Јан Оберг (Jan Öberg) у НИН-у
Ugljesomir
2009-06-18 05:05 AM
Само да пренесем интервју са Јаном Обергом који је данас објављен у НИН-у. За оне које интересује:
НАТО није одговор на кризу
Како ће изгледати свет за 10-15 година, након евентуалног уласка Србије у НАТО ? НАТО ће бити ближе свом нестанку. Подржимо УН. Не заборавите да Србија и бивша Југославија још увек имају велико име у свету. Многи се сећају бивше Југославије и њених добрих односа са земљама „трећег света”
Један од водећих светских стручњака за мировне студије, директор шведске Транснационалне фондације за истраживање мира и будућности (ТФФ) Јан Оберг, скоро две деценије прати, анализира и предлаже начине да се на Балкану дође до трајног решења међуетничких сукоба.
Резултати његовог претходног боравка у Србији, у пролеће 2005, били су студија „Косовска решења” и учешће у вишегодишњем пројекту „Косовски компромис”, у којима је Оберг аргументима образлагао зашто независност не сме да постане једино могуће решење за статус јужне српске покрајине.
Ватрени противник „јединих могућих решења” и поборник компромиса и алтернатива, Оберг упозорава да је начин решавања статуса Косова још један доказ да је јавна политичка дебата у данашњем свету сведена на интелектуални минимум:
- У односу на ситуацију од пре 20 година, срж ствари, знање, анализа и озбиљна аргументација играју све мању улогу у односу на слогане, маркетинг и „произведене истине”. Говори нам се: „Немате избора, ми знамо шта је најбоље за вас.” Осамдесетих се од нас тражило да правимо анализе за шведско Министарство спољних послова, за политичке партије у Данској. Од нас су тражили савете, учествовали у семинарима да би се интелектуално добро припремили за свој посао. То више није случај. Политичари данас сматрају да знају скоро све, а за остало се ослањају на блиске саветнике. Интелектуализација политике се у великој мери смањила у последњих 30 година свугде у свету.
Да ли постоје алтернативе чланству Шведске и Србије у НАТО?
- НАТО није решење за економску кризу, за еколошку кризу, за културну кризу, за кризу политичке демократије. НАТО би могао да буде добар за војне интервенције, нуклеарни рат, наметање милитаризације, поновно наоружавање земаља као што је Србија, али не може да заштити свет. То је застарела организација коју је требало затворити у исто време када и Варшавски пакт. Требало је створити нове безбедносне и одбрамбене цивилне структуре. Требало је створити глобалну и људску безбедност уместо националне војне безбедности. НАТО још увек тражи своју мисију. Он може да се шири, а један од разлога за притисак на шведске политичаре је то што наредни корак иде ка проширењу у поларном, северном региону Европе. Доћи ће до потпуног окруживања Русије.
Да ли чланство у НАТО може да побољша безбедност Србије?
- Уколико уђете у НАТО, добићете неку врсту заштите. Али, да ли неко озбиљан заиста мисли да ће Иран или Северна Кореја ракетама гађати Београд? У ком случају би постојала та заштита? Окупације од стране Хрватске? Ко би извршио ту инвазију на Србију коју би НАТО могао да спречи? Друго, уколико будете унутар НАТО-а, остатак света, то јест више од 160 земаља, гледаће вас као савезника САД, а као што знате, свету је мука од америчког империјализма. То ми кажу људи широм света, студенти, политичари, дипломате, интелектуалци. У Јапану, који је савезник САД, већина људи се противи америчкој политици према тој земљи. Елите јесу проамеричке, али људи нису. Зато кажем, организујте праву дебату о овом питању. Ако то не учините, нека маркетиншка агенција и притисак са Запада ће натерати људе овде да кажу „да” НАТО-у свега 10 до 15 година након што вас је бомбардовао. Имаћете негативне ефекте, укључујући веће трошкове, те слање ваших момака у далека места у којима би Алијанса желела да се бори, као што су Авганистан и Пакистан. Имаћете НАТО трупе, базе, вежбе и делићете одговорност за могућност коришћења нуклеарног наоружања. То је кључно питање јер је НАТО нуклеарна алијанса.
Ван НАТО, могли бисте да постанете нов тип актера у људској безбедности. Могли бисте да отворите мировне академије и обучавате међународне званичнике да постану медијатори и решавају сукобе у другим регионима. Могли бисте више да подржавате УН, ОЕБС, били бисте виђени у „трећем свету” као мировна земља и земља која помаже решавању сукоба.
Како Србија може да искористе алтернативу НАТО-у?
- Тако што Србија неће само рећи „не” НАТО-у већ ће рећи и „да” нечему другом што ће бити од помоћи НАТО-у, УН, ОЕБС-у, „трећем свету”. Како ће изгледати свет за 10-15 година, након евентуалног уласка Србије у НАТО? Кина ће бити најважнија економска земља на свету, Европа ће бити мањина у свету, технолошка динамика неће долазити само са Запада. Моје предвиђање је да ће оног дана када Србија уђе у НАТО, ова организација бити ближе свом нестанку. То ће бити све ирелевантнија организација. Оно што је неопходно јесте да снажније подржимо УН. Не заборавите да Србија и бивша Југославија још увек имају велико име у свету. Многи се сећају политике бивше Југославије и њених добрих односа са земљама „трећег света”. Србија би могла да научи од тог модела, он је још увек релевантан.
Где видите нове изазове за мир у свету?
- Ја често говорим о „5К” - пет криза. Прва је глобална економска криза која ће бити с нама деценијама. Ово није кризни талас, већ структурни проблем. Друга је криза демократског дефицита, чак и у водећим демократијама, погледајте само очајну излазност на изборима за Европским парламент. То је огроман проблем. Трећа је еколошка криза везана за климатске промене. Четврта криза је претерана милитаризација, а пета је културна криза – на пример сукоб између хришћанства и ислама. Ових пет криза нас угрожавају све. Или ћемо изабрати да искористимо све наше интелектуалне и друге ресурсе да бисмо се суочили с њима или ћемо имати огромне проблеме. Морамо да пронађемо глобална решења за безбедност свих нас, а НАТО није одговор.
Александар Митић (број 3051, 18.06.2009.)
dr_Ziv-a-go
(pekar lekar apotekar)
2009-06-20 11:19 AM
Ucesce u konfliktima ne diskvalifikuje neku zemlju automatski kao nekog ko može da pruzi korisna iskustva iz „Konfliktologije”. Uzmimo samo primjer narkomana, a mislim da će se ta, ne bas sasvim tacna metafora nasem Liticovjescu osobito svidjeti, koji su se „skinuli” pa pomazu drugim ljudima koji usli ili ulaze u te probleme. Na polju svjetske politike tu je daleko vaznija de fakto neutralnost, tj. nepripadanje nekom vojnom paktu, naročito onom koji ognjem i macem zavodi „demokratiju”. U tom smislu distanca i Srbije i Svedske je isuvise mala prema Nato-paktu, koji je jedan od glavnih generatora kriza na svijetu. Mada je Srbija još uvijek malo distanciranija od Svedske (koja je to nekad bila, ali to je davna proslost), ne toliko zbog volje njenih vlastodrzaca kojekakvih Sutanovaca koliko zbog (ne)raspoloženja stanovnistva. Potreban je multipolarniji svijet, tj. preraspodjela vlasti, da bi uopste bilo prostora za nekakve pregovore i mirovne procese koji nisu u funkciji ostvarivanja interesa trenutnog svjetskog hegemona-diktatora.