Како бисте укратко могли да нам представите кључне идеје Народне партије Швајцарске и истовремено објасните зашто је победа Ваше странке на последњим изборима произвела тако велику медијску хистерију и сатанизацију?
- Ми желимо да сачувамо старе проверене вредности а да истовремено будемо економски либерални. Морамо да задржимо старе вредности и да људимо дамо представе о етици и моралу, јер све што се конзервира у културу слика је која се огледа и у економији. Значи да, ако неко није спреман да научи вредности, да их носи у себи и да стоји иза њих у животу, он не може после ни да их пренесе на своје радно место.
То је све веома важно, јер глобализација ће бити велики изазов за сиромашне. Они који су сиромашни бориће се против оних који су још сиромашнији. Средњи сталеж ће се избрисати. Нас сатанизују зато што ми постављамо та непријатна питања. А у та питања спадају и питања суверенитета и питања имиграције.
У непријатна питања спада и стављање под знак питања концепта мултикултуралности?
- Мултикултурне скупине само сведоче о некултури, јер једна друге негирају. Ниси отворен према осталима ако сам себе негираш. Ако имаш здрав однос према себи и себе умеш да вреднујеш, можеш да будеш и отворен према другима и вреднујеш другу културу. У мултикултурним друштвима свака ће култура тражити да има свој удео и утицај у држави. За мене постоји један Устав, једна државност и то мора да се поштује, иначе се све то разводњава.
Сведоци смо да Швајцарска све више напушта неутралност. Ко је у Швајцарској заговорник напуштања политике неутралности?
- То подржава понајвише интернационална левица.
Будите прецизнији?
-То су зелени и социјалисти с Калми Реј на челу.
Да ли је Швајцарска данас мање неутрална него што је била јуче?
- Да, кроз ту политику тзв. активне неутралности за Калми Реј су добри Палестинци а не Јевреји, а на Косову су им добродошли Шиптари а не Срби. И пошто се активно бави страним проблемима, не може се више говорити о неутралности Швајцарске.
Да ли Швајцарска има неке унутрашње проблеме?
- Наравно. Народ у Швајцарској плаши се насиља. Откако је режим на границама према Француској либерализован, у том крају утростручиле су се криминалне делатности и пљачке.
Ви говорите да Србија и Швајцарска имају заједнички проблем а то су Албанци?
- Тај проблем се највише огледа у томе што с Косова долазе дрога, проституција и друге врсте криминала, који Швајцарска врло тешко може да савлада. Ја то желим да дефинишем као мафију, јер сав тај криминал и дрога иду, као и у Италији, преко албанских породица.
Какав је Ваш став према Косову и захтеву Албанаца за независношћу?
- То је унутрашња ствар Србије. Свако мешање са стране може да буде погубно. Европска заједница може само да предложи платформу за разговор, али не треба да прокламује независност дела територије које се налази у једној сувереној и правној држави као што је Србија.
Постоји ли нешто заједничко између Срба и Швајцараца?
- Радујем се што видим да и ви, као и моја Народна партија, стојите иза свог идентитета и да немамо намеру да од тога одустанемо, као и отпора да нас ставе у заједнички кош.
Какви су Ваши утисци о посети Србији?
- Стекао сам утисак да су Срби, што се тиче културе, врло самосвесни. Врло сам пријатно изненађен колико је здрав и жив културни живот у Србији. Многе младе људе сам видео како купују књиге на Сајму, како су активни и како се овде, ипак, држи до културе.
Да ли сте видели и последице НАТО бомбардовања?
- За мене је напад НАТО на Србију апсулутни скандал. Напад НАТО на Србију и суђење Слободану Милошевићу било је противно свим људским правима. То је чист пример како јачи тлачи.
Највећи скандал је да се 500 швајцарских војника налази данас на Косову. Ја сам се у парламенту борио, али већина је изгласала и ја никако не могу да опростим да су швајцарски војници данас под оружјем на Косову.
Још један скандал је да наша министарка спољних послова Калми Реј говори о независности Косова. То није улога Швајцарске у светској политици, јер Швајцарска је неутрална земља. Независно Косово неће решити проблеме, Косово није способно само да преживи. Косово је за Србију и даље српска провинција, што значи да Србија не може да преговара са земљом која није независна. Уколико Косово буде независно, онда Швајцарска има проблем, јер ће већина Албанаца доћи у Швајцарску.
Већ данас у Швајцарској 50 одсто тржишта дроге контролишу Албанци. Из ових речи можете схватити зашто сам ја за многе у Швајцарској непријатељ број један и зашто многи сањају да ме убију. Али, ја сам суверенист, борац за суверену Швајцарску.

Оскар Фрајзингер живи у Сиону, у кантону Вале. По занимању је професор немачког језика. Ожењен је и има троје деце.

U švajcarsim medijima, on je zvijer, djavo, lažov kome iz dana u dan raste nos kao Pinokiu.

Kad je pokušao da se predstavi javnosti svoje zemlje, koju voli takvu kakva jeste i želi da ostane omedjena granicama, crvena tačka u plavom moru Evropske Unije, kao pisac postao je pisoarski pjesnik. Nije se stalo na „sitnicama” u medijima zbog kojih bi pisac ovih redova polomio kosti desetini novinara samo kad bi se drznuli da mu tako nešto urade, već su „vuku”, a ponekad i „djavolu” iz Valisa zapalili kuću. Čuli ljudi da je Oskar zimogrižljiv pa mu potpalili kuću da se čovjek zajedno sa ženom i troje djece malo ogrije. Tu „sitnicu” oko paljenja kuće je preuzela na sebe neka anonimna ljevičarska grupa iz Oltena, mada se šuška da tu imaju svoje prste i naše komšije sa juga, jer je Oskar jedini švajcarski političar koji glasno i jasno kaže:

„Kao slobodan i slobodouman gradjanin ne mogu da akcepitram da Amerika stvara islamsku državu Kosovo u srcu Evrope i to na teritoriji jedne suverene države.”

Dok ga Srbi u Švajcarskoj odavno znaju kao jedinog u toj zemlji, i među nekoliko političara u Evropi, koji su se još od krvavog raspada SFRJ zalagali za zaštitu srpskog naroda, Oskar Frajzinger je od prošle godine poznat i u matici. Tada su mu albanski kriminalci spalili kuću, u znak odmazde što je „srpski lobista”. Ovaj profesor nemačke književnosti i predsednik veoma popularne Švajcarske narodne stranke, hrabrim iznošenjem mišljenja i zalaganjem za pravdu često se zamerao i uskoumnim novinarima, svojim kolegama političarima, ali i književnicima, koji su odbili da ga prime u Udruženje pisaca Švajcarske. Zato su mu srpski pisci ponudili da postane član Udruženja književnika Srbije, što je Oskar Frajzinger oduševljeno prihvatio.