Liketa draga,kao prvo „hvala na dobrodoslici”,i ja tebi sve najbolje želim u novoj godini.Kao sto sam rekla na početku teksta,„NIRVANA” je hiperboličan naziv,ne shvataj sve tako bukvalno-ozbiljno(osim mera i sklopa namirnica u receptima) u mom pisanju.Kao sto je baxuz sracunala NE radi se o nekoj oromnoj sumu kako si ti to htela da prikazes,radi se o sumi od JEDNOG EURA po osobi,znaci za 6 persone= 6 EURA!Skupo li je???Ovakvo luksuzno predjelo za jedan euro po personi smatram kao nešto hiper jeftino.Vrlo je moguće da u Srbiji bude još jeftinije sa zamenom sireva ako se tako želi(zbog finansije).Ovo je jedno elegantno-jeftino predjelo,a ne glavno jelo(serpa pasulja,paprikasa) pa da sa njim treba da nahranim celu porodicu, ovo je fino predjelo za neku specijalnu priliku,rođendan,slava,svadba,praznicni rucak,itd,pa ako i tada nemam 1 euro po osobi za predjelo,neću ni da slavim-slazes li se sa mnom po tom pitanju???Liketa sracunaj koliko kostaju po komadu- svi tvoji kolaci i torte koje često pravis,pa ćeš videti da je moja Nirvana mnogo jeftinija:))))od svih tih drugih recepata odavde po kojima mesis,pa imaš pardona u kucnom budzetu, da odvojis novac za to i mesis po nekoliko puta mesecno,zar ne,nego još za kraj,ocigledno je,da ti ne smetaju cene namirnica u mom receptu,već ja,ali ne ljutim se ja,mlada si ti još,naucice te zivot još svasta-nešto.Želim ti sve najbolje u Novoj 2011!!!

Lili

Dragi moji znate li vi onu staru pricu o majci koja je imala dva sina i dva kuvana jaja,pa sada trebaju da doruckuju,majka da svakom sinu po jedno jaje,kad onaj straiji sin pita:
- Mama,a šta ćeš ti,da jesdes?
-Šta ću-kaže majka-ja ću pola od tebe,pola od Bate,macke me pojele:)))))

evo nešto sto deca vole,stvar je u tikvicama,koje obično ne vole,ali ovako spremljene se i ne primete,a povecaju kolicinu,znaci manje mesa vise tikvica ako je potrebno,ja stavljam potpuno istu meru jednog i drugog.Ovo često spremim mom unuku i njegovim drugarima,čak su neke mame i trazile recept,pa smo promenili neke ideje-sugestije po ovom receptu,neke dodatke i tako to,bilo mi je jako zabavno pricati sa mladim kuvaricama,pune su ideja sto mi se dopalo.Uz ovo servirati sve vrste paste,kuvan pirinac,kuvan krompir,itd.

400 gr mlevenog mesa-po zelji
400 gr rendane tikvice(malo onako među prste ocedite vodu iz njih)
1 presan cen belog luka
2 paprike secene na kockice
3 dl buljona
1/2 konzerve paradajz-pelata
malo susene bazilike
so+biber po zelji
malo masnoce

Na vreloj masnoci upržite meso(pazite da se ne kuva,već przi-jako važno za ukus),dodajte sve drugo,smanjite vatru,i na sasvim tihoj vatri kuvajte oko 15-20 minuta.

mala pauza,pa nastavljamo

Hvala draga Pako,biće mi drago ako probaš.

Varjaca - Pomoravka želim već dva dana da ostavim komentar na Rolnicama sa parmom i paprikom,ali neće da primi,želim da ti kažem, da probam pod hitno(već za dve nedelje za Svedski sto)recept je PAREXELLANCE!Hvala.

precnik pleha za torte 22-23 cm,ako je nešto nejasno,oko torte samo pitajte,tu sam još malo.

