Koji uzas.
Što se tiče povrca ja sam primijetila dok sam kupovala u jednoj radnji paprike da su nekako masne,a skoro otkrih Farmers Market, postoji u Texasu i Arizoni i imaju povrce i voce koje je aktuelno sezonski.Ima ukus i brzo se kvari.Paradajz recimo poslije 3-4 dana skroz propada, ne može ni przenija da se napravi kako treba.Ostalo mi je još da provjerim kakvo im je meso.I da, još ne odoh u KFC :)

Pa ovo je jezivo i na zalost istinito...da li imamo nekog izbora-mislim da ne bas mnogo...uzassss

ja još mislim sve vreme da ja umišljam da mi paprika deluje plasticno i masno nekako, sto bih mogla reci i za paradajz,ali i za jabuke.
vredi li da se takve jabuke oljuste?
eh majlova,sto bih ja volela da imam bastu... ali dzabe mi ovde je sve beton beton,samo beton..
na pijaci se može još naći po nešto ok,mada je to sve diskutabilno.

Само да се (поново?) похвалим, у родном ми Зрењанину је, ваљда први на свету (пре неких 10 година?), Мек ЗАТВОРЕН - због нерентабилности!!! :)
Где ће Лалошима да уваљују тај штрц квази меса у колачићу,који не би иритирао око, да случајно упадне!
Или, како је тадашњи ђак првак, колегин клинац мудро анализирао „Тајо, сиграчке су им ОК, ал 'рана је КЕСА!”. :)))

Ja sam upravo htela da predlozim izdvajanje ove teme i mislim da bi se vecina slozila.

Pa ovo je tragedija šta ljudi jedu! U neku ruku ih razumem, nemaju drugih mogućnosti, a od nečega moraju da žive.

U odnosu na druge države mogu reći da je u Srbiji još uvek hrana zdrava i relativno jeftina.
Ne racunam mekove, picerije i ostalu hranu tog tipa, već ko želi da jede sveze voce i povrce, sireve, piletinu, svinjetinu, junetinu... prirodno uzgajanu u seoskim domaćinstvima, u Srbiji uvek to može sebi priustiti, a i jeftinije je od raznoraznih kupovnih hamburgera, pica i sličnih gluposti.

Zelene pijace su odlično snabdevene, a i za male pare napunis kese svezom robom.
Ja imam svoje dve-tri tetkice od kojih godinama pazarim i sigurna sam u čistoću i kvalitet njihove robe.
Ljudi žive u obliznjim selima i vise puta sam bila kod njih (kad hoću da kupim svinju, pilice ili vece kolicine sveze junetine za zamrzivac) i uverila se na licu mesta o prirodnom uzgajanju.

E posle neko neka mi kaže da sam luda sto imam dva zamrzivaca. Neka, neka, vise volim da od seljaka kupim svinjce, tele, pilice i da napunim svoje zamrzivace svezim i prirodno uzgajanim, nego da idem na mesaru i djavo ipo para dam za meso kljukano antibioticima i hormonima.

Majlov, kod mene već uveliko iza zgrada i u obliznjim sumarcima ljudi prave baste. U mnogim tim bastama bas lepo rodi, tako da imaju i za sebe a ostane im i nešto za prodaju.
Bas sam jutros od jedne komsinice, koja ima svoju basticu u blizini naše zgrade, kupila divnu boraniju.
Evo još malo, pa gotov rucak - corbasta boranija sa piletinom.

Ma znam ja to Mama, kod nas sve vise poljoprivrednika ima bastu za sebe i ishranu svojih ukucana, a posebnu bastu za pijac.

Imala sam prilike i da vidim - plodovi iz baste za pijac su krupni, naoko lepi, ali totalno bezukusni „plasticni”, a iz ove neprskane baste za kucu je sve sitno i neugledno, nadje se i poneki crv ili rupica kako je bubica izgrickala, ali je daleko ukusnije i sladje.

Vecina nas iz Srbije poznaje nekog sa sela, (ako već nismo u mogućnosti da imamo svoju bastu) sa kim može da se dogovori da mu donosi neprskanu hranu iz te baste koju koristi za svoju ishranu.
Razlika je ocigledna i po izgledu i po ukusu, tako da će te teško prevariti, mada slazem se, nije ni to neprskano neka garancija.

Bas mi pre neki dan jedna žena od koje pazarim na pijaci kaže:
„Šta vredi ako ja ne prskam, kad komsija prska, pa te otrove iz njegove baste kisa i vetar nanesu i u moju”

Šta da se radi? Da se jede mora, od nečega mora da se živi, ali ja sam za to da bar koliko možemo povedemo racuna i od većeg zla odaberemo manje.

Ех Мајлов, касно је за нас. Прошо воз.
Не једем ту брзу храну осим ако негде путујем.
Проблем је да никада не знам који ресторан ваља а који не ваља уз пут.
За ове разне са брзом храном знам да не ваљају али знам и какви су.
То им је једна од предности.
Што се тиче органске храна од тога барем овде нема ништа.
Шта вреди да један фармер све ради природно а онај поред њега база све и свашта.
Да би поврће било органско потребно је да у округу од неколико километара нико не употребљава било какве отрове, вештачко ђубре или шта већ.
Ветар носи све то кад се прска и до 10 Км.
Друга ствар су подземне воде које исто тако све носе а кажи шаргарепи да не „пије” ту воду.
Додај томе да сада скоре и не може да се нађе семе које није генеттски измењено па ајд нађи ту „здраву рану”.
Најбоље је онај стари лалошки рецепт кад дуне ветар па полети она пташина а лала натегне мало из чутуре онако за дезифенкцију.
Изгледа да тако треба и са овом храном.
Чисто за дезифенкцију.

Izvini ali moram da kažem da je ovakvo testiranje naivno.
NEMA nacina da ista zakljucis o namirnicama koje kupujes. Jajima se dodaju hemikalije da zumance bude tamno „zdravo” naradjasto, hemikalije da ljuska krakne kao pravo jaje, hemikije da jabuke budu trajne i sjajne ko sad sa drveta, genetski se ukrsta gen povrca sa genima skorpiona da kora bude tvrda i otporna itd. „Drvenasti” paradajz, sa tvrdim srednjim delom i cvrstom korom koji možeš bacit o zid, JE genetski modificiran.
Inače ljudi imaju pogresno shvatanje šta je organsko. I organsko se djubri, čak i prska pesticidima, samo su ti kao manje zlo.
Sve za profit. Totalno Ludilo. Novac i profit vazniji od ljudi.

Nekada je bolje kupiti zamrznuto voce i povrce nego sveze, naročito u VANSEZONI.
Zamrznuto se bere kad je zrelo i zamrzava odmah po branju, obično blizu mesta gde se gaji pa se dalje transportuje zamrznuto. A ono sto dodje u van sezoni dolazi iz daleka i mora se tretirati.

Kupim ja neki dan jagode lokalne, mala korpica 1/2lb (220g za $5), a pisalo na njima divlje jagode, kakve divlje vidim ista sorta koju sam ja imala u mojoj basti, ali cena, brrrrr, nekako je to lokalno ipak u Nemackoj bilo vise i manje skupo nego u USA, tu lokalno naidje u sezoni u odabranim prodavnicama i jako kratko.

