Moja majka se proslavila zahvaljujuci njegovoj potrpusi, a ja sam procitala njegove duhovite kulinarske price nebrojeno puta. „Kako sam pojeo sebe” ostaje jedan od mojih omiljenih kuvara, sa sjajnim pricama koje se čitaju bez daha.
Neka te prate „Cecco” spagete i na nebeskim putevima, dragi Voki...
T0D0R0VA
30. септембар 2010. у 11.02
Bio je sjajan kuvar, kompozitor i licnost.
„Kako sam pojeo sebe” je obavezno stivo.
Kad je prestao jesti kolace prolazio je kraj svoje omiljene
poslasticarnice i gledao kako drugi jedu kolace...
Jednom tako zalepljenog nosa za staklo gledao je kako neko
jede kolac koji je on jeo tako što je vrh ostavljao i jeo na kraju...
i osoba je pocela jesti tako što je prvo odvojila taj vrh a on je
lupio rukama po staklu i dreknuo NE, to se jede na kraju!:)
(pišem ovo po maglovitom secanju)
Znate li da je on komponovao muziku za Film „Ko to tamo peva”?
Pokoj dusi.
