Не слажем се антологијо.

Да још знаш само какаву је Хилдебрант каријеру направила на антисрпским ставовима била би још незадовљнија чланком и писцем. Пар детаља из биографије: била је уз хрватске „драговољце” и правила репортаже и живјела са њима дуге периоде (негдје прочитах да је до њих дошла тако што се и сама пријавила као драговољац), па онда иста процедура и уз муслиманску војску. Дуг стаж значи. Има јој се шта замјерити. Али, ово је огроман напредак у односу на оно шта је дотична писала и чинила раније.

Ово је ипак револуција и за шведске медије уопште. Вјерујем да се многима не допада што она пише у оквиру дискурса који важи (Срби највећи кривци, ЕУ као дјед мраз, геноцид у Сребреници, Милошевић као Хитлер...) али ја сматрам да је и поред тога је овај чланак веома позитиван.

Рецимо да Хилдебрант није прије свега фокусирана да пљује по Србима. Револуција. Као друго објашњава да рат у Босни није српски план да се истријебе муслимани, него нешто много компликованије, гдје су и они који су проглашени злим биле зртве. Револуција за шведске медије. А и ово не треба Србе казњавати довијека је веома позитивно. Има у чланку још позитивног, али довољно је и ово. Да се разумијемо није ово чланак какав бих ја написао, али ово се ипак пише у оквирима мејнстрима.

Да се не заборави да је овде прилично лупила и по Андреасу Малму, човјеку који данас прави каријеру великог љевичара, мултиетничара, заштитника муслимана и још којечега тиме што рат у Босни и Херцеговини представља као великосрпски пројекат да се истријебе Муслимани. А када Јохана Хилдебрант каже нешто у бившој Југославији (овде: малм није у праву) онда се то слуша у медијима, јер каријеру је направила на тој причи. Малм је написао дебелу књижурину на тему анти-муслиманских појава гдје један добар дио посветио „великосрпском пријекту истребљивања муслимана”. Иако је књига нападана са свих страна нико осим Ерика Вијка у јавности није оспорио тај дио књиге. Зато сматрам овај чланак који је Скади препоручила веома корисним и позитивним и поред тога да је написан у оквиру задатог дискурса.

Nema ni ovo veze sa nama, to su neke njihove bitke, između tog pobjesnjelog Malma, samoproglasenog krestavog borca za svekoliki islam i „liberala” koji nas takođe vole. Uprkos pozitivnim tonovima (ostaje da se vidi da li je u pitanju tek jedan clanak naslovljen afirmativno ili znak da je anti-srpstvo bar donekle ublazeno), diskurs u ovom clanku je isti: za rat su krivi Srbi odnosno „Milosevicev rezim”, dok su Hrvati po njoj „oslikavani kao fasisti” rezervi prema karakterizaciji Srba kao „nacionalistickim komunistima” ne postoje. Dakle Hrvati su samo navikani da su fasisti a Srbi JESU nacionalisticki komunisti.

Dobro je uociti i ovakve clanke. Onaj ko želi da se zahvali Hildebrantovoj trebao bi je posavjetovati da bi u kritici Malmove zaslijepljene pristrasnosti daleko uvjerljivija bila kada i sama ne bi bila izuzetno pristrasna i antisrpski nastrojena čak i kad misli (?) da hvali Srbe.