Ne znamo vise ni šta da kupujemo... Kupili neku lubenicu u Supermarketu, Toronto, a ona, vidi se, zalena, nije prirodno sazrela, a unutra nekako sarena, zuta boja se preplice sa crvenom, a slatka, kao da su saharin ubrizgali u nju... Negde na TV sam videla da nešto jako otrovno stavljaju u lubenice, ali sam zaboravila šta...
Meso jedemo, znajuci da jedemo otrov, ne znaš ni odakle je, ni sa koje farme, može da bude uvezeno, puno hlora, a mi ništa ne znamo...

Majlov slazem se, ali šta mi možemo da uradimo po tom pitanju?
Industrije za proizvodnju hrane imaju veliku moc i drže monopol, kao što se vidi i iz onog filma koji si postavila.

Na to treba svi ljudi na svetu da reaguju, da se pobune, da demonstriraju sirom planete i da svi energicno zahtevamo zabranu proizvodnje i prodaje takve hrane.,
ali kako kad veliki broj ljudi uziva bas u toj hrani i sto je najgore trujemo i decu.
Na svakom koraku, pored skola, obdanista, bolnica samo niču kiosci brze hrane. Gledam ovu decu i omladinu, pa i odrasle - to su redovi ispred tih kioska.
Ne samo sto je ta hrana nezdrava, već je i prljava, puna ulične prasine i svakakvih izduvnih gasova.
Ja to u zivotu ne bih jela, pripadne mi muka i kad pomislim, ali kome da pricas.

Ja sam ubeđena da se i mnogi koji ovo čitaju ne strecaju preterano i da smatraju da je ovo sto pricamo glupost i nebitna stvar.
Mnogi ne žele ni da pokusaju da koriguju ishranu, ne žele ništa da promene jer im se bas ovako svidja.

Ja sam često u vezi (ne)zdrave hrane imala konflikte sa puno svojih prijatelja, na kraju sam uvek ispala bela vrana i izuzetak.

Gledam onaj film, pa se cudim sto će roditelji deci pre kupiti sendvice nego povrce, sa obrazlozenjem da je cena ista i da ih povrce ne može zasititi kao pljeskavica.
Kako ne može!? Pa od malo povrca skuvas lonac corbe i ima da jede cela porodica, a sendvic pojedes za 10 minuta i posle pola sata si gladan kao da ništa nisi jeo.

Šta to vredi pricati? Pitaj veću grupu ljudi i dece da li žele povrce ili hamburger. Velika vecina će se odluciti za hamburger.

Мајлов,
веома мали проценат људи на овој планети умире због последица нечега што је у храни.
Ако се неком да нај чистије уље од кикирикија а он је алергичан на њега и умре да ли то значи да сада сви треба да престану да употребљавају то уље јер је за неког смртоносно.
Друга ствар је зашто то питање да ли би појео тај хамбургер нико никада није поставио неком детету у Африци које умире од глади?
Ми филозофирамо да ли је добро јести ово или оно али шта са онима који немају ни ово ни оно?
На овој планети становништво се увећава далеко брже него што она може да исхрани све са здравом храном.
Шта је одговор увести здраву храну, све да буде природно и онда направити лутрију па ко добије оставити га а ко изгуби метак у чело.
Свакако да је нехумано гајити те пилиће на хиљаде а да не вид ени сунца ни месеца, није боље ни са говедима или свињама али како одгајити довољно животиња природним путем и прхранити свет када и са свим овим нехуманим методима још увек нема довољно хране за све?

Неоспорно је да нешто може да се поправи и треба на том радити али већину становника ове планете то најмање интересује.
Овде (Канада) траже да се у радњама јасно обележи који је производ генетички измењен. За сада иде споро али иде.
У свим већим радњама постоји део где се продаје само здрава (органска)храна (поврће, месо итд).
Тај део је веома мали јер ретко ко ту храну купује.
Не зато што су против већ јер је два до три пута скупља.

Чињеница је да живимо у свету где новац одлучује а већина нас га нема на бацање.
Проблем је и да када су тестирали ту „здраву” храну која је дошла са фарми где се све радило какотреба још увек је било разних штетних састојака.
Иста је ствар и са флашираном водом.
Убедили су нас да је боља а тест је показао да није ништа боља од оне из чесме. Неке који флаширају воду су ухватили да у флаше сипају воду из чесме (овде у Канади чиними се да је био Набиско).
Јужни део Онтарија који је идеалан за пољопривреду има све мање и мање фарми јер се градови шире. Чак су увели и закон да фарме несму да се парцелишу за изградњу кућа али и то полако пропада јер где ће људи да живе?
Лепо је говорити једите само здраву храну, не возите аутомобиле да не загађујете ваздух, не пите флаширану воду, не употребљавајте производе са разним хемикалијам аитд.
Проблем је да је немогуће снабдети све са читим и здреавим производима.

Naravno da je ljudskom organizmu podjednako potrebno i meso i voce i povrce, ali ne može se uporediti meso kupljeno kod seljaka koji stoku uzgajaju u prirodnim uslovima i ono kupljeno u velikim supermarketima, nakljukano hormonima i antibioticima. Od takvog mesa je vise stete nego koristi.

Stevo, to je samo jedan od primera gde je dete umrlo od zatrovane pljeskavice, ko zna koliko je još osoba imalo i ima pogubne posledice po zdravlje zbog takve ishrane.
Retko koga će da ubije 1 hanburger iz Meka, ako ga pojede 1x godisnje, ali ako to predje u gotovo svakodnevnu ishranu otrovi iz te hrane će se taloziti u organizmu i sigurno će narusiti zdravlje.
Covek kad se razboli često i ne zna od čega mu bolest, to čak ni lekari ne mogu sa sigurnoscu da utvrde, ali u vecini slučajeva bolest se povezuje sa nezdravom ishranom.

Mi jedino sto možemo da uradimo je da ovaj fim prosledimo onima koje poznajemo i zamolimo ih da i oni takođe svojim prijateljima i rodjacima pokazu taj film, pa će valjda i kod ljudi koji ne mare puno o zdravoj ishrani proraditi svest.
Ako ništa drugo, da bar narod zna istinu.

bez mas proizvodnje hrane meso i sveze povrce bi bilo misaona imenica za 2/3 stanovnistva kao sto je bila do pre 1 veka i po najrazvijenijim delovima sveta..
a mas proizvodnja hrane je nahranila sve ali eto racun je stigao u vidu zagadjenja skoro svake namirnice.

i šta sad? povratka na staro nema jer se stanovnistvo tolikom brzinom uvecava da ga je nemoguće bez ovakve prljave tehnologije nahraniti. pa svidjalo se nama ili ne.

da ne sirim pricu da je 1/3 sveta cancic pirinca i kora hleba jedini obrok dnevno. jednom manjem delu ni toliko.

dakle, probirajte koliko vam novcanik dopusta (nasa sreća) i ne kritikujte previse one koji ne mogu da se rastegnu vise nego sto su dugacki.
hipoteticki - ukidanje mas proizvodnje hrane bi znacilo bukvalno da svima nama sa finim prihodima i u najrazvijenijem delovima sveta (primer) da za rucak priustimo 1 mesecno parcence mesa, 1 mesecno sveze povrce (dok ga ima) a zimu prezimimo na suvom 'lebu i krompiru i kupusu.

jer tako se hranilo po gradovima do pre 100 godina hranom koja nije masovno proizvedena nego koliko seljak može - zasadi (a i mnogi seljaci su bili teska sirotinja) toliko, nedovoljno, je i bilo, a samim tim se i odrazavalo na cenu hrane koja je bila u poredjenju sa ovom danas - daleko skuplja.

