Svedski demokrati su samo najekstremnije krilo onog konzervativnog javnog mnijenja u Svedskoj koje je u literaturi najjasnije doslo do izrazaja u knjizi „Serber och kroater i historien”, od Arvida Fredborga. Taj je dobio priznanje od Hrvatskog saveza u Svedskoj ili kako se već zovu. I to nije izuzetak, u Francuskoj je recimo Zan Mari Le Pen podržavao hrvatski nacionalizam i Tudjmana protiv Jugoslavije i Srba. Ali sa tom grupacijom je daleko lakse imati posla nego sa onim koji umotavaju cisto kulturno-rasisticke pobude u nekakve retoricko-ideoloske konstrukcije. I sa onim (u Svedskoj) koji projektuju svoju potisnutu mrznju prema Rusima na Srbe (jel im je receno da su Srbi = Rusi).

Što se mene tiče yebem ja njima svima mater. Puca njima za nas, svi (ukljucujuci i Lijevu partiju) će nas baciti niz vodu prije svega zbog dodvoravanja muslimanskom javnom mnijenju i par kg muslimanskih glasova(zato ovi SD-ovi love srpske glasove), i tako će biti sve dok se mi malo ne organizujemo i dok ne ponudimo jedan rezervoarcic od bar oko 20 000 glasova. Ako to nismo u stanju, a trenutno nismo jer vlada i moralno i institucionalno rasulo, onda, šta da se radi, zivot je surov.

Uostalom, da li je iko pratio šta se desavalo u vezi izglasavanja rezolucije u Riksdagu? Jermeni i Sirijanci su tu zestoko lobirali, bar tako pišu novine. A Turci u Svedskoj se bune. Znaci živi su i jedni i drugi, za razliku od Srba.

Konkluzolog neke stvari se rade u wc-u a ne ovde.