Hvala draga bruna,šta im je,pa to valjda njih TRI ni same neznaju:)))
nego ako probaš Nirvanu javi kako ti se dopala,evo pisale smo u isto vreme,pa ako ti se dopadne nešto od ovog sto sama sada ostavila,biće mi drago da probaš.

Puno te pozdravljam i Srećna Nova!!!

Što se samih stolnjaka-salveta tiče,ranije sve to stirkalo i obično su bili jedno-bojni(damast,lan,pamuk,svila,viskoza,itd),danas mnogi vole sarene stolnjake-jedno-bojne salvete,ili obrnuto,što se stirkanja tiče,to sve zavisi od domaćice.Imate danas i firme koje sve sto vam je potrebno daju pod kiriju,pa se mnogi odluce za tu soluciju.Jest da kosta,ali se možda i isplati za neku specijalnu svetkovinu.Kod nas u kuci se to sve nekada stirkalo,to je nekako bilo sasvim normalno za ono vreme,ove mlajde generacije to neznaju možda,ali stirak se pravio u kucnoj varijanti od brasna,secera,vode,od neke vrste tutkala( ja te recepte ne znam,ako neko zna neka napise),inače se stirak kupovao na gram u radnjama-bakalnicama-kako je te radnje zvala moja nana:))) oni imucniji su kupovali gotov-siromasnije domaćice pravile same,od gore navedenih komponenta.E,sada postoje tu i neka mala pravila za stolom i na stolu, kada serviramo našim gostima.Ja ću vam napisati,ono najjednostavnije,postavku gde imamo:supu,predjelo,glavno jelo i desert.Znaci četiri jela,to je u 90% slučajeva ceo rucak,naravno imamo i slavlja sa vise toplih jela(6,8.12.itd),ali mislim da to ovde nama nije potrebno.Na sredini ispred gosta imamo tanjire,slozene po velicini-jer zavisi koliko vrste jela nudite,tako i slazemo tanjire po potrebi,obično imamo plitak tanjir-veliki,tacna, i dubok tanjir za supu.Sa leve strane ukoso od ovih tanjira,imamo tanjiric za hleb,sa malim nozem za puter preko njega.Pribor za desert se nalazi iznad glavnog tanjira,kasika za desert je okrenuta na levo,a viljuska za desert na desno od vas.Iza ovog pribora su case(obično 3 komada:voda,vino,pivo).Viljuske dva komada uvek sa leve strane glavnog tanjira(osim viljuske za hummer,ona ide uvek sa desne strane),nozevi uvek sa vase desne strane(uvek stavljamo dva noza)Do noza dolazi kasika.Znaci po dva komada za predjelo i glavno jelo,sve drugo popunjavamo po potrebi naših gostiju.Salvete obično postavljamo na tanjir,ako ne onda ih placiramo sa leve strane postavljenog tanjira.Ako sami posluzujete hranu na velike ovale za serviranje,tada nudite hranu sa leve strane vaseg gosta,a pice sa desne gostove strane,to su neka pravila kojih se držimo ako mi izigravamo konobara,ili imamo personal koji sluzi.Ako je serviranje sa stola,tada izracunamo na koliko mesta ćemo imati ovale sa hranom,tako da se gosti ne „rastezu kao harmonika” pa nikako da dohvate hranu,moramo da mislimo na sve detalje,da bi se nasi gosti osecali udobno.Tako dragi moji kulinari,nije ostalo još mnogo sati do Nove Godine,pa evo da vam čestitam,da se lepo provedete veceras,da ste mi živi i zdravi,a za sve drugo ćemo lako.

*****SrećNA NOVA*****

Lili

Ogromna soba puna „Smederevaca” na svakom od njih se krcka po lonac sarme,sve onako izmesani,te metalni,te zemljani,oni metalni u raznim bojama sa mustrama po sebi i bez mustrica ,oni zemljani polu garavi,tačno se na svakom vidi gde ga je plamen vatre godinama lizao:)))ko krava tele:))))ja trcim između svih tih sporeta,lozim,guram-TURAM cepanice i ugalj,samo da se sve to što bolje krcka,da već jednom bude sve gotovo.Prvi lonac po mojoj proceni već gotov,svecano podizem poklopac,vadim na tanjir jednu SARMU,sedam za sto lagano nozem secem sarmu na manje zalogaje,nabadam viljuskom prvi zalogaj,dizem viljusku prema ustima,i taman da pocnem da zvacem,da osetim ono najblize što se Nirvani ukusa i mirisa u Balkanskom kulinarstvu može prici...

