Zbog toga ti dr_Ziv-a-go nisi otisao ka majci Rusiji već za Sweden :)

Srusice mi kucu,bacice bombu u moj vrt.
Šta su uradili?
Ništa!
Ja ću kucu napraviti novu i veću,a rupu od bombe zatrpacu novom zemljom i posijati novu travu.
Sve mi mogu uzeti ali dusu i ponos ne.
Zar je to tako teško shvatiti i običnom smrtniku.

„Htjedose me utjerati u nekakve torove i ograde,a meni je i svemir tijesan”
Ti!

Zar ti vjerujes u bajke?

Kad neke ljude ubijaš (žive ljude; hodali, voleli, jeli, pili, radovali se i tugovali, imali po dve noge i ruke; bas kao i ti) ZATO sto su NEKE nacinalnosti, a ne zato što su nešto skrivili, onda ja to GENOCID. To je cela mudrost. Ljudi su ubijeni jer nisu bili Srbi.Ubice su krive, mi ostali smo odgovorni. Ti sto pišes bljuvotine velikim slovima si odgovornija od mene. Mlada si i čini ti se da je cao svet tvoj.
Super, i oni bi bili isto sto i ti, ali su mrtvi. Ubila ih tvoja reč. A ti sad pametuj da li je ratni zločin ili genocid. I da li ih je bilo 5 ili 8 hiljada?
Imali su isto godina koliko i ti. Ti si ziva, pitas se kako bolje da unovcis svoju mladost, a njih vise nema. I nisu umrli od raka, u udobnoj svedskoj bolnici. Nego od metka, u srpskoj sumi. I nisu bili manje vredni od tebe i mene.
Suma je i dalje srpska. Zato smo odgovorne ti ja. Poklopi se usima i zacuti. Zastidi se bar malo. Oni koji su umesto stipendije danske vlade dobili carstvo nebesko, zasluzuju bar toliko.
Drago dete, odrasti i pogledaj se u ogledalo!

Koliko znam, broj ubijenih civila u Oluji daleko je ispod onog koliko je ubijeno u Srebrenici. Ako ćemo licemerno, u Oluji su ubijani iz aviona. U Srebrenici je bio bar jedan nas brat Srbin s nekim oruzjem i bar jedan Bosnjak s ocima nasuprot njega. Taj nas brat je znao šta radi. Onaj u avionu je ipak mogao da zamišlja da igra video-igricu, kao i bilo koji NATO pilot.
U okolini Srebrenice je već izvadjeno kostiju vise hiljada ljudi. 5 ili 8 ne čini veliku razliku, principijelno. U Oluji je iz aviona ubijeno vise stotina. Koliko tačno, kad već znaš? Gde su im kosti?
Nije bitno sto ih je manje; bitno je sto nije toliko zivotinjski kao u Srebrenici. Gde su imena, bilo koji trag o postojanju? Ima li ih 5 ili 8 hiljada? Namera je bila ista, ali ih ima mnogo manje. Meni je drago sto je tako; ne znam kako jer tebi.
I znaš šta? Radi kako hoćeš. Nemoj se stideti Srebrenice. Reci da su sve izmislili neprijatelji srpstva. Reci da su uspavani humano, kao macori i da je to u redu. Reci da je mnogo strasnije to što se desilo Srbima u Hrvatskoj. Ako nemas licni primer, navedi onaj moje porodice gde je sve izgubljeno osim zivota.
Ali nemoj nikada da kažeš da su LJUDI u Srebrenici ubijeni jer su nešto skrivili. Budi posten i uvek uvek svestan da su ubijeni jer nisu bili Srbi; dovoljno je za početak tvoje katarze. Probudi se ujutro i kaži samom sebi: Neko je ubijen jer nije bio kao ja. Oni drugi neka nose svoj krst kao znaju i umeju. Na kraju ćemo svi na isti sud, a taj nije Haski.