U proseku, imucniji ljudi se hrane nezdravije od sirotinje.
Ne mislim bas na ubogu sirotinju koja nema šta da jede, ali porodica sa jedva prosecnim primanjima ne može sebi da priusti odlaske u restorane, mekdonalde, picerije i na slična mesta gde je hrana sumnjivog porekla.

E sad sto smo svi mi primorani da pazarimo ono sto nam se u radnjama nudi, šta da radimo mora da se jede, ali opet kažem da koliko god možemo treba da izbegnemo bar ono sto nam nije moranje da jedemo.

Ja opet moram, ali moram da spomenem onu famozmu vegetu iliti zacinC i ne znam pod kojim nazivom se to još prodaje, pa zatim razne konzervanse i praskove koje ljudi trpaju u hranu.
Pa eto primera - bez toga se može i svi znamo koliko je stetno, a i pored toga mnoge domaćice to koriste i nemaju nameru da se odreknu tih otrova.
Znaci svesno truju sebe i svoju porodicu otrovima koji su potpuno bespotrebni u hrani.

Ja te neke stvari ne mogu da shvatim. Razumem da moramo da kupujemo prskano voce i povrce, jer drugog izbora nemamo, ali mi se ne odricemo ni onih stetnih stvari bez kojih se može.

Мајлов грешиш.
Нико у Америци не брани фармерима да гаје стоку без тог масовнг узгоја али они не могу да опстану финансиски.
Мада сви кукају због хормона и питај Бога чега још кад оду у радњу прво гледају цену.
То је чињеница.
Нико не може да узгају стоку или живину за исту цену као масовно узгајање.
Пре неког времана сам живео мало северније где је било доста фарми.
Узгајали су пилиће масовно а и посебно оне који су чепркали по башти.
Пиле из масовне производње се продавало за $2 до $5 комад (зависно од величине) а оно „природно” од $10 до $20.
Шта мислиш које су више продавали?
Док је цена пилећих батакова из те масовне производње $2 кило продаваће се као алва, коме се то не свиђа може да оде код касапина и купи здраве батаке по два три пута вишој цени.
Нажалост те касапнице мораш са свећом да тражиш (једва опстају).

Majlov još jednom pohvale za temu.
Volim da čitam i da ucestvujem na ovakvim temama, ne iz razloga da bih nešto pametovala već da bih se informisala, a ujedno rekla i svoje mišljenje, koje će možda nekom biti od kakve koristi.

Nije tačno da poljoprivrednici i stocari, ako bi gajili zdravu hranu i prirodno odgajali stoku, ne bi mogli da prehrane ljudsko stanovnistvo.
Problem je u tome sto im se ne dozvoljava, jer bi tada velike mocne kompanije za proizvodnju stancovane hrane propale.
Sela su opustosila jer država ne stimulise poljoprivrednika i ne dozvoljava mu da radi i posteno zaradi.

Ne slazem se sa tim da je veca beda u selu nego u gradu. Za vreme ratova gradjani koji su imali nekoga na selu su preziveli i nisu gladovali.

mislio sam da je naivno verovati da nekako na osnovu izgleda ili jednostavnim testom možemo odrediti jeste ili nije hrana prskana ili GMO. Te stvari treba zabranit u korenu ali se to neće desiti dogod je profiti vazniji od ljudi i dogod su ljudi nezainteresovani da nauce vise.
sve se svodi na ovo: pile naraste za mesec dana na galofagu (koje i smrdi posle na galofag) a treba mu tri meseca na prirodnoj hrani. Proizvodjac hoće sto veci profit a kupac sto jeftinije.

Kamo sreće da je paradajz bar iz staklenika, gledao sam kako se na tv-u hvale i pokazuju kako beru zelen a onda sazreva u kamionu „specialnim postupkom”.

To je samo propaganda kojom nas bombarduju, kao nema dovoljno hrane pa nam treba hormoni i GMO. Nekad se i u Kanadi pola stanovnista bavilo poljoprivredom a sad hoće da sa 4% stanovnistva u poljoprrivredi proizvedu i za izvoz.
Ja nemam ništa protiv sto je skuplje nego sto znam da mi to skuplje ne garantuje da je organik. Ustvari i nema standarda i zna se da sad i lanci marketa sve i svasta nazivaju organik. Ja sam inače za to da etiketiramo prskanu hranu a ne zdravu. Sva bi trebala biti zdravi.

Znam o paradajzu, gajio sam ga svojom rukom. Može i da pukne sam od sebe a da nije prskan. Mogao bih ovde da pricam i pricam jer me zaintesovalo o proizvodnji hrane i često se raspitujem kod nas na selu kako rade i kako su pre radili. Zainteresovalo me zašto je toliko drugaciji ukus, zašto meso često smrdio na zapadu, zašto mleko neće da se usiri kao kod nas itd.

Stevo ovo si dobro rekao, cela istina:
„Сви знамо и како се узгајају пилићи, и свиње, и говеда а све остало али не видим да се неко много због тога узрујава.”

Pa u tom grmu lezi zec! Svi cutimo, narod cuti, ne uzrujava se sto ga truju, dok tihe ubice haraju.
Nije njima stalo do zdravlja i dugovecnog zivota ljudi, već im je samo novac napameti.
Bas njih briga da li će nekog da potruju svojom jeftinom hranom.

Da su bar malo humani i da sve te prljave stvari rade u cilju da prehrane ljude i za dobrobit covecanstva, zašto na svakom komadu voca, povrca i na svakom komadu mesa ne stave deklaraciju na kojoj će da piše kojim hormonima, pesticidima i antibioticima je tretirana hrana koju prodaju, pa covek sam neka odluci da li će to da jede ili će da ide u sumu da bere zelje i koprive.

Mislim da sam dobro shvatila poentu ove teme. Zašto nas lažu i kriju istinu? Što ne kažu narodu otvoreno da im je hrana puna otrova?

Ма потпуно се слажем са тим да би морали да ставе на етикету све што је у тим производима.
До скора нису хтели да мећу ни каквог уља има у храни док их нису почели да их воде на суд јер нису рекли шта је у јелу па се неко разболе.
Сад свугде стоји дали има кикирикија или чега већ.
Слажем се и са тим да сви треба да галаммо што више да би до тога дошло али ни то неће решити проблем масовне производње.
масовна и нехумана производња је ту и остаће јер је то нај јефтинији начин производње.

Тачно је и тода се сада појављују разне супер бактерије а исто тако тачно је да је доста кривице на свим тим антибајотицима и осталом што стављају.
Како то избећи не знам али атибајотике и људи превише узимају па код многих кад затреба они ни не помажу.

