Ne radi se o vlasti, i uopste, pitanje da li je u Slobino vreme bilo bolje nego pre ili kasnije nije važno.

Problem je veci i lezi znatno dublje u srpskoj istoriji nego sto to puno Srba želi da prizna.
Primera korumpiranih i dvoličnih vladara na Balkanu ima dovoljno, narod bi polako trebao da se navikne da mi nemamo ni osnovnu politicku kulturu koja bi mogla da bude osnova nekoj „postenoj” vlasti.

Stravicna je iluzija da je u Srbiji moguć iskren i neiskvaren politicar, jer jer u međuvremenu retkost naći iskrenog i neiskvarenog gradjanina, bar kada se radio o ophodu sa moći.

Svaki novi politicar može samo da uci od generacije koju zamenjuje, samo da bi zloupotrebu polozaja dalje usavrsio.

Sa druge strane imamo reakcionizam, od nekih ultra-liberalnih (i potpuno nerealnih) tendencija do onih fasistickih i nazadnih. Narod je sklon da veruje i u najvece gluposti, jer je očajan i dezorjentisan, i samim tim još ubrzava raspad drustva.

Izlaz?

Ne postoji, jer je problem suvise komplikovan, i jedino uporediv sa stanjem u nekim africkim državama. I oni se bore već decenijama da izadju iz tog kruga samounistavanja, neuspesno. Dakle, iz sopstvene snage, Srbija ne može da se izbori sa svojim velikim problemima, posebno onim drustvenim.

Vezivanje u neke vise strukture (EZ) je suvise daleko, i oni koji tvrde nešto drugo, lažu, znajuci da se trenutno ustvari pokrecemo dalje od tog cilja.

Mada zvuci uzasno, mislim da nam preostaje jedino varijanta „feniks”, dakle totalna propast i novi početak sa nule.

Toliko „bisera” za godisnjicu, od mene...

Da ne dodje do zabune!

Srdjane čestitam na komentaru!