Srebrenica je za mene najruznija riječ.Eto i sad to što pišem Srebrenica mi je nekako mucno. Kao kad u zivotu uradis nešto vrlo ruzno i neoprostivo, pokusavas da zaboravis a onda te neko opet na to podsjeti. Moja ljudska duznost je da oblatim pocinioce masakra najgorim mogućim izrazima, da im poželim najgore muke i zastidim se svoga roda pred bilo kim ko je o Srebrenici čuo.
Politicari nemaju svoju ljudsku duznost kao prioritet. Politicari prioritet daju duznost prema državi. Njihova duznost je da podvuku razliku između smišljenog plana i nečeg sto nema veze sa razumom. Između planirane i sistematske likvidacije na osnovu nacionalnosti, i ubistva na mah iz mrznje prema jednoj nacionalnosti.
Za sistematsku i smiljenu likvidaciju odgovornost ima država, za ubistvo iz mrznje pojedinac. U tome je razlika između genocida i masovnog ubstva. Što se mene lično tiče, jednako je uzasno i zavisi od toga na kojem je polozaju pocinilac zločina. Iako je znaci ne slazem da Vilheminom u definiciji genocida, potpuno mi je jansa njena reakcija, jer tema je vrlo nesuptilno postavljena, a komentari nastavili. Nije to bilo prije 1000 godina pa da raspravljamo o tome kao o nečemu sto nas se ne dotice. I kao da je 5000 ljudi ništa. Pobijeni kao stoka.

ДА ПОДВУЧЕМ - У СРЕБРЕНИЦИ СЕ ДЕСИО СТРАШАН РАТНИ ЗЛОЧИН, АЛИ НЕ ГЕНОЦИД.
У СРЕБРЕНИЦИ СУ СТРАДАЛИ СРБИ И УБИЈАНИ СУ НА НАЈБИЗАРНИЈ3 НАЧИНЕ, ШТО НАРАВНО НИЈЕ ОПРАВДАЊЕ ЗА ПОКОЉ КОЈИ СУ СРБИ НАПРАВИЛИ ПО УЛАСКУ У ГРАД.

Vizantijska se možda izgubila u svojim velikim slovima i svim dijelovima posta dala istu vrijednost, ali pazljivom i neostrascenom citacu ne smije promaci ovaj gore test. Niti se ogradjuje, niti negira,niti podržava zločin. I svako ko bi uradio drugacije, s pravom bi bio smatran ili ludim ili monstrumom.
Ona reaguje na Rezoluciju koja bi mogla biti pogubna za RS, jer o glavi tog entiteta BiH se stalno radi.
Ako se uopste radi o zivotima izgubljenim u Srebrenici, a nazalost, oni sem najblizih nikom nisu bitni, najvisa moguća pravda bi bila da se dokaze i pokaze cijela istina o tome, o dogadjajima, povodima, nacinu i tacnom broju zrtava, kao i njihova imena. Istina bi pobila spekulacije. Srebrenica nije genocid, a jeste zločin. Politika je ta koja spekulise tim zločinom, sve sa majkama koje, kad god zatreba, stanu pred tv. Ja ne vjerujem u to javno pokazivanje i dokazivanje bola, pa ni Vilhelminimo. ne zato što sumnjam da majci neko ili nešto može zamjeniti sina, nego zato što znam da su na to navedene, a ništa nisu dobile, niti će dobiti. Ja ne vjerujem da je iko ko je okrvavio ruke u
Srebrenici ostao normalan i da mirno spava. Ljudi se i radjaju kao zločinci, ali zločin nije u ljudskoj prirodi.
Nazalost, Srebrenica je poslednji argument koji može, na međunarodnom planu, da ugrozi RS, a ona i ljudi koji su dobili taj prostor svoje zemlje i za mnogo veci uskracen, to ne zasluzuju. Zašto Njemci nisu napravili Izrael na dijelu svoje teritorije?
Manipulacija Srebrenicom je tako strasna, da svi koji pokusavaju da
izazovu novi rat, u ime pravedne osvete, pljuju po žrtvama. To je prica ovog topika i tuzna uloga Srbije u svemu tome. Međutim, saznajemo da se genocid ne pominje u Rezoluciji, a ne znam da li je usvojena i kako će na kraju da se formulise.
U gradjanskom ratu u BiH nije bilo genocida. Podjelu je vrsila MZ, koja je, uostalom, i ucestvovala u tom ratu. Nivo odnosa nakon rata je daleko od pomirljivog,
razumnog i dobronamjernog. Sa oruzja se preslo na politicke igre i rovovsku borbu, a Srebrenica tu dodje kao najveci zalogaj. Bile bi to Markale ili Vaso Miskin, samo sto tamo žrtve nisu dovoljno brojne i nisu jednonacionalne.
Ja mogu da razgovaram o Srebrenici i zločinu, ali samo ako možemo da iskljucimo politiku iz toga i ako nađemodovoljno cinjenica da osvijetle sve dogadjaje i prostor oko toga. O tome možemo pricati i u kontekstu opsteg zla i mrznje ili onom o kome Andric piše. Ovako, ispade da mi treba da se odmjeravamo međusobno koliko smo covjekoljubivi. Pitam se, zašto bi me, u tom slučaju, vise intrigirala Srebrenica od dogadjaja u Ruandi. Ja sam covjek i tamo je covjek i ljudi. Zašto ubijanje iz politickih uvjerenja, kao u Iraku, nije zločin kao i u Srebrenici? Za mene jeste. Time neću reći da Srebrenicu opravdavam, umanjujem ili zaboravljam, nego hoću reći da onaj ko hara po Iraku nema pravo da prica o Srebrenici. Niti da onaj ko slavi Oluju prica o Srebrenici.
Apsurd je i da mi ovdje ratujemo, makar rijecima, umjesto da tezimo boljem kontaktu, razumijevanju i postovanju.