Osim lošeg i jeftinog mesa u Americi je u upotrebi na veliko i canola oil (ulje od repice, najgore) idustija iskljucivo to koristi jer je najjeftinije.
Zatim u Americi se ne koristi secer (saharoza) već corn fructose syrup jer je jeftiniji.
Treće margarin, da konacno su izbacili trans masti, međutim u ovim novim margarinima ima opet nekih neprirodnih sastojaka za koje istrazivanja indikuju da mogu biti još mnogo gora od neprirodnih trans masti.
Pa onda sav GM kukuruz soja pirinac, zitarice, voce manje vise plasticno, nikakvo neukusno.

Problem u Americi je da je FDA (Food and Drug Administration) godinama srozavana i dovedena do prosjackog stapa, negde sam citala da nemaju čak ni computere, pišu rukom, i komjutere koje imaju su tako stari da u servisima ne mogu da ih poprave.

Da je FDA radila svoj posao stvari sa hranom ali i sa lekovima ne otisle tako daleko, ali je industrija preko politicara, minirala svaki zahtev FDA za povecanjem finansija, sa obrazlozenjem da su oni nesposobni i sl. Prljava prica.

Све је то лепо али када просечан потрошач уђе у радњу да купи намирнице прво гледа цену па онда остало.
Гајити све на стари начин би значило дизање цена и то неби било баш нај боље прихваћено у народу.
Народ гласа а и политичари то добро знају.
Уосталом пре неког времана Русија је забранила увоз живине из САД јер је испод руског стандарда.
После притиска из САД сад опет увозе америчку живину.
Једини начин да се измене начин узгајања је када би купци одбили да купују те производе.
Нико им то не брани и у свакој радњи могу да купе скупљу органску храну али то не раде.
Неоспорно је да се неко разболе а и умре али исто тако на хиљаде људи гине у аутомобилским несрећама (далеко више него од исхране) али нас то не спречава да сваки дан седнемо у кола.

Гајити све на стари начин би значило дизање цена и то неби било баш нај боље прихваћено у народу.
-----------------------------
Dabome ne bi mogao prosecni amerikanac da napuni van (kamionce) hrane nedeljno, i ne bi prosecni amerikanac imao 250kg.

Dakle za one u Evropi, pa vi ne mozete zamisliti kolike su te americke samoposluge, i kolko oni kupuju, prvo ona kolica u samoposluzi su duplo vece zapremine nego u Evropi, oni toga natrpaju nekoliko kolica svake nedelje,Jedu i jedu i bacaju, puno se baci, oni su tako bahati, navikli na sve jeftino, ono za svakodnevni zivot, za sirotinju i radni narod.
McDonalds ovde u NYC je jedna obična rupa, beda, u koji zalaze samo većinom obojeni, sirotinja, nisu to tako luksuzni lokali kao tamo kod vas u Evropi.
A tek pakovanja, nema malih normalinih, sve veliko, drugo popust ako kupis vise pakovanja, recimo mali jogurt je $1.5, ali je ponuda kupi 10 za $10, ili dva za cenu jednog, moras da uzmes dva, ako uzmes jedan platis punu cenu, bataci pakovanje po 10 komada, ja sam sama, idem peske u kupovinu teglim kese u ruke, i jedva uspevam nešto da kupim, najviše pazarim u manjim prodavnicama evropskog tipa, srećom toga ima ovde u NYC/NJ i okolini. Ali sam bila na drugim mestima, gde sam plakala svaki put kad sam otisla u kupovinu, peske, busom.

Ali da ima i razlicito ima,o da ima novih trendova ima, stvari se polako menjaju, tek ovde u NYC šta sve ima, ipak dosta drugacije nego u unutrasnjosti.

Samo lepo da FDA radi svoj posao, znaju oni dobro sve probleme, i stoji da sve manje kontrolisu hranu, nema tu nikakve tajne, da im odobre sredstva, da imaju dovoljno ljudi i sve potrebno da kontrolisu hranu i lekove, ali i da odobre njihove predloge za promene propisa, i da krenulo je to, ali je zestoki otpor od strane industrije.

Није битно Мајлов али мала исправка није пржено него поховано.
Интересантно је да је КФЦ у ствари почео у Канади у Торонту шездесетих и да се касније проширио по свету.
Мада га сада више и не зову Кентаки већ Саутерн (јужни) јер су се из Кентакоје бунили да нема никакве сличности са похованим пилићима у Кентакоју.
Као и МакДоналд почео је у време настанка те масовне брзе хране.
Као што неко наведе изнад у почетку је све то било популарно али сад авише у Северној Америци није тако популарно. Углавном се сви ти ресторани могу наћи негде поред пута, близу школа и слишно где се очекује да некоме треба да нешто поједе на брзину.
Неко је исто рекао да му је син казаода у МакДоналду имају лошу храну а добре играчке. Слично као жто ми је син једном рекао тата хајде да ручамо па да идемо у МакДоланд да се играм.
До се углавном расправљало о храни међутим исто је и са вођним соковима.
Једини прави вођни сок је ако је исцеђен пре него што се пије.
Када се купи сок од рецимо поморанџе на коме пише да је 100% природан и од поморанџе (концентрата) оно што не кађу је да се сок исцеди негде у Флориди или Калифорније (у Северној Америци) па се онад из њега испари вода да ни се превезао негде на север где му се дода вода мало боје и разних других састојака пре паковања.
У том процесу кувања да вода испари углавном се уништи све што је природно у соку.

Јес вала нешто у укусном тест.
Што би рекли пиетина у лепом шрафлоку.
Него нисам сигуран да га прже у уљу.
Гледам тај суд у коме се пржи и личи ми на онај експрес лонац а кад га отворе из њега иде пара али са меса не капље уље.
Изгледа да га некако скувају ваљда у води.
Јефтиније је.
Него имао сам прилику да видим и „кошир” прављене виршле.
Један познаник ми је радио у једној од тих фабрика хране.
Лепо потрпају све говеђе одпатке, самељу и кажу 100% говедина. Не лажу јер говече има и кожу и рскавицу а и месо које није баш најбоље.
Додају мало зачина и неку боју која постане розикаста када се загреје.
Црева се пуне кашом која је слична густој супи и светло жуте боје.
Све се окачи на ланчани носач и полаки иде у парну пећ где се све укува на већој температури.
Са друге стране излазе прелепе розикасте и тврде виршле, кошир са 100% говедином.
Узгред од тада не једем куповне виршле.

Сва та брза храна је прављена на исти калуп.
Трпају разне ствари да се добије укус а и да просто тражи да се једе још.
Купује се углавном кад је неко у журби и нема времена з анешто друго.

Иначе што се тиче меса ако се уоптебе наши старисавети и није толико опасно. У старо време нарочито лето пре употребе месо се опрало са сирћетом. То углавном убије бактерије.
Друго правило је било да се месо пече док не почне да се одваја од коске.
И то побије остатак па се ретко када ко заразио.
Друго већина састојака који се дају животињама (хормони, анти биотици итд) се задржи у масноћи.
Пре него што печем пикетину обично скинем кожу и сву маст испод ње.
Јест да је печена кожица нај слађа али за свакио случај боље је да се скине.
Месо на роштиљу обично печем док не видим да је скроз печено и да се одваја од коске.
Знам дасе многи згражавају над тим јер говеђи бифтек треба да буде ружичаст и кад се сече да сок буде мало црвенкас.
Е код мене је по старом ни трунке руменог а сок чист.

