U Srbiji dan žalosti

nebojsa - 05. septembar 2009. u 05.22
U Srbiji je danas dan žalosti zbog tragične pogibije sedmoro radnika užičke fabrike municije „Prvi partizan”. Svi stradali bili su zaposleni na odeljenju barutnog punjenja, gde je vatra i buknula a zatim izazvala seriju žestokih eksplozija koje su za nekoliko minuta nad Užicem pronele nesnosan miris zapaljenog baruta
U nesreći, koja se u toj fabrici dogodila u četvrtak uveče, u četiri eksplozije poginuli su Svetlana Đurić, Jasmina Ostojić, Gordana Đokić, Biljana Luković, Vida Terzić, Dragan Milovanović i Jelena Lončarević, a lakše je povređeno 14 radnika.

Među stradalima, Vidojka je jedina bila stalno zaposlena u „Prvom partizanu”, imala je 28 godina radnog staža. Dragan je radio na određeno vreme, a Jasminka, Svetlana, Jelena, Gordana i Biljana bile su angažovane preko Omladinske zadruge

Jasminka je najmlađa među stradalima i majka je trogodišnje devojčice. Njen suprug Darko je takođe radnika u ovoj fabrici, a te kobne noći su bili u istoj smeni. On je izjavio za „Večernje novosti” da su se Jasmnka i on dogovorili da iz fabrike zajedno krenu kući.Kada se desila eksplozija suprug je bio na drugom kraju fabrike.

„ Zgrabio sam masku i potrčao sam u Jasminkinom pravcu, a onda sam ostao bez kiseonika. Polusvestan, čekao sam kada će se pojaviti iz dima. Uzalud, posle dva časa, rekli su mi da je moja ljubav mrtva”, neutešan je Darko.

I stradala Biljana Luković je, majka dvoje dece, zajedno sa svojim suprugom Radovanom, krenula u drugu smenu, iz koje se neće vratiti. Supružnici su se rastali poslednji put, na ulazu. Radovan je bio 300 metara udaljen od supruge kada se čula eksplozija, potrčao je ka njoj ali je uspeo da dođe samo do odljenja za kapisliranje.

„ Tu sam sreo kolegu Paju, kukao je iz sveg glasa, hteo je da se ubije, znao je da su ljudi stradali. Postalo mi je jasno, Biljana je ostala unutra, nema je više”, ispričao je Radovan.

Vida Terzić je jedna od žena koje nisu imale nikakvu šansu da se spasu. Njen suprug Milan kaže da je „Partizan” za nju bio drugi dom.

„Nikada se nije razbolela, nikada nije uzela slobodan dan. Dobila je i nagradu za najboljeg radnika u namenskoj ”, kaže Milan. Iza Vide su ostala dvojica sinova, Nenad (19) i Predrag (22). Predrag je krenuo u treću smenu, i on je radnik namenske.

Pošta poginulima biće odata spuštenim državnim zastavama na pola koplja, minutom ćutanja i prilagođenim medijskim programima.

U Užicu je juče počela trodnevna žalost koju su proglasile gradske vlasti, a u tom gradu će danas biti održana komemorativna sednica na kojoj će predstavnici grada i fabrike odati poslednju počast poginulim radnicima.

Potpredsednik Vlade i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić izjavio je sinoć da je pregled nekoliko tela nastradalih pokazao da je uzrok smrti radnika fabrike „Prvi partizan” najverovatnije gušenje ugljen-monoksidom, ali da postoji osnova za sumnju da je uzrok eksplozije ljudski faktor.

Dačić je u Dnevniku RTS-a kazao da su to prvi rezultati istrage koja je u toku, a da se konačni rezultati očekuju danas.

Na pitanje da li postoji osnova za sumnju da se radi o diverziji, Dačić je odgovorio da „nema nikakvih osnova da je u pitanju diverzija i da je ta mogućnost apsloutno otklonjena”.

„Ako se potvrde ovi navodi do kojih se do sada došlo u istrazi, najverovatnije je reč o ljudskom faktoru, odnosno nepravilnim procedurama na tom mestu gde se desila sama eksplozija - u skladištu baruta”, rekao je Dačić.

On je potvrdio da radnici koji su nastradili nisu bili u tom prostoru već u drugom delu fabrike, takozvanoj elaboraciji. (Tanjug)