Kad bih imala vremena i volje, prekopala bih starije teme na ovom forumu i sigurno izvukla vise njih u kojima se pre samo godinu dana tvrdilo da se u Srebrenici nije dogodio ni zločin, da su to bili ratni zarobljenici naoruzani do zuba, da ih nije bilo vise od par stotina, da je sve to preterivanje i laz svetskih mocnika i naših vekovnih smrtnih neprijatelja... U međuvremenu su se pojavili vrlo nezgodni video snimci, otkriveno mnogo masovnih grobnica, uradjeno hiljade DNK analiza, pa sad ni najvece patriote ne mogu da tvrde da se nije dogodio zločin i to strasan. Zulja ih još samo ta ruzna reč - genocid, ali za još godinu dana, ko zna?
Ono sto zločin u Srebrenici razlikuje od drugih zločina na Balkanu u ratovima devedesetih i ono sto ga čini genocidom jeste postojanje namere, plana i besprekorne organizacije da se pobije vise hiljada ljudi. Trebalo je u ta bespuca dovesti masine, kopati danima grobnice, trebalo je okupiti te ljude, vezati im oci, prevoziti ih kamionima, podeliti ih i u grupe i dodeliti svakoj po ubicu, ubice obuci, nahraniti i platiti... I sve to obaviti u relativno kratkom roku, bez greške, tako da se nijedan ziv svedok ne izvuce i isprica svetu šta se dogodilo. Da bi se taj ogroman posao obavio u samo nekoliko dana, trebalo ga je planirati i organizovati mnogo duže. I trebalo je raspolagati resursima, dakle imati mocnu državnu organizaciju iza sebe. Shvatate li vi koliko je to monstruozno??? E zato je to genocid, a ne zato što tako kaže americki kongres, haski tribunal ili moj „isprani” mozak.
Tu cinjenicu neće promeniti to što su srebrenicke majke izmanipulisane, a jesu. Neće ni to što je svet nepravedan prema Srbiji i Srbima, a jeste. Ni to što je haski tribunal politizovan i sluzi americkim interesima, a jeste. Neće ni svi Zivagovi clanci, kao ni oni koje bih ja mogla njemu da preporucim za citanje. Neće ni rezolucija Skupstine Srbije, kako god na kraju izgledala, ako je uopste bude. Ne menja stvar ni to što je Oluja na isti način planirana i imala isti cilj, s jedinom razlikom sto su ljudi proterivani, a ne masovno ubijani, ni to što je Srbija još uvek na prvom mestu po broju izbeglica u Evropi, ni to što su Srbi stradali mnogo vise nego sto im svet priznaje, ništa, ništa,nista neće promeniti cinjenicu da je u Srebrenici pocinjen genocid. To se više ne može popraviti, ali se može prestati s negiranjem, relativizacijom i zatvaranjem ociju pred ociglednom istinom, ma kako teska bila. I naravno, učiniti sve sto je moguće da se krivci nadju u zatvoru, da neduzni ne bi doveka nosili njihovu krivicu. Sto pre, to bolje.

Vilhelmina postade strucnjak i za DNA nalaze:)

Vizantijska krv: ne treba iz vida izgubiti upotrebnu vrijednost „Srebrenice” (kao mita) u opravdavanju međunarodnog intervencionizma uopste, a ne samo na Balkanu. Lesinarski strpljivo se gradio naime mit da americko tj. Natovo oruzje mora da se koristi za „spasavanje” civilnog stanovnistva po cijeloj planeti od raznoraznih „varvara”.