Него Мајлов шта то раде твоји Руси читам да су данас у Москви иако је 36 степени укључили централно грејање.
Јел то имасе може се или нешто друго.

Puno ste ispisali, preletela sam nabrzaka. Verovatno je svako ponesto dobro rekao.
Istina je da je na svetu mnogo loše, jeftine i nezdrave hrane.

Ja sam pravi paradajzožderac. Puno ga volim, pa ako nema ´pravog´ ja kupim onaj sto izgleda ´najbolje´. Tako najcesce kupujem voce i povrce. Izgled zavara ali isto nemam vremena da birkam.

Znam dobro da se domaći neprskani paradajz, ako je sasvim zreo, vrlo brzo kvari, čini mi se da postaje mekan samo ako ga gledaš a kamoli dodirujes.

Ukus malih krastavčića, onih bockavih i krastavih je neuporediv s ukusom velikih krastavaca...malih nema uvek a ni svugde, a i cena im je bar 3x veca. S razlogom.

Pazljivija sam s mesom i jajima, ali i tu imam propusta.

I ja se uzasavam brze hrane i brzih pica, ali i tu popustim par puta godisnje:) pa pojedem šta iz dubokog ulja ili odmrznuto-podgrejano.
Srećom zeludac odreaguje odmah, ali i godine verovatno imaju šta reci i one se pitaju;). Doduse ni u mladosti nisam pojela bas puno bigmekova i hamburgera i popila Kole i Fante (Fanata i Sprajata:))
Nedavno smo zaglavili u nekom ´provodu´, prolazimo karaj Meka..radi u 5 ujutro k´o narodna kuhinja. Redovi...To su mahom mladi ljudi koji nemaju dovoljno novca za šta bolje-zdravije...a i ne znaju se ponasati gde je ´beo stolnjak i escajg´.

Uzgoj & transport zivotinja je nečovečan..i o tom ne mogu sad.
Ma mogla bih ali neću..,visak mi je na ovoj vrucini da se naprežem vičuci i da ispisujem necivilizovane uzvične rečenice, a nikom ništa...(jedina kap je sto mogu prestati jesti meso)...

Lepse vam je da budem fina i blaga (blagougodna;)
kad sam već tu da napisem da je i MajloV taKA;) ...
i, da se uvek razlikovala po boji svojih tema i da u njenim rukama i otrovan paradajz biva melemom (kao sto i sama jesam :))

[kako si, bre, mogla tako brutalno udarati jadni-mali-crveni-okrugli paradajz-ž-č-ić pa da pukne? ;) ]
:*)

Dragi moji sve vise dolazim do zakljucka da je moj tata sve ove godine bio u pravu što se tiče mnogih stvari. Za mene kao dete su njegovi pogledi i način zivota često bili naporni ali sada postajem sve svesnija tih stvari.On je celi svoj zivot vodio brigu o zdravlju a naročito što se tiče ishrane. Živimo u nemackoj i on već godinama poseduje bastu u kojoj sse samo na najprirodniji način gaji povrce,pa čak i krompir Zlatice se skupljaju rucno,gnojivo se koristi konjsko a za prskanje se koristivoda u kojoj se drzala kopriva nekoliko dana.Sve uspeva fantasticno,ali i dan danas mu se mnogi smeju (njegova generacija 60+) zbog toga.Ali upravo ti isti su se poceli rusiti na raznorazne nacine:slogovi,infarkti,o diabetesu da ne pricamo...A tata? Krvna slika kao decacic.
Što se tiče zdrave ishrane u srbiji:nikada gore nije bilo.Kao sto je navedeno :sve stvar profita.A i nije seljak u mogućnosti,čak i kada bi hteo, da se suprostavi.Otkupljaci mesa i mleka npr stalno im navodno nalaze bilo kakve mane u proizvodima i s time im spustaju cenu i ucenjuju ih da kupuju njihove mesavine hrane za koje se uopste ne zna šta je u njima.A ne samo to. oni i ono vlastito sto oni jedu prskaju kojekakvim otrovima,ubeđeni u to,da drugacije neće narasti a i da to nije stetno.Onda kad mi dodjemo na odmor oni meni sakom i kapom nose „pravo domaće” meni kao poklon,a jedina razlika između njih i onih iz radnje je samo ta da kod njih ne bi trebala platiti.
Dosta sad od mene.Mogla bih još satima.

MajloVa,mnogo ti hvala na ovako stvarno vaznoj temi.Inače sam ja u nasem krugu bela vrana a la:pa ni drugi nisu umrli od toga.
Pitala si ko ima pravo na to sve.I ja se to često pitam,ali obrnuto dolazim do zakljucka: kome je stalo do zdravog stanovnistva? Prehranbenoj industriji,farmaceutskoj industriji koja„leci” te posledice,ili onima koji na kraju radnog veka ne moraju da isplacuju penzije onima koji su pre vremena od tih bolesti umrli.
Svako od nas bi trebao,pa makar u malom i svako na svoj način protiv tih sistema da se bori,jer KO CUTI BOLJE NE ZASLUZUJE!

Vezano za nezdravu hranu ide i saznanje da su fina jela
polako ali sigurno proslost.

Molekularna kuhinja je buducnost...tako tvrde naucnici i poznavaoci hrane. (!?)

Proizvode se plasticne kuglice punjene uljem koje pod jezikom pucaju i neverovatno podsecaju na ukus masl.ulja,
prave se ledene ruze sa ukusom viskija, po ekskluzivnim pariskim restoranima fritiraju zecije usi (uzas!)
Ne preza se ni odcega. :(

kuhinje su pune konzervi s belim prahom, najcesce tajanstvenih naziva
kao ´Gluco´ ili ´Algin´ i kuvari ih nazivaju ´cudesnim puderom´...

pa vidjali ste kuvare koji dok prezentiraju svoje recepte nose slemove, zastitne naocari, rukavice do ramena...stalno nešto dimi, pucketa i sisti...samo se ide na to da se gost sablazni, iznenadi...sokira!

Nedavno čitam kako se jaja haringe ili bolje ostaci jaja lako pretvaraju molekularnim metodama u kuglice i tako dobijamo
´Avruga kavijar´ koji tako dobro podseca na ´Sevruga kavijar´...
Tuga jedna, ništa drugo!

Tema je dobra i korisna...može još mnogo da se ispise.
Da nas opomene...
(i da opasulji ;)... neke koji po ovom kuvaru lepe sve i svasta.)

Plakala sam kao malo dete uz ovaj film.. Nije da mi je prica nepoznata, naprotiv, ali teško je suociti se oci u oci..

