Nadjoh preko ovih praznika malo vremena da prelistam nasu stampu koja izvestava o desavanjima srpske dijaspore u ovoj zemlji. Nekoliko stvari su mi u tim izvestajima bile tragikomicne pa ću uzeti sebi za pravo da prokomentarisem u nekoliko recenica i „stichwortartig” moje subjektivno dozivljavanje naše dijaspore. Ne želim nikoga da vredjam niti da smaram, pa ću se potruditi da budem kratak i ne bas toliko ostar.-)

Evidenta je preko praznika bila posecenost „naših kulturnih” klubova za vreme praznika. Nasi ljudi izgleda u velikom broju posecuju srpske klubove uz zvuke „stare (h)armonike” i miris „belog lukca i crvene paprike”. Pa se naravno u tim turbo-patri(j)otskim prostirima za skakanje i kockanje sa jednom zvezdicom vodi racuna o lepom izgledu i prikladnoj odeci: ispod crvenog karmina pokvareni zubi, masne kravate (od pechenja) i lepo belo odelo. Kada smo kod odela i kravate setih se dozivljaja iz detinjstva. Naima, provodio sam nekoliko puta letnji odmor kod dede i bake na selu. Deda je imao simpaticnog i ogromnog vola koji se zvao „Zekonja”. Nekako me nasi ljudi sa kravatom i odelom iz tih klubova asociraju na „Zekonju”. Čak smatram da bi „Zekonja” sa kravatom i odelom izgledao mnogo prikladnije.-))

Zanimljiva je i ogromna posecenost nasoj Crkvi u svim krajevima Svajcarske za vreme pravoslavnog bozica. Nasi ljudi su masovno odlazili na bozicne liturgije. Obradovala me ta cinjenica, pa pomislih da su sada nasi ljudi ovde postali moralni, pobozni i pripadnici moderne burzuazije. Ali posle početne euforije morao sam ipak da konstantujem da se ne radi o preobrazenju srpske dijaspore, već o lecenju raznih koplexa i drugih bolesti. Postoje u ovom fenomenu dve pojave tj. dve grupacije novih turbo-vernika: Jedni su Srbi iz prekodrinskih krajeva, koji su posle sloma Titove Jugoslavije doziveli slom sobstvenog identiteta, pa sada imaju potrebu da lece frustracije kroz cvrst zagrljaj sa radikalnim turbo-patri(j)otizmom i fanaticnim izlaganjem svoje religije. Drugi su mladi ljudi koji eto idu na bozicnu liturgiju, jer ide i lokalni „krimos (vlasnik diskoteke)”, a i po neke devojke posete onako skockane i nasminkane kao u diskoteci bozicnu liturgiju.

Simpaticni su mi i najnovije aktivnosti Srpskog Kulturnog Saveza.-)) Savez se hvali da je organizovao ogromne humanitarne akcije za dobrobit srpskog naroda. Problematično je samo da taj isti savez crpi budzet Srbije. Naime, ministarstvo Srbije je toj organizaciji za početak izdvojilo preko 30 000 Sfr, jer se Srpski Kulturni Savez predstavio kao krovna organizacija svih Srba u Svajcarskoj. Pa sada ispada da srpski seljak kroz porez placa svoju humanitarnu pomoć koja stize pravo od turbo-patri(J)otske dijaspore iz Svajcarske.-))

Simpaticna je nasa dijaposra ovde-)))