Svedski ministar spoljnih poslova Karl Bilt u vise navrata pobijao prilično raširene medijske navode (znaci ponavljati ponavljati ponavljati i uvijek će se naći pregrst smizlica dovoljno prosjecne inteligencije i zelje da budu „plemenite” da progutaju i mamac, i udicu, i ribara) o tome da je americko bombardovanje primoralo bosanske Srbe na pregovore nudeci dokaze da su bosanski Srbi bili vise nego zainteresovani za mir. To nas svakako navodi na zakljucak da Bilt nije americki covjek (poput recimo Ahtisarija) nego da je on predstavnik one evropske opcije koja postepeno pokusava da oslobodi stari kontinent od americkih „usluga”. Zanimljivo je da se Bilt druzio sa Kolom već 60-tih godina kao tadasnji vodja omladinske organizacije svedske konzervativne (tada je definitivno bila konzervativna) partije Moderati.

Treba reci i da je Bilt pisao o Srebrenici i na svom blogu, dok nije postao ministar spoljnih poslova. Zanimljivo je da ju je doveo u vezu sa operacijom „Blic” hrvatske vojske.

Ima jako puno zanimljivih detalja u svima dostupnim materijalima o Srebrenici.

Evo dvije poslastice iz izvjestaja holanske vlade Srebrenica a 'safe' area (dostupan na internetu):

„Another example of misleading information was probably the mortar attack on the Markale market in Sarajevo, which killed 68 civilians
in February 1994. Eleven artillery specialists subsequently spent nine days studying the shell attack.30[30] The official final assessment was that the attacks were executed by the VRS, but there were serious doubts about this within the Western intelligence community. Various staff of intelligence and security services from Canada, the UK, Denmark, Sweden, Norway, Belgium and the Netherlands established independently of each other that this was an act by the ABiH to show the Bosnian Serbs in a bad light.”

Ili:

„American domestic politics were furthermore strongly influenced by the excellent media campaign in the United States by the Bosnian
Muslims, who had hired the prominent New York PR firms Hill & Knowlton and Rudner Finn. Sray, who in 1994 was head of the intelligence
section in Sarajevo, even stated that this was a pure disinformation campaign. He pointed out that the first firm was responsible for the Kuwaiti government's public relations campaign during the Gulf War, and had successfully spread the outrageous lie that Iraqi troops had thrown Kuwaiti babies out of their incubators. The management of Rudner Finn would later boast that it had succeeded in marshalling a significant part of the American Jewish community behind the Bosnian Muslims, in spite of the fact that the Bosnian Muslims had brought many Islamic fundamentalists into Bosnia who were vehemently anti-Israel.”

Ono sto je svakako zanimljivo u srebrenickoj prici su promjene u americkim obavjestajnim strukurama koje nastaju 1995, a o kojima se govori u gore pomenutom holandskom izvjestaju:

„In early 1995 the Americans had become 'pretty anti-Serb', and had
abandoned their balanced view. This brought them into conflict with the British services, which still had a balanced view of the conflict. This led to the American services adopting an increasingly unfriendly attitude towards the British. The difference of opinion led to a curtailment of American intelligence input to the Defence Intelligence Staff.43[43] As the then CIA director Woolsey remarked, such a balanced view amounted to 'swimming against the stream' in the American political context. According to a senior US intelligence official there were actually two streams. Those who idealized the Bosnian Muslims and those who blamed them equally with the Serbs. The CIA swam against both.”

Razlika između Oluje, Nato bombardovanja 1999, ciscenja srba iz Sarajeva, Mostara, pa onda i ciscenja muslimana u Bijeljini itd i Srebrenice je ta da je precasni sud u Hagu donio odluku da je u Srebrenici u pitanju bio genocid.

I mene to jako nervira ali da je u Srebrenici bio pripremljen jako dobar krizni scenario a la CNN to me nebi iznenadilo.

Cinjenica ipak ostaje da je mnogo ljudi ubijeno sto u svakom slučaju treba osuditi. Ali zašto stati samo na Srebrenici? Jesu li ti ljudi vise vrijedni od onih u Sarajevu ili onih u Kninu ili onih u Vukovaru ili onih na Kosovu i po cijeloj Srbiji? Po mojim standardima ne.

