимак једне своје конференције за штампу, који овом приликом преносимо.
http://www.youtube.com/watch?v=fy0U8CsnAYI&feature=related#t=01m25s