Trudimo se da ponesto uzgajamo domaće (koliko je teško naći paradajz seme starog novosadskog jabucara - da ne pricam.. izumire jer nije pogodan da se iznosi 10 puta na pijac ili da stoji dugo po stovaristima i rafovima..), ostalo kupujemo sto pametnije nađemo. Mleko kupujemo od žene koja ima ukupno dve krave, koje imaju imena, i vole da im se prica i da ih cheska :) Ne jedemo vansezonsku hranu.. Izbegavamo preradjenu hranu.. Imamo tu sreću da nam je ukus takav da volimo jednostavnu hranu, i da nam je najmilije da jedemo kod kuce.. Manje je vise, pa tako verujem da je bolje kupiti manje kvalitetnog, nego obilno `kojesta`.. Nemam toliko novca da ne moram da razmišljam o troskovima, ali ako se nešto ne može priustiti -bolje ne kupiti ništa nego bilo šta.
Ja sam vegetarijanac, suprug tu i tamo jede meso.. ne jede pastete, salame, virsle.. smucilo mu se od kad je imao priliku da zaviri u proizvodnju.. Jede ako neko od prijatelja/poznanika uzgaja i sushi domaće meso.. Kobasice donosimo od rodjaka iz Ukrajine, podno Karpata.. zaostao kraj, ali im je hrana bozanstvena.. Moj tata jede samo pilice odande, jer `trce po dvoristu` :) Domaće, neprskane citruse dobijamo od rodjaka iz CG..

Sigurno da nije idealno.. Idealnog nema i ne mogu se opterecivati time. Međutim, ne mislim da je nebitno da covek učini napor i trud za onoliko koliko je u njegovoj moći.

Tema je odlicna. Retko se o ovome može pricati sa ljudima, jer je vecini to nekako nebitno i bespotrebna gnjavaza u ionako opterecenoj svakodnevici..

(koliko je teško naći paradajz seme starog novosadskog jabucara - da ne pricam..
-------------------------------------
STA NEMA VISE NOVOSADSKOG JABUCARA, pa koji paradajz onda seljaci gaje? ijuuu, svasta, ja sam 10 godina odsutna, ali dotle pa to je bio najcesci paradajz kod nas, i mi smo ga uvek gajili u nasoj basti.

E sad za paradajz Roma, onaj duguljasti znam da je cvrst i tvrd, i to sam imala u mojoj basti uzgajila iz semena koje sam donela iz inostranstva, Taj paradajz je za kuvanje, jer ima manje vode, nije za jelo, mad vidim da se prodaje u malim pakovanjima preko cele godine, ja ga ne kupujem.

Da pisala sam ja već o tome da se gaje novi hibridi, oni imaju veci prinos, duže mogu da stoje, ali se gube supstance koje daju miris i aromu. To vazi za svo voce, povrce i cvece.

Ja imam 50g i dok sam bila mala i živela sa roditeljima u nasoj kuci se nikada nije jelo ništa u konzervama (osim sardina), suhomesnato, virsle... To moji roditelji nisu dozvoljavali i kada smo ih, mi deca pitali, govorili su da je to industrijski preradjeno i stetno za naše zdravlje, da nećemo da porastemo...Ja i dan-danas to ne jedem kao i moja porodica. Zahvalna sam im na tome iako nisu vise među živima.

Isto tako se uvek jelo sezonsko voce i povrce i kada bi brat i ja tražili da jedemo grozdje u februaru(videli od druge dece) odgovor bi bio„To je smrznuto ili vestacko grozdje i jede se u jesen a sada jedemo jabuke, kruske...”

Moji deda i nana kao i roditelji pre 40-50god bez interneta i svih ovih casopisa i naučnih saznanja su uvek bili za zdravo, prirodno hranjenje.

Želim da pomenem pricu o „cuvenoj” Vegeti ili zacin-u C. Vecini je poznato da se kod nas nekada supa kuvala nedeljom ujutro oko 2-3 sata i za to vreme su mnoge komsinice posecivale jedne druge, pile kafice, vruce rakijice,razna mezenca, traceraji... Jednog takvog jutra nasa komsinica Desa je dosla kod nas i dok su ona i moja mama pricale i mezuckale, mama je nekoliko puta ustala da isecka za supu celer, sargarepu, zelen,krompir,crni luk...Jednog momenta tetka Desa je pitala mamu šta to stalno secka i šta to kuva i kada joj je mama odgovorila da kuva supu, ona joj kaže da je luda žena što se muci sa tim kada za to postoji Vegeta i samo treba da doda nekoliko kasika u lonac i ukus će biti bolji nego sto će dati to lisce. Mama se samo nasmejala i rekla joj da ona kuva na način koji naucila od svoje mame i da ne želi da menja jer smo svi zadovoljni sa tim ukusom. Mama nam je kasnije rekla da nije zelela da bude gruba i da joj kaže da je lenja da to radi i da joj je mnogo lakse da sipa 2-3 kasike tog „otrova” nego da potrosi 10min rada i da će svako njeno jelo da ima isti ukus koncentrata. Ja, kuvam kao moja nana i mama.

Izvinite za ovaj dug tekst ali ću biti srećna ako jednajedina mama na našim diskusijama koja nam posalje recept sa „dodati kasicicu Vegete” pocne da kuva za svoje kao moja nana, mama.

Pozdrav.

Kriska slazem se sa tobom ali kako da naucimo ove nove generacije tome?
U zadnjih par godina upoznala sam par mladih žena koje su dosle na NZ iz naše zemlje i sve ali sve su pitale da li ovde ima naših radnji da kupe Vegetu. Kada sam im rekla da je to hemija koju trebaju da izbegavaju zbog njih samih i beba, rekle su mi da sam pokondirusa i da su one odrase na tome i da su prave i zdrave,ucutala sam.
Kad sam isla kod njih na ruckove i vecere i posle pitanja kako je bilo, ja odgovarala da mi se ne svidja ukus koncetrata, na početku su se ljutile i komentarisale moje pokondirstvo ali sada posle nekoliko godina kada odem kod njih oni mi napomenu da je jedan deo napravljen bez te hemije.
Ne mogu da verujem da te osobe i dalje za svoju familiju tako spremaju a gosta žele da udovolje.
MayLova, hvala ti za ovu temu i film. Posle ovoga sto sam gledala i citala, pitam sebe i vas a šta da jedemo???

Pozdrav svim ljubiteljima „normalne” hrane.

P.S Za sada NZ nije tako los što se toga tiče a dokle će ne znam.

aha,nisam imala pojma šta je to,pa to je nešto pisa mek i tako to.
u meku sam jela lepu salatu od plasticnog povrca :) ali je imala po sebi balzamiko sirce koje ja nikad pre nisam jela pa sam se odusevila. Sircetom :)

p.s. juče sam rastezala kore za pitu sirnicu, a sutra ću praviti isto samo sa koprivom i sirom. 100 posto prirodno :)

Imam ja svoje izlete u otrovcice i nesezonske proizvode i proizvode koji nisu sa našeg podneblja, ali to je zaista retko, možda 10 puta godisnje:) Samo da ne mislite da sam bezgresna:)

Uau jucakobrica,Svaka cast kad stignes tako da se hranis,da muzes kravu,da siris sir,kiselis jogurt,da sameljes zito,nahranis kokoske,pokupis jaja,umesis makarone i da imaš tako super dobavljace da svoje voce i povrce uspevaju da netruju ni vazduhom ni vodom.Posebno svaka cast da mozete da živite samo na sunci i slanini,bez stotine drugih proizvoda.
Stvarno si me naterala da se postidim.