Ja se lično plasim ljage koju će ova rezolucija navuci na srpski narod i Srbiju. Vise mi to lici na neko priznanje krivice i samoproglasenje zločincem, sto po mom nebi smjelo da se desi.

Tvoje je strahovanje opravdano, iako materijalnih dokaza za takvu osudu, pa ni pravnih, nema. Šta god da se pokusava u Hagu, ja se ipak nadam da su to samo pokusaji da se teren utvrdi, da se masa zamori i, kao u Vilhelmininom slučaju, fama uzme kao „novo za gotovo”. Takođe se nadma da ljudi iz RS neće dozvoliti da ih vode kao ovce na klanje.
neistina je i da nema živih svjedoka za slučaj Srebrenice. To su holandski vojnici. Nekoliko njih, među njima i onaj koji je trebalo da svjedoci u korist Milosevica, nisu među živima!? Ali nisu svi sebi presudili na taj način. Norveska vlada ne mora da preda dokumente o naoruzavanju Srebrenicana preko tuzlanskog aerodroma, ali je cinjenica da oni postoje. A što se tiče Jasenovca, pa na krivotvorenje tog genocida na „naučno- tudjmanovskoj bazi” prošlo je i u SFRJ.

Текст из прошлог линка је о томе како се градио Скадар на Бојани овај пут под именом Сребреница. А сада мало о предстојећем (данашњем?) уграђивању Гојковице љубе у темеље.

На српском (оригинална, од стране Политике нецензурисана верзија): http://www.nspm.rs/kolumne-djordja-vukadinovica/nametanje-genocida.html

На шведском (исти чланак, преведен): http://balkanpuls.se/deklaration-om-srebrenica-kontraproduktiv/

Што би рекли другосрбијанци: копирај-капирај!

Što se tiče bagera i Madlenkinih satelitskih snimaka, o njihovoj vjerodostojnosti je dovoljno rekao Bo Pellnäs. Za one koji ne znaju, to je svedski pukovnik, sa visegodisnjim stazom rada u bivšoj Jugoslaviji.

... Други пример није мање интересантан. Он се односи на интервју бившег главног истражитеља (1996 – 2001) хашког тужилаштва, Жан-Рене Руеза (Jean-René Ruez) који је био објављен у часопису Cultures & Conflicts, 2007 – 1, број 65. На интернету, разговор је доступан на адреси: http://conflits.revues.org/index2198.html . У оквиру исцрпне дискусије о раду тужилаштва на расветљавању околности масакра у Сребреници, разговор се неизбежно дотакао и „сателитских доказа” које је Маделин Олбрајт 10. августа 1995. године драматично предочила генералној скупштини УН као увод у геноцидну сребреничку причу. Како се наводи у извештају Холандског института за ратна истраживања (NIOD Report, 2002), Олбрајтова је „употребила те слике да Савету безбедности пружи доказе почињених зверстава и да изврши притисак на Савет безбедности и на Клинтонову владу да заузму тврђи став...Она је изјавила да оштрији и бољи снимци сигурно постоје, али да они не могу бити показани зато што се техника и технологија морају заштитити.” (Извештај НИОД-а, Прилог 2, поглавље 7, пар. 4)

На питање водитељке интервјуа, Изабел Делпла (Isabelle Delpla), о значају тих знаменитих снимака, који остављају утисак „да се масакр могао пратити истовремено док се и догађао,” главни истражитељ тужилаштва Руез коментарише:

„То је добро питање, али се израз ‘сателитски снимци’ мора избацити из употребе. Званичан назив гласи: ‘снимци направљени са ваздушних извиђачких платформи’. У питању су слике које је направио У2...У вези са овим морамо оповргнути одређене криве представе...Авиони У2 представљају технологију из шездесетих година. Слика покрива терен у пречнику од 30 км., и све је ту потенцијално видљиво...Теоретски, ако имате ту слику ви знате шта се у тој зони дешава; али, практично говорећи, слику је немогуће тумачити ако већ унапред не знате шта је то што у њој тражите и ако не вршите поређења са опсервацијама на терену.”

