Lowkick, ti propadas , ti se drogiras je jedan od stihova jedne turbo folk pesme...nismo se lepo razumeli, pa se izvinjavam...

znaci ovo ti propadas ti se drogiras je stih neke folk pesme...naravno da su mnogi pomrli od dopa, doduse mnogi su ostali na vutri i alkoholu, ili na alkoholu ili ni na cemu...

no na grand estradi ima toga i to previse...možda nije zuto, i ganja, ali je belo...:)))

u svakoj muzici ima nazalost narkomanije, no to je već individualna stvar...

samo malo da se podsetimo nekih stvari koje nisu turbo folk:)))

nije da pridajem značaja turbo folku, nego bre ima toliko tekstova koji nemaju smisla, aranzmana punih orijentalne muzike, itd itd..pa cisto da malo se izborimo protiv toga...:)

a ima i ona...Celo Selo Smrce belo:)))

cisto da dodam jedan tekstic...:)

Gitare iz Sevojna u rangu sa „Fenderom”
desk - 13. januar 2010. u 05.25

„Fender” je „Fender”, ali i Ratko Marković, šezdesetogodišnji samouki majstor za gitare iz užičkog prigradskog naselja Sevojno, u šupi koju je odavno pretvorio u majstorsku radionicu, konja za trku ima!

Oni koji su proteklih nekoliko decenija imali priliku da u rukama drže neku od Ratkovih električnih gitara i na njima sviraju kažu da se gitare iz Sevojna čistim i snažnim zvukom mogu meriti i sa daleko poznatijim uzorcima, iza kojih, kao iza „Fendera” u sedištu poznate firme u Arizoni, stoje čitavi odredi vrhunskih stručnjaka i majstora.

U već pomenutoj šupi i jednoj sobi stana u Sevojnu, Ratko gitare pravi više od dvadeset godina. Isprva bili su to jeftiniji instrumenti za početnike, a izrada instrumenata bila je Ratku tek hobi. Poslednjih godina iz Ratkove šupe - radionice izlaze daleko skuplji modeli iz prave profesionalne serije.

„Pre više od tri decenije igrom slučaja sam počeo da se bavim gitarama. Najpre magnetima, koji se ugrađuju u ove instrumente, po tome sam se pročuo po čitavoj tadašnjoj Jugoslaviji, pa sam ubrzo postao saradnik tada poznate slovenačke firme za proizvodnju muzičkih instrumenata ´Melodija´. Punu deceniju Slovencima sam isporučivao magnete za električne gitare, sve do rata i raspada zemlje”, priča Ratko.

Rat je doneo prekid saradnje, ali je Ratko tada već bio duboko u ovom poslu, gitare mu nisu dale mira, pa je mesece i godine proveo nad knjigama, eksperimentišući u pokušajima da sam napravi celu gitaru.

„Razmišljao sam tada, ako znam da pravim magnete koji su duša električnih gitara, što ne bih pokušao i čitavu gitaru da napravim.”

„Tada sam pretvorio šupu u pogon, počeo da nabavljam alat, materijal, u radionicu sam pretvorio i jednu od soba mog stana i, polako, od grubih radova pa nadalje, počele su odatle da izlaze prave gitare, a počele su da stižu i mušterije... Jednu sam, u međuvremenu, poklonio i Ranđi iz ´Nevernih beba´, čuo sam posle da je kod kolega hvalio moj rad”, kaže Ratko.

U pipavom, dugom procesu izrade jedne-jedine gitare, nastavlja Ratko, strpljenje je najvažnije. I najmanji propust ume da pokvari ceo posao.

„Telo instrumenta pravim isključivo od drveta jove, lipe ili jasena, vrat od javora... Naravno, imam i parionicu u kojoj otkuvavam drvo, sledi sušenje, lakiranje, poliranje, a zatim sklapanje od postavljanja magneta, potenciometara, prekidača... Gitara mora dobro da zvuči i bez elektronike, a ako tada pokaže grešku, elektronikom se to ne da ispraviti”, opisuje Ratko proces pravljenja gitare.

Najjeftinija gitara iz Ratkovog pogona danas košta oko 200, one skuplje više od 500 evra. Mogu da sviraju sve, kaže Ratko, osim metala i hard roka, jer je to ipak za nešto težu „mehanizaciju”. (Mondo, Glas javnosti)

Mare