U SAD postoji veliki pokret ljudi koji se na svaki mogući način bore protiv ovakvog nacina uzgajanja hrane. Naravno, njihov broj je isuvise mali da poljulja jako cvrstu i otpornu zgradetinu koju su godinama gradili veliki proizvodjaci kao Monsanto, birokratija, farmaceutske kompanije, itd.

Oni su toliko jaki da su nedodirljivi. Citala sam pre godinu dana kako sada u Iraku, posle „oslobodjenja”, seljacima nije dozvoljeno da seju svoja semena, već moraju da kupe semena hibridnog povrca, koje se kupuje iskljucivo od Monsanta (dobili su monopol). Naravno, ja ne krivim Monsanto - da vlada Iraka nije dozvolila, kao i nasa, ne bi mogli ništa da urade. Neko je dobio debele pare, i to će uvek tako funkcionisati. Zato ni kod nas u Srbiji uskoro neće biti domaćih, starih sorti od kojih možeš da ostavis semenje.

Mene raduje sto je pocelo bar malo da se talasa. Puno ljudi sade bastice, kupuju nehibridne sorte povrca, koriste prirodno djubrivo i kompost, čak gaje i kokoskice. I to u gradovima! Ima puno hjih fakultetski obrazovanih koji su ostavili poslove po korporacijama, kupili farme i gaje sve i svasta, sa zebe i porodicu, a neki i za prodaju. Sve vise restorana uzgaja povrce i zacinsko bilje u dovristu - to je sada novi trend. Istina je da su to skuplji restorani, i da njih mogu da priuste samo imucniji. Ali, bolje je otici jednom mesecno u takav restoran, nego jesti svaki dan u Meku. Kupi malo, al' kupi dobro.

U nekim kalifornijskim skolama, posebno na severu, volonteri prave bastice i uce decu kako da seju, gaje, i kuvaju. I sva deca budu odusevljena, i jedu povrce koje ne bi ni pogledali - drugacije je kad sam uzgajis! Pomera se, ali jako polako.

Velika je kriza, a ljudi su ovde navikli na jeftinu hranu (još sad kad nam oteraju Meksikance, bićemo skuplji od Japana!). Većinu ne zanima šta jedu, a velikom broju je cena i te kako važna.

Politicari se mnogo vise zalazu za borbu protiv gojaznosti, nego za kvalitetniju hranu, a birokratija je svuda prespora.

Moja deca neće da jedu u skolskoj menzi, ne svidja im se ukus. U restorane brze hrane ne idemo nikad, osim kad putujemo, ako smo pomrmali sendvice:) Nisu navikli, i ne trazi im se.

Kad je moja najstarija cerka bila u 1. razredu, pisali su sastav o najomiljenijoj hrani. Uciteljica napravila od toga knjigu, iskopirala i dala svakom detetu da ponese kuci. Moja Nina napisala: „Moje omiljeno jelo je Mekdonalds happy meal (za decu). Prvo otvorim igracku, pa se igram. Onda pojedem nekoliko pomfrita i sok. Hamburger ne jedem”.

koliko sam ja informisan ovo nije tačno da se u srbiji uvozi Monsanto seme. Polja gde je bilo su unistena. Monsanto svercuje seme preko Rumunije, isto kao sto to rade u Meksiku gde je GM zabranjeno valjda da zagade lokalni gen. Srbija je sad pomenuta u jednoj studiji gde su rekli da je sve teze naći ciste sorte i nasli su u Srbiji. Mnoge zemlje ko sto su Argentina su se preokrenule (od velikog protivnika do lidera uz monsanto) a sad i Nemacka popusta pritisku pa se ne bih cudio ali za sada znam da nije dozvoljeno i da se ozbiljno radi na tome da se spreči.
Dobra vest je da se GM seme pokazuje jako loše u prinosu a bolesti/insekti/korov svejdno postaju otporni

Odzacanka, ne sirim sir, ne muzem krave, ne mesim makarone i sl., to sam i navela da ne radim i da su to u stvari otrovcici koje unosim, ali se trudim da sve sto mogu nabavim od ljudi koji to rade stvarno na prirodan i zdrav način. Mislim da ne možemo da se hranimo 100% prirodno i zdravo, jedino kada bismo izbacili pola namirnica.

Ono sto zaista jaaako retko jedem to su suhomesnati proizvodi, zaista, samo kada odem negde na rucak npr. pica ili kada odem kod nekog, a to je npr. posluženo. Zaista se trudimo da nabavljamo i meso i voce i povrce i sve ostalo sto god možemo od proverenih proizvodjaca.

Recimo, sokove ne pijemo nikad, keks ne jedem, sladoled pojedem tri ili četiri puta u toku leta.

Znaci, na sve sto mogu da uticem, ja uticem, na ono što ne mogu, ne mogu. Bitno je truditi se i unositi sve sto možemo zdravo. Naravno da se tu potkradu i kupovni jogurti i dugotrajno mleko i puding u kolacu i slatka pavlaka...ali napominjem, to treba sve koristiti u granicama.

To je po meni sasvim dovoljno...za sad...

majlova,pravila sam tvoj `kulic` (iako nije Uskrs) :) i bio mi je lep, iako mislim da jaja koja sam koristila nisu bas nešto pa su uticala na kvalitet kolaca,ali sledeći put sa boljim jajima će da bidne bolje :)

slazem se s tobom ima dosta pacenika koji se ni ne jave na diskusiji već krisom daju minuse
buuuuuuuuu za njih
:)

Mogu li dobiti link za recept po kome ste pravili tiramisu? Hvala unapred! Izvinjavam se sto sam skrenula sa teme :)

Nikad bolji nisam jela, isti takav sam jela u Italiji iako nisam sigurna da je to njihovo `jelo`,ali nije bitno,bitno je da je ukusno.

evo ponovo linka
http://tinyurl.com/28oq32h

ja nemam vremna da ovde guvbim vreme

evo ponovo

http://tinyurl.com/33rgm9w

veljda će uspeti, daklem ja sad već moram da popijem tabletu za smirenje inače ncu spavati celu noć,ekplodiracu, svaki post pišem 2 ili 3 puta, grrrrrrrrrrrrrrrrrrr

ecolid i meni isto tako ne radi kako treba ne znam sto

Da bas sam bila besna jer sam napisla malo duzi post sa prevodom i onda otislo sve u vetar, nego ne radi ti linkovi za taj izvestaj i sad sam uspelo to da pronadjem, ovo se odnosi na hranu

http://www.letsmove.gov/pdf/TFCO_Access_to_Healthy_Affordable_Food.pdf
a ovde se može klinknuti na ceo izvestaj u delovima
http://www.letsmove.gov/obesitytaskforce.php

joj lepe salate,a šta je to belo u njoj?

Bas prelepo izgleda salata,samo viljusku da uzmem...i meni lici na mini mozarelu.

