Мислим да се ипак ради о „белосветско, а мислиш да је наше”. Али то и није тема. То је већ рекламни слоган пива у власништву Хајнекена, а не Интербруа па ИнБева и за сада ЦВЦ-а. ;-)

Тих само 5% који одоше из земље можемо мачку о реп објесити. Већи износ од тог може најобичнији човјек у Србији добити орочавањем евра на годину дана у најближој „домаћој” банци. Слабо да би неко инвестирао у Србији за 5%. Како да остане 95% у земљи производње? Ако знамо да се сировине увозе, ако је власник странац... А порези и слично у сваком случају иду држави, без обзира да ли купио пиво А или пиво Б. Једино што остане у Србији је оно што се плати раднику за његов рад, а с обзиром на цијену рада у Србији у земљи остане вјероватно тих споменутих 5%. Значи обрнут однос. Све остало одлепрша преко границе.

Мада није ни чудо што такве информације дају сајтови који се као боре да купиш домаће производе ако погледаш листу сарадника на десној страни. Па каже Јелен Пиво (ЦВЦ), Лав (Карлсберг), Дијамант (Агрокор) Хенкел, Имлек и Бамби (Салфорд), Карнекс (Ашмор), Агробанка (банке са сјевера), ... Све домаће до домаћег. Уз њих додаш још и Мишковићеве (највећи увозник на Балкану и шире) и Пецонијеве фирме и то су у принципу сви који нас „подржавају” да бирамо домаће.

Ех, Јоланда увијек је лакше разговарати уз лични сусрет. Више се види и мањи је ризик неспоразума. Али ето, морамо се задовољити оваквом комуникацијом. :-(

Наравно да за државу нема везе коме припада профит и ко га прави. То је очигледно на примјеру Норвешке. Норвежани баш желе да нису власници ни Статоила ни Теленора. Јел' тако? Када је 90-и које требало да се Теленор удружи са Телијом (и тиме да Норвежани изгубе један дио конроле над предузећем) у Норвешкој је то изазвло славље у влади. Јел' тако? А да је Норвежанима да каквим странцима да предају нафтне фондове свима је јасно...

Али да не будем да само причам о Норвешкој, има и Шведска један веома фин систем када се ради о трговини на берзи. А и Б акције. Тако да сва ова велика, стара предузећа (Ериксон, Електролукс, СЕБ...) имају А акације које доносе 1000 гласова (при управљању) и које су углавном у власништву шведског крупног капитала и Б акције које доносе само један глас по дионици који су у власништву свих осталих. И поред великих притисака да се то укине држава то није дозволила. То је зато што за државу није битно ко је власник, јел' тако?

Ево прије пар дана имадосмо опет примјер како власништво није битно и како се промовише слободна трговина. Хтједоше за рачун својих амбасада неки да купе шведско (свјетски познато) стакло, али онда се умијеша политика и Швеђани извисише. Зашто? Па стакло није америчко. Да и не причамо шта се дешава када Кинези и Арапи покушају да купе луке или банке.

Све у свему оно што желим да кажем је да је веома битно ко је власник капитала у једној земљи. Само су парадајз-паприка-кајмак државе успјели да убиједе у супротно. Има и у Шведској оних који су убјеђивали народ да није битно (истина овде су се предузећа продавала скупо), а како то зна бити корисно чак и овде приказује примјер произвођача лијекова Фармација. Прије петнаестак година су почели да се удружују (читај да се продају) разним великим свјетским произвођачима. Данас у принципу и не постоје у Шведској, прије удруживања су имали 4 000 запослених само у Упсали.

Тврдим да у онаквој индустрији пива каква је у Србији није тешко направити новац. Јер у Србији нису отварали нове пиваре, него су купили пива која су била јака на тржишту (што ли нико не купи Ваљевско). Још увијек се највише пије домаће пиво. Понајвише због навике. Није то привредна грана која је икада била у проблемима. Људи једу и пију, то је оно на чему се штеди тек када баш мораш. Исто као што људи морају негдје живјети (цемент), понекога назвати (телефонија) и понешто посудити (банке). Странци су купили само високопрофитабилне гране привреде (и тржиште) гдје је ризик занемарљив. Све остало је „домаће” и пропало.

Као што рекох раније, прочитајте Душанића. Много тога ће вам се само касти.