Молим? Дакле те снимке, који фигурирају као критични доказ, уопште нису правили сателити са најпрецизнијом савременом технолошком опремом, већ је босанско ратиште било снимано застарелом шпијунском технологијом из шездесетих година. Али у том случају, скривање „сведоказујућих” снимака за наредних 50 година ничим није оправдано. Апсурдни званични изговор, да би се њиховим показивањем могла компромитовати технологија САД за прикупљање оперативних података из ваздуха, сада дефинитивно отпада. Незаборавимо да је 1960 године, у шпијунском авиону У2, Франсис Гери Пауверс био оборен изнад Совјетског Савеза. Летилица је пала на територију СССР и можемо предпоставити да су њени капацитети још одавно у потпуности познати руској обавештајној служби. Чему, онда, тајанственост у вези У2 снимака који би – ако ћемо веровати представницима Хашког трибунала – могли отклонити већину преосталих дилема у вези са геноцидом у Сребреници?

Затим, какве су то слике из ваздуха, представљене као smoking gun, које је немогуће тумачити без допунских информација за земље, наводно да би аналитичар могао знати шта је то што на сликама тражи? Да ли је то слика која приказује нешто релативно јасно и одређено, или је то Роршаш тест, где није битно тумачење саме слике, колико субјективна перцепција онога што се на слици налази?

У продужетку, Руез истиче тешкоће које настају око анализе тих слика, па каже:

„Слика сама по себи никада не садржи неки одређени смисао, па чак може послужити и као повод за врло озбиљне грешке приликом тумачења.”

На то се, дакле, своди најегзотичнији до сада понуђени доказ „геноцида” у Сребреници?

Штета што је Руез своје драгоцене констатације поделио са јавношћу тек седам година после окончања суђења генералу Крстићу (где је и он, наравно, сведочио али, подразумева се, строго у параметрима које је одредило тужилаштво). Да је поступио у право време као професионалац коме је највише стало до утврђивања истине, а не искључиво као службеник и сведок тужилаштва, још одавно једна од важних компонената „досијеа Сребреница” могла је бити расветљена.

Најзад, Руез открива један нови детаљ, који ће читаоце свакако заинтригирати, и који поткрепљује нашу тезу да, када се ради о Сребреници, „ништа није онако како се приказује.” Он износи податак који наводи на закључак да се у свом чувеном обраћању генералној скупштини УН (en toute bonne foi, додаје Руез, као савршени џентлмен) Маделин Олбрајт пред међународном заједницом није понела баш најтранспарентније. Она је показала прво У2 слику фудбалског стадиона у Новој Касаби, који је у том тренутку био препун избеглица, па затим слику масовних гробница. Представа је произвела утисак да је непосредно после игралишта следећа дестинација тих људи била гробница. Али између те две чувене слике, Руез нам сада са незнатним закашњењем открива, не постоји заправо никаква ни географска нити узрочно- последична веза...

Opsirnije na:

http://www.nspm.rs/sudbina-dejtonske-bih-i-republika-srpska/srebrenica-die-unendliche-geschichte.html

A o genocidu, bez navodnih znaka, mozete pogledati ovdje:

http://www.youtube.com/watch?v=Rw6A034Yfxo

Ja ne razumijem vasu muku i nevolju, Liticovjesac. Ako vi niste taj Karganovic lično, ma prijavite se covjece kao svjedok. Neće provjeravati, samo im treba čestit svjedok, a Madlenin video-art već imaju. Uopste nisu gadljivi oni u Hagu. Uostalom, eto i Rezolucije. Ima raznih nacina da ubijate svoj narod. U nekom boljem svijetu bi to bio najsramniji cin protiv države i naroda, kod nas se njeguje samoprezir kao srpska „joga” i put u dusevni mir. Vi ste to već apsolvirali.

Omcu su odavno stavili onaj sto je pjevao uz gusle po Igmanu i onaj sto je delio deci bomobone pa ih posle ubijao metkom u ledja kao i njihovi drugari, saborci, senatori, pisci, pjesnici, svestenici...
Ovo sto danas te „patriote” rade prepravljajuci, pravdajuci, negirajuci, relativizujuci i zaboravljajuci ne tako davno dogadjaje je samo sibanje mrtvog konja kako bi to englezi rekli.

Onako cisto iz radoznalosti da te upitam koji se to, po tvom mišljenju, dogadjaj u Evropi od 1945 do danas može uporediti sa Srebrenicom i po cemu je uporediv?