MaJLova pa ja tek sad skapirala da ti imash blog...fenomenalno.
Ovih dana se uloGavam i jupiiiiii...;0)))

Trudim se seko da nađemshto zdraviju hranu, trudim se ali lazhu nas sa svih strana , lazhu MaJLova.Dok ne dodjem do svoje organske bashte nikom ne verujem.
A to Mc i ostalo uspela sam i sina da vaspitam i nikada ga nisam vodila u brze restorane osim u onaJ za falafel za barom od jedno 30 salati.
I sad je tip koji će pre sushi da si kupi i falafel.A voli jedino kod nas belu veshalicu i pljesku na Auto komandi da mljacne ali to je 1-2 godishnje.A i ja ...meso stavila po strani ...;0)))

Idem da gledam tvoj blog ...:0)))

Ti znash da prema tebi gajim:

http://www.youtube.com/watch?v=ZWmrfgj0MZI

Ljubim cico...:*

Jao Majlov, kako ti je dobra ova salata!
Meni sad jedino ovako nešto vitaminsko i osvezavajuce može da legne.

Hvala ti Rebuplica, ali nema sanse da ponovo krenem tim sumarkom.
moguće da je bila ova biljka sa slike koju si poslala, ne znam stvarno, puteljak je obrastao travom, ali nisam obracala paznju.

Milion puta sam pesacila sumom, vidjala razne trave i zivotinjke, nemam strah od prirode, bila sam x puta izujedana, ali ovo mi se nikad u zivotu nije desilo.
Da , u Srbiji sam, ova stazica kojom sam isla je blizu moje zgrade, tj. u urbanom je naselju. To je precica kojom skoro svi idemo jer nam je mnogo blize da stignemo do centra.
Tom stazom idu i deca i bas me sad nešto strah da se još nekom ovo ne dogodi.

Pitacu sutra svog lekara o toj Djavoljoj travi. Hvala ti Republica, ovo ću svakako pitati svog doktora koji se bas zauzeo i zainteresovao, jer i njemu je jako misteriozan ovaj moj slučaj.
Niko ne zna sa sigurnoscu da utvrdi šta je u pitanju, ali mora pod hitno da se to ispita i skrene paznja ljudima, jer ovo može biti pogubno po zivot.
Nisam panicar, stalozena sam osoba, ali ovako nešto još nisam videla da se nekom desilo.

Najviše me plasi to što mi je otok prosao i sasvim sam se dobro osecala, nije vise bilo ni traga od rane, kad posle 2 dana to isto mesto pocinje ponovo da otice i modri.

Strah me hvata, ne smem sa sigurnoscu nigde da krenem, sve obaveze sam odlozila zbog ovog glupog naizgled bezazlenog.
Sad mi je super, nema vise otoka i noga me ne boli, samo malo crvenilo i pomalo me svrbi to mesto ujeda, mazem jekodermom.
Sacekacu još koji dan, nadam se da će proći

Hvala vam dusice moje, puno znaci kad imaš sa kim da podelis muku.

Biberce, moguće da je obad. Da li je obad isto sto i strsljen?
Lekar sumnja na ujed strsljena i na otrovnu travu - ambroziju.
Kaže da to može izazvati jaku reakciju, retko se desava ali može doći čak i do smrti.
Ma ja sam se uplasila jer mi se i lice osulo crvenilom. Dobro mi je sada, splasnuo je otok samo me malo svrbi. Imam još sutra inekciju i da popijem još 4 kapsule baktrima. Valjda će biti dobro.

Jao Majlov verujem da je strasan taj dim. Pa eto od takvih stvari se i zemljiste i hrana zatruje.

Mi smo imali priliku da kupimo jako lep veliki stan, a cena je bila neka mizerna, samo sto ga na poklon nisu dali.
Malo sam se raspitivala zašto su stanovi u toj zgradi tako jeftini i evo zašto:
Zgrada je u neposrednoj blizini gradske toplane. Ljudi koji tu stanuju guse se od dima zimi kad toplana pocne sa radom.
Prozori i vrata su im crni, nesmeju ves da okace na terasu da se susi jer sav se usmrdi i posivi, sede zablindirani u stanu, jer ne smeju da otvore ni prozor ni terasu, to dim kulja.

E rekla sam „neka hvala” za dzabe da mi daju ne bih tu stanovala.

MaJLova ne zameri mila shto ću ovde na Pobuni postirati ove slike ali da pomognemo Krishki a gde ima hrane kad se roshtilja u prirodi ima i ovih gamadi...;0)))

Krishka, Obad:

http://www.lkelly.net/uploaded_images/wpe51-726152.jpg

Pazi sad: „Opasan je ubod tzv. konjske muve ili obada, koji je vrlo bolan. Pošto je to insekt koji živi u štalama i hrani se krvlju domaćih životinja, može na mestu uboda da izazove gnojenje zbog prenosa bakterija. Uz to, ubodenu osobu potrebno je zaštititi od tetanusa čijeg uzročnika obad takođe može da prenosi.”

Tako da one vakcine shto si dobila protiv tetanusa,nastavi.

Strshlen:
http://www.medri.uniri.hr/~dwolfl/tox/strsljen%20copy.jpg

„Međuti, ose i stršljeni mogu da ubodu nekoliko puta jer im žaoka posle uboda ostaje.
Stršljeni imaju otrov posebnog sastava koji je u delu nekih molekula sličan otrovu kobre, pa uz veoma jaku alergijsku ili toksičnu reakciju nakon 24 sata mogu da izazovu efekat hemolize krvi (otapanja krvnih crvenih zrnaca), sa oštećenjima unutrašnjih organa i smrću.”
Kao shto sam ti i tamo napisala jer si rekla da si imala 2 uboda.E sad i ose i strshljni njihovi giganti prave gnezda tj koshnice i pod zemljom.

Strshlen je otrovni insekt a obod nije ali prenosi bakterije...;0)))
E sad i ako nisu otrovni postoji reakcija na njihovu salivu.Tvoja reakcija na ubod insekta koji god da je ili otrovne biljke nije izazvao kod tebe anafilakticki shok ali nekoliko dana kasnije jeste urtikariju ili koprivnjacu, taj osip koji pominjesh.

Pozdrav

Нови проблем који се појавио у Северној Америци.
По податцима који су данас објављени у Канади проблем је настао са новим правилима о пластичним кесама које су у радњама даване бесплатно.
Сада већина када купује доноси сопстевене крпене ил пластичне кесе.
У почеткиу то су сви аплаудирали али сад асе показује да се број оболелих од разних тровања у САД и Канади повећао и то због тих кеси које се употребљавају више пута.
У анализирању кеси утврђрно је да 75% кеса има разне бактерије (екојај итд) које „уживају” у кесама јер их нико после сваке употребе не пере и стерилише (по испитивању само 3% кесе пере и стерилише после сваког доношења хране).
Изволите и кажите колико ваз сваки пут када употребите ту крпену или пластичну кесу исту оперете и стерилишете?
Искрено ја не радим.
Ово је повећало трошкове здравства и сада се покреће питање да ли је забрана уопште била паметна или не?

STEVA,ti ocito imaš problema sa kesom,uhvatio si se kese ko pijan plota,izgleda da si ti tu nešto pogresno shvatio.Peri ti tvoju kesu,ja moju napunim sa kucnim smecem i bacim.
Puno te pozdravljam.

Те кесе или торбе како хоћете се не бацају јер су прављено или од јаче тврђе пластике или од платна.
Не разумем у чему би помогли природи ако нам не дају те танке пластичне кесе већ морамо да купимо ( у ствари сви их дају за џабе са својим именом као рекламу-имам их пуну гаражу) ове које ће трