eh, znam i ja gde ih je nekad bilo puno a sad nema. Mislim da su mi rekli da je osetljiv na bolest. Nikad nije bio cenjen jer ne može stajat i transportovati. Sad kažu da ima neka dobra svojstva za zdravlje sad kad ga nema ni za leka. Ljudi ga izgleda i ne vole zbog nereda u basti kad opada voce.
Ostale su samo lepe uspomene iz detinjstva.

Nešto se mislim da je KASNO za dud, ako se dobro secam on sazreva krajem juna početkom jula.

E sto ja volim dudinke! Nisam ih godinama videla ni jela.
U mom gradu u parku je bio spalir crnih dudova, mi deca smo se kuci vracali crni. Kakve smo grdnje od roditelja dobijali, nije bilo sanse da nam majka opere garderobu isflekanu crnim dudinkama.

Odavno su ih posekli. Familija mog muza je na selu u dvoristu imala veliki beo dud. Oni te dudinke nisu jeli, već im je drvo sluzilo da im pravi hladovinu, a ja kad odem otrsim im drvo.
Oni se smejali i salili se na moj racun:
„Dobra nam snajka, skromna, ne jede ništa samo dudinke”

E posle su oni prodali tu kucu, a novi gazda je posekao dud, nema vise.

ja sam kao klinka tamanila dudove i crne i bele..i sada bih- samo da ih ima!
ne secam se kada sam zadnji put jela dudove,to je ovde u sremu sve poseceno a u mojoj ulici ih je bilo mnogo. Niko ih nije brao sem nas dece :) 'neverovatno,al nisu pekli rakiju od dudova-mislim u mojoj ulici,a steta kad ih je bilo toliko. Da ih sad ima ja bih je pekla :))
eto da znaš nisi jedini kome fali dud

Ja sam imala 4-5 dudova svuda oko dvorista, moj otac ih kalemijo pa su grane bile siroke a lisce bilo gusto, kad su vikali na mene ja se popnem na dud i jedem, majka trazi vice a ja samo cutim. Mladi idu sa igranke a ja slusam šta pricaju ispod lisca i niko me nevidi. E onda kad sam otisla posekli su i dodove i bagrenje, skinuli tarabu i stavili betonski zid 'kako drugi tako i oni', kad god odem ne osecam se da idem kuci.
Ove u Torontu idem u setnju i uz put ima jedan beli dud i ja jedem, i kaže mi jedna na poslu (Filipinka)da je ta kuca njene rodajke kaže tek su kupili kucu i hteli to drvo da iseku kad videli neko prolazi i bere sa drveta, nisu znali da se to jede. Pa reko to ja berem i jedem.
E ove godine prolazim ona mi kaže da berem da jedem koliko hoću jer ona nema vremena, doslo mi bilo da naberem puno i da stavim u zamrzivac ali mi se nije dalo, samo naberem onako koliko mogu u prolazu.
Onda tamo uz reku gde idem ima 3-4 duda crnih kad idem ujutru rano pre svanuca jedan covek bere u kapu i pazi da ga niko ne vidi, mada taj park svima pripada.

Kod mene u dvoristu u Johanezburgu će i ove godine da rodi dud kao lud. Onaj crni. Trenutno je zelen. Kod nas u naselju ga ima mnogo. Kad rodi, imamo toliko ptica u dvoristu, čak ih i moje kokoske jedu. Ovde nema tih gusenica o kojima pricate. Ja se svako jutro pre dorucka najedem prvo dudinja. Komsinica trazi da isecemo stablo, posto joj ptice kake na ves dok se susi; kake i meni, ali ja takav ves samo još jednom operem. A i ako nešto ostane flekavo - za lepotu mora da se nešto i istrpi, zar ne?