Mirsad Tokaca ostao bez donacija jer je, čak i takav pristrasan kakav je, poceo da podriva zvanicnu „istinu”:

http://www.rtrs.tv/av/player.php?id=644&x=2

Kada nisu imali niti 200 iskopanih leseva, neko je uzviknuo: 11000!!!!, pa se „malo” korigovalo na 8000, pa je sada oko 5000. Ja znam da se desio tamo zločin, ali imam veliki problem sa tim kako se on tretira i sa svim nejasnocama koje bas odgovaraju zagovornicima „genocida” i krivice. U Srebrenici i oko nje je ubijeno preko 3000 Srba -sa imenom i prezimenom, sa grobnicama.. svima je to poznato i muk. U Sarajevu je stradalo vise hiljada Srba, ubijeni, zaklani, zatvarani, pretuceni na smrt na kucnom pragu, glave su plivale Miljackom. „Mrtav četnik je najbolji četnik” i Srbe na vrbe„ - to je to. To vi ne vjerujete jer niste vidjeli na CNN.
Ne radi se o bilo kojim žrtvama...u saobracaju, u olujama i u poplavama, u zemljotresima...Kontekst stradanja svih ovih ljudi, na svim stranama, je rat. To i moralnom i pravnom stavu daje specifican i okvir i tezinu. Protiv rata smo, al kada do njega ipak dodje, najmanje nasom zaslugom, onda smo uvuceni i uvijek smo na nekoj strani. Onaj na drugoj je neprijatelj i mene smatra za neprijatelja. To su pravila igre i tako rat funkcionise i za direktne i indirektne ucesnike. samo ratni profiteri, sverceri i ”međunarodni posrednici„ mogu biti neutralni i ili iznad te situacije. A njima se malo j. ko je tu žrtva, a ko agresor - važno je da rade svoj posao i izvrsavaju svoju ulogu. Vi se ovdje,Licitovjesac,ponasate kao ”međunarodni supervizor„
Pa kada se već svijet digao da, ne birajuci sredstva ni skrupule,odbrani muslimanske žrtve i zadovolji pravdu za njih, zar nam najobičnije osjecanje te iste pravde i ljudskosti( da ne govorim o tome da se radi o mome - bratu, sinu, komsiji, prijatelju...pripadniku mog naroda) ne nalaze da se borimo i za njih, tj. one druge, koje neko želi učiniti nevaznima i nebitnima. ja mislim da bi to bila vasa duznost, kao i moja. Logika ovdje nekih, kao i u demokratskoj Srbiji je: ako trazis pravdu za sebe i svoje, ti si nacionalista i fasista. Kada to cinis za druge, neprijatelje tvog naroda u doticnom ratu - ti si humanista, internacionalista, visi humanista-DEMOKRATA. Ne,to su bijedni politikantski interesi. Zna se koja je opcija probitacna, donosi sigurnost, ugled i ima zastitu. Prikloni se vladajucoj politici i jacem. U ime te neljudske logike i cistog politickog interesa, nastaju i svi ostali argumenti. Nemam ja problem sa Rezolucijom, niti sa osudom srpskog zločina, pa samo o njemu se i govori. Imam problem da se tako ne tretiraju i srpske žrtve. I one traže neku rezoluciju, u Srbij, a još vise na strani pocinitelja. Dok to ne dozivim, neću biti nadri humanista, a ponajmanje internacionalista. Zapad je srusio internacionalu, vodio hladni rat protiv nje i komunistickih rezima. Svijet je to popljuvao
Obama ili Klinton, Busovi politicki protivnici, ne osuđuju rat u Iraku kao osvajacki i agresorski ili sa stanovista nevinih civilnih, irackih zrtava. Da li ih je iko ikada pomenuo ili čuo o tome? Smatraju da su tamo americke žrtve prevelike i da bi zadobili glasove pobunjenih majki i holivudske demokratske opcije, pune velikih zvijezda, zagovaraju smanjenje trupa do potpunog povlacenja. Tamo su žrtve dostigle milionske cifre, a niko ne govori o genocidu. Zašto? Jer je Amerika rekla da vodi borbu za demokratiju - dobar vic!!!Nema Amerika namjeru da pobije Iracane fizicki u ratu, nego da im oduzme izvor zivota i razvoja, sto će ih natjerati da se raseljavaju(kao sto i cine) istrebljuju u gradjanskim ratovima (kao sto i cine) i tako polako nestaju. To sto amerika radi je moderni genocid protiv civilizacije, a ovdje je sitnim budalama bacena koska da se tom velikom temom bave u balkanskom blatu.”