Preuzeto sa sajta humanitarne organizacije ‚Srbi Za Srbe’

www.srbizasrbe.org

Врањанска мајка Тереза

ЉУБИНКУ - Бубу Миловановић познају сви суграђани и зову је врањска мајка Тереза. То је заслужила својом племенитошћу и добротом. Јер, ова хумана жена већ осам година помаже свим сиромашним и болесним људима на југу Србије.
Она, пак, мисли да не ради ништа посебно.- То је једноставно тако, не умем другачије. Мене свачија суза, нарочито дечја, дубоко дира и не могу да на то останем равнодушна - каже Буба.
Баш то јој је прошло кроз главу пре петнаестак година када је у врањском насељу Горња чаршија, насељено углавном Ромимама, у једној од уџерица, експлодирала плинска боца. Мајка и двоје деце били су у тешким опекотинама. Дечак је имао најтеже повреде, а био је школски друг њене ћерке. Буба га је месецима водила од лекара до лекара, плаћала прегледе и мелеме, све док му ране нису зацелиле.
- Од тада непрестано помажем. Схватила сам да у иностранству има много људи који би радо помогли. Због тога сам пре осам година основала невладину организацију „Животна
помоћ” - прича Буба.
Отада је „Животна помоћ” њено друго презиме, њен посао, хоби... Јер, за више од 6.000 људи из Врања и околине Буба је једина нада да би сутра могло бити боље.
- Најлепше, али и најтужније осећала сам се пре неколико година када сам клинце из врањског Дома за незбринуту децу, њих 62, водила на море. Дан уочи поласка отишла сам да се с њима договорим како ћемо тамо да се понашамо. Немо су ме саслушали, а онда се једна девојчица осмелила да ме пита: „Тета Бубо, можемо ли ми док смо тамо да те зовемо мама?” - сећа се Буба.
Кроз „Животну помоћ” је успела је да се повеже са многобројним донаторима из целог света. Њен магацин је стално пун пакета хране, гардеробе, чак и намештаја.
Људима које срећем то није довољно. То је поштен свет, силом прилика остао без посла или крова над главом. Сви они хоће да раде. Зато сам, захваљујући донаторима, многима од њих помогла да направе пластенике, покрену производњу, направе мини-фарме. Вратили су ми тако што раде и више не зависе од мене - задовољна је Буба.
Ова несебична жена досад је поделила више од 100.000 пакета са храном и гардеробом, направила око 500 пластеника, неколико десетина фарми, погона, пекара. Успела је чак да од донатора „искамчи” новац за три куће. Све се то мери стотинама хиљада евра.
- Понекад, кад се сударим са папирологијом, дође ми да све баталим. Али, сетим се онда све оне дечице и то ме држи да и даље радим.
Лепо кажу људи - за све човек треба да се роди. Хуманост се не учи ни у једној школи, неко се роди са великим срцем. А Бубино је као - планина.

ГЛУВА ОПШТИНА
Канцеларије НВО „Животна помоћ” су у просторијама фирме њеног мужа Светозара.
- Већ годинама молим општинаре да ми помогну да набавим неко половно возило да не мољакам сваког пута своје пријатеље да ме возе у околна села да однесем помоћ. Али, засада се све завршило на тапшању по рамену и на обећањима - каже Буба.