Прогнозе кажу да ће ова седмица у Шведској бити у цијелости љетна. Није то мало у Шведској гдје људи заиста морају да искористе сваки сунчани и топли дан јер ко зна шта ће бити сутра. А шведско вријеме када је добро онда је баш добро. Сунце, једва неки вјетрић и угодних 25 степени. Језера су свугдје око нас, ако се још и угрију ето годишњег за пожелити. С обзиром на навике из ранијих година Срби ће ипак изабрати море, па тако и већина посјетиоца ове странице. Јесте да је кување мозга загарантовано, али загарантовано је и да нема ризика да цијели годишњи прође у киши. А тамо гдје Срби из навика путују има и лоше услуге и гледања попријеко (па и неугоднијих ствари), у Шведској нит' те ко гледа нит'те ко услужује. И тако док неки размишљају о „успијеху” Срба у фудбалу ја размишљам о љету. Давно сам ја рекао да би Србима требало забранити играње фудбала, а бар она два најпознатија стадиона порушити. Како због лакоманипулисаних навијача (види под Аркан и паљење скупштине) и огромне корупције. Тако и због досадне игре, неангажованости и препотентних манекена.

Све у свему частим и занимљивим чланком Миљенка Јерговића о Србима, њиховим комшијама/донедавној браћи, мору и туризму:

Beograd je oblijepljen tisućama takvih plakata, u različitim veličinama i na različitim mjestima, kao da ga je neki šašavi konceptualni umjetnik želio podsjetiti na njegovu prošlost, na to da je jednom davno bio glavni grad svoj toj ljepoti i da mladost i sjećanja mogu izgledati tako čarobno, premda čovjek zna da je bilo i ružno i grubo i naopako, ali toga se više ne sjeća.

http://www.jutarnji.hr/vijesti/clanak/art-2009,5,26,,164595.jl