-Mama ustani,imaš telefon.

Joj meni, doslo mi da placem,zar je sva ona lepotinja sa onim silnim sarmama i Smederevcima bio samo puki san:)))Dragi moji kulinari,doslo je vreme i za pricicu(znam da ste se uželeli)pa ako je nešto ovde za pricu to je prica o SARMI!!!Secate se onih mojih „Dok se ne snadju”,pa evo i prica o sarmi vezana za njih,na jedan način.
Za deset dana je tačno 48 godina kako smo krenuli one snezne i hladne noćitim trbuhom za onim kruhom(sto meni tada nikako nije bilo jasno,kao da nigde blize nije postajao taj KRUH)Tada je narod nosio sve i svasta na taj dugi put,obično su to bili pokloni za one kod kojih ste posli,koji će vas sacekati na stanici tamo negde daleko u tom belom svetu.Da preskorim ono sir,kajmak,cvarci,suhomesnato,rajija,ovde se radi o mnogo većim „nirvanama” SARMA i PECENO PRASE,to su bila dva najveca poklona u to davno vreme,prase onako celo peceno na raznju uvijeno u pekarski mastan papir,pa zavezano koncem.To se nije čak ni krilo od carine,već je to prase i ta torba sa loncem sa sarmom imalo specijalno mesto u kupeu,na sred one stalaze za kofere i torbe.Malo malo,pa se cuje:
-Ej,bre prijatelju pazi bre lecka na to moje prase,ne ga guras,će mu odvalis papci,ili:Pazite molim vas na taj moj lonac sa sarmama,da se ne prevrne,ubice me muž ako dodjem bez sarme-i sve tako dva dana u vozu svako misli samo na sarme i peceno prase.Voz pun,pa prepun naroda,ima GI razni:)))sada zamislite koliko je tu bilo prasica i komada sarmi,raznih sarmi-velikih,malih,prekiselih,ljutih možda,zagorelih možda,nedokuvanih možda,ma kažem ja vala ima GI razni,a sa razlicitih destinacije sve prispele u isti voz,pa tako cuce u loncima i klackaju se tako zbijene cuceci sa onim silnim narodom u istom vozu, dok tockovi voza kloparaju istu pesmu koja se peva po kupeima za sve vreme puta:TUGINATA,PUSTA,DA OSTANES...tu se po neki „Stojadin” razgoropadi(sve zbog one vruce rakije iz termosa koje kruže vozom non-stop,stalno neko casti,a i malo zbog mlade žene koju je ostavi samu kuci,a dobro zna kakav komsiluk ima-vole da pomognu pa to tije )pa pocepa onu masnu artiju sa svog praseta,i pocne rukama da odkida komade mesa i salje dalje u krug,neko se već dovati kese sa hlebom,pa i to dobijete u drugu saku,pa teraj mala ridju i zelenka:))))kad se „Stojadin” posle jedne dobre ture sna razboravi, od praseta nema ni kocica,jer naraFski sve koske oglodjane lete kroz prozor:))))nadje se i po koji sto zavuce ruku u one ladne sarme,pa krka li krka,ne smeta mu što se ona crvena mast slojanila oko sarme,sve onako u obrucima kao da će lavovi,da preskacu obruc sa vatrom u cirkusu,tako bije crvena LADNA jara iz one ladne slojanjene sarme:))))Mi poneli lonac sa sarmom,nasem teci i tetki,moja nana Saveta bila genije za sarmu,nema da omane.Ja bih bila gresna kada bih vam ovde ostavila recept za sarmu,ne to ni slučajno,iz prostog razloga:Svaka kuca na Balkanu ima svoj licni recept,za spremanje sarme i ostavljanje kupusa,pa tako ne bih da se neko nadje uvredjen,jer sigurno da njegova nana-mama pravi sarmu bolje od moje Savete:))))(a ja radim sve to po njenoj recepturi)to je neminovno i neizbezno kod nas SRBA,niko ne pravi tako dobre sarme kao moja nana-baba-mama,tata,teca,ujka,strina,JA,itd:)))))))))))Opevana je sarma i u pesmama,jes malo iskarikirano,ali svi zaju ono:
-Ladne sarme na plitkem tanjiru,Otiso si sarmu prob'o nisi,Otisla si sarmu nisi jela,a sarmu si najviše volela...
Svaka postena gospodjica sarma,će vam reci,da ne dopusta nikakav prilog pored sebe na tanjiru,pa zamislite dve sarme zajedno sa sakom pomfrita na tanjiru,pa to je uvreda za svaku postenu sarmu:)))sarma voli razne proje i projice,dobru snitu hleba,tucanu ljutu papriku,suvu ljutu silju koju samo onako celu izmrvite sakom preko sarme,sarme su vam kao žene,imate vatrene sarme,onako sve prosto porumene,zajapure se, od neke ljubavne silineprema vama, a imate i one blage,nezne,smirene,koje predu zadovoljno kao macke:)))ma sarma je cudo.Kada je mene Saveta ucila,da uvijam sarme,ta ceremonija motanja,uvijanja,ili zavrtanja sarmi:)))to je bila prica za sebe,vezbalo se sve dotle dok se ne utvrdi gradivo,jer pu,pu,nedaj Boze da se neka sarma razvije u toku kuvanja,pa to bi bila katastrofa.Obično se pocinjalo sa dve glavice odvoje se listovi,poredjaju po velicini,svi priblizne velicine da budu,ono drugo se sasecka za dno lonca,i ostavi nekoliko celih za odozgo.Imala moja Saveta i neka stroga pravila kojih se pridržavam i dan-danas,sarme zatvaramo samo sa jedne strane tako mi u mojoj familiji motamo sarmu,sve ono sto je duže od vasec malica, na listu kupusa,pre nego li zatvorite sarmu-to secete i ubacite kasnije u lonac kada slazete sarmu,tako sarme budu sve skoro iste velicine,pa ne postoji rizik da neka bude kuvana a neka ne.Ta ceremonija ucenja motanja sarmi je stvarno nešto onako tajno samo između vas i osobe koja vas uci toj vestini,nana uzme onako svecano jedan list kupusa,pruzi mi preko stola i gleda me pravo u oci,dok mi objašnjava postupak šta i kako radim sa levom a šta sa desnom rukom,pazljivo prati sve moje pokrete,kada naucite ono osnovno,tada vas uce,da to isto radite sa dva lista ako je onaj prvi malo negde pocepan,znaci uce vas kako da zakrpite tu rupu sa novim listom.Nekada davno se meso za sarmu sitno seckalo,to je bio mukotrpan posao,danas se sve to melje,ali ja još uvek naseckam malo suvog mesa,pa dodam u fil,eto ostala ta navika,a daje fantastican ukus.Šta još primenjujem u vezi sarme iz „Savetine skole kuvanja” to je zemljani lonac koji imam(9 litara zapremine) imam dva takva,pa po potrebi-nema dobre sarme bez zemljanog lonca,a u sredinu tog lonca dobra dimljena kolenica,oko koje slazem sarmu,pa red spic rebara suvih,pa red slaninice,opet red sarme,pa još ako ima i po koja susena ljuta,pa i nju munem tu negde između:)))kada je svo to slaganje,koje je jako važno,pogotovu ona kolenica koja će da podspesi ravnomerno strujanje toplote i vazduha u loncu,ja po Savetinom receptu dodam i casu od 2 dl crvenog vina,takav je red bio kod moje nane,vino,da presece kiselinu i so kupusa i da blagi ukus,jer nije dobro ni kada operete kupus previse,pa skoro izgubi onu notu kiselosti,nego osecate samo gorcinu soli dok jedte sarme,kod Savete to nema da omane:))) sve je to isplanirano i sracunato jednom davno u nečijim kuhinjama:))))

nastavak sledi

Dobro jutro Bruna i Pomoravka,da se obratim prvo Bruni i kažem,da mi je drago,da se odlucila,da proba neki od ovih recepata,možda napravis „Nirvanu” neki drugi put,što se pricica tiče uvek su tu:)))biće pricica u kuJni dokle god je mene ovde.Pozdravljam te puno draga moja Bruna.

Pomoravka,slicicu „Nirvane” nisam videla,ali sve ono sto sam videla od tvojih slicica,me ostavlja bez daha,tako ti je sve lepo,skladno,puno maste,energije i velikog truda,kako u kuhinji,tako i u fotografisanju,to je ovde potrebno,da bi ovaj sajt malo zivnuo,jer postao je dosadan i suvoparan zadnje vreme(koliko sam stigla da pogledam-3 meseca unazad).Radovi su ti bezprekorni,volim pedantnost koju imaš u malom prstu i kreativnos,sa kojom vladas,dok radis,pa ako se ovako može glasati za „Kuvara meseca-godine” ja svoj glas dajem tebi.

Puno pozdrava Lili

P.S:Cekam mec Noleta i Federera,a imam u rerni neke kiflice sa jogurtom,pa ako neko želi ostavicu recEpis:))))

Evo sada sam i ja pogledala „Nirvanu” na Teslio,inače retko tamo svratim,pa nisam ni videla,da je postavljena tamo.

Dragi moji,ja sam presrecna zbog pobede našeg Novaka,pa kada bi on recimo onako iznenada banuo kod mene:))))evo šta bih mu ponudila za osvezenje posle tako napornog meca(to je ono cime smo se mi gostili danas za vreme njegovog meca).Mozete upotrebiti sveze ili smrznute jagode,mera je ista.Razlijemo u 4 case sa visokim stopalom,divno izgleda u velikim luksuznim casama pri serviranju.Svi imamo masu takvih casa po ormanima,a sasvim retko ih koristimo,pa su dobrodosle za ovako nešto.

600 gr jagoda

3 dl jogurta(vocnog-ukus po zelji)

2-3 kasike tecnog meda

rendana kora od 1 limuna

80 gr bele cokolade-naravno može i tamna,meni je elegantnije sa belom,nekoliko listica nane,za dekoraciju

Ubacite u mikser sve osim cokolade,dobro sve izmiksajte,sipajte u case,pa preko nastruzite cokoladu na krupno rende(po 20 grama po osobi) ukrasite nanom i poslužite.Brzo,jeftino,elegantno,i još da dodam jede se kasikom:))))zbog gustine naravno:)))))eto to bih ja ponudila SAMPIONU,posle ovako napornog dana na terenu.

Lili

ostavljanje recepata u Kuvar,ne odgovara mojoj prirodi:)))) i onih nekoliko recepata koji tamo cuce,nisam ja ostavila, već ucesnici ovog foruma kojima se svidelo ono sto ja radim-pišem,tako da su ljudi sami poslali te moje recepte u stari Kuvar,meni se najviše svidja prica o mojoj kerusi Cani,mislim da je to nešto najlepse sto je ovde napisano:Na Cano na,cibe Cano cibe...mislim,da je od mene dovoljno:))))))))))))za novi Kuvar.

Draga Milimi,moracu da te razocaram,ja ništa ne sparam od svega sto pišem ovde,zato da apelujemo na druge,ako neko ima nešto usparano, da nam prosledi,inače drago mi je da ti se svidja ovo sto ja pišem,kako recepti tako i pricice uz njih.

Puno pozdrava!

Milimi,ne obracaj paznju na te TRI zivotno promasene spodobe,znaš kako se kaže u narodu:Psi laju karavani prolaze:))))))))))))))))meni ti njihovi minusi ama bas ništa ne znace,to mi samo potvrdjuje koliko im smetam ja ovde,ali morace još dugo,dugo,da se bore sa tim:))))sve sto ja vise vidim da im smetam,sve duže ću biti ovde,pa one neka se sracunaju pametnice pametne:))))))))))))))važna je moja velicina u odnosu na njih tri, unesrecene i isfrustrirane jadnice.

Pozdravljam te i želim lepo vece.

Uželeli se još koje pricice:)))dragi moji kulinari?Evo ,da krenemo sa još jednom avanturom onih mojih „Dok se ne snadju”,ovde želim,da se osvrnem na upotrebu pernatog-živinskog mesa u kuhinji.Živinsko meso ima tu prednost,da mu se zbog neutralnog ukusa,vrlo lako prilagodjavaju skoro svi zacini i skoro sve druge namirnice,tako da je priprema ukusnih jela skoro beskonacna.Gallus domesticus-domaća koka,pa bez nje Bogami i nema dobre supe,to ste već čuli:)))a tek fantasticno hermeticki zatvoreno pakovanje-jaje,pa to samo neka fina koka može,da nam proizvede svakoga dana,jes'da malo dize dreku kada ga snese,ali to sve upada u taj njen rad.Moja prica pocinje,onako razbucano,bez nekog hronoloskog reda,ali to ne umanjuje njenu vrednost.Ja pripadam onoj generaciji gastarbajtera, koji nisu ovde dosli svojom voljom i zeljom,neki su dosli iz politickih razloga,neki iz ekonomskih,neki iz avanturistickih.Jedino sto je uvek isto,bez obzira kada ste dosli,je podela emigranata,delimo se na:Dobro stojece,bogate,prebogate,uspesne,nad-uspesene,i one skroz propale,one koji nisu kako se to kaže stvorili bas ništa,ni kuceta-ni maceta.Šta,da se radi, nismo svi isti, i nemamo svi isti zar za uspehom i radnim navikama,skoli,i imetku.Grad u kome živim je izpresecan kanalima,bili neki vredni ljudi pa prokopali kanale kroz ceo grad,nekada su sluzili ribarima,danas su vise turisticka atrakcija-a Baltik ogroman.U tim kanalima ima svega i svačega od zivotinjskog sveta,razne sorte ptica,patke,kanadske guske,labudi,itd.Kao sto znate labudi žive obično u paru,verni jedno drugome celi zivot,celi zivot ostaju zajedno.I ovaj moja labud (zvacemo ga Arsenije) bi ostao sa njegovom zenom Madlen ceo zivot,da ne bese dva emigranta iz Resavice,Grsa i Velja (Boze me prosti kao ono u Americi:Prica o Saku i Vincetiju)e taj Grsa i taj Velja su pod okriljen tamne noćiuhvatili Arsena,doneli ga kuci,voda za surenje već je uveliko vrila,preklali ga u kadi i tu na licu mesta ocupali.Dva dana su ga kuvali,u velikom loncu,dva dana se Arsen nije skuvao,već je bio sve tvrdji i zilaviji.Madlen za ta dva dana nije jela ništa,odbijala je hranu,na radiju su apelovali,da se Arsen vrati svojoj dragoj,ljudi su bili očajni sto je labud nestao,svi su ga tražili,čak i deca iz obliznje skole su izasla sa casa,da traže Arsena-ništa,ni traga ni glasa od labuda.Treci dan neka komsinica vidi,u kanti za smece kesu sa belo-krvavim perjem,naravo pozove policiju,skembaju Grsu i Velju,pa pravo u corku.Kasnije na sudu su se zalili,da je labud bio toliko zilav i neukusan,da nisu mogli ni ljudski da se najedu,pa su skoro sve morali da bace.Dobili su dozivotni izgon iz zemlje.Bas bih volela,da znam šta je sa njima?

Ja se secam kao dete,kako je moja nana od guscijih pera pravila PERUSKU,te peruske su sluzile za premazivanje raznih testa,mesa.Bila je i jedna veca peruska od krila,za ciscenje sporeta,ona je stajala u onoj fiJoci od sporeta,a one dve male su bile okacene na eksercicima iznad sporeta,jedna za slatko,jedna za slano.Ona za slatko testo i premazivanje zumanca je bila upletena na specijalan način.Mast je stajala u serpici na rubu sporeta,tu se lagano otapala,pa se peruska utapala u nju i premazivali plehovi i serpe,tepsije po potrebi.Vise nas covek u belome svetu ne sanja o brdima sarmi,o pecenim jagnjicima i prasicima,,o dobrom loncu pasulja,o pihtijama,o pitama,o kulenima i cvarcima,o siru i jogurtu,toga danas ima u celom svetu u svakoj kuci.Danas ima skoro svega da se kupi bez obzira gde živite,samo lovu u dzep.Ja skoro u jednoj radnji vidim reklamu za neku piletinu,znate onaj recept sa onim piletom koje jase na pivskoj flasi:)))Boze pomislih:Antologiski jahac pivske flase!!!Recept za piletinu koji vam ostavljam je iz 1450 godine doba Renesanse, potice iz Italije i originalno ime mu je „Piletina na lovacki način”-Piletina Caccatora.Osnovno je da se piletina kuva sa pecurkama i paradajzom.Za ovo jelo nam je potrebno sledeće:

1 kg pileceg mesa-file
100 gr slanine -pancete
200 gr belog luka
400 gr paradajz-pelata
2 crvene paprike
20 braon secera
1/2 dl crnog vina
20 gr brasna+2 dl buljona
saka svezih sampinjona
lovor,oregano,persun,so biber+masnoca

Meso isecite na komade,zacinite i uvaljajte u brasno.Na vreloj masnoci pržite komade mesa da lepo porumene.Odlozimo meso na stranu,pa na istu masnocu pržimo seckane paprike i beli luk,secer,lovor,oregano i persun,to sve kratko propržimo.Dodamo sada buljon u kome je razmuceno brasno,vino,meso,paradajz pelat,zacinimo još malo po potrebi,pa pustimo da sve lagano krcka.Kada je meso mekano-skuvano,dodamo na četvrtine secene i uprzene pecurke.Pospemo gotovo jelo seckanim pesrunom pre serviranja,uz ovo neka fina pasta-predlazem taglatele,ili njoke od krompira.

Prijatno!

Evo još nešto,ali sa celim piletom.Pile isecite pored grudne kosti,tako da se razdvoji-ostaje u celini,a izgleda kao dva dela:)),onako ga malo rascepite rukama,znate kako mislim.Velicina oko 1 kg sasvim dovoljno za 4 persone.Pile dobro zacinite solju,biberom,malo beloga luka u prahu,malo soka limuna.Zagrejte malo ulja na vecem tiganju,ili serpi,pa sada pržite pile sa one strane gde je koza da lepo porumeni.Ona unutrasnja strana sa kostima,može se takođe malo proprziti.Sada napola przeno pile stavite u vrucu rernu 200C,pa nastavite proces pecenja.Na masnoci gde se przilo pile upržite sitno seckanu glavicu crnog luka,dodajte luku 30 gr opranog pirinca,pržite trenutak,pa sve nalijte sa 5 dl vode i pustite da malo krcka.Kada pirinac pocne da bubri,dodajte ga mesu,onako poredjajte pirinac okolo pileta.Takođe umutite 3 jaja sa 4 dl kiselog mleka-creme fraisce-kisela pavlaka-jogurt šta imate,pa prelijte preko pileta i pirinca.Zapecite fino sve zajedno.Uz ovo fantasticno pile može neka fina sveza hrskava zelena salata(isberg,roccola,lolo-roso,endivija,beby spanac,itd)kao sto vidite dragi moji,jednostavne namirnice,brzo se priprema a fenomenalnog ukusa i izgleda,pa ko voli nek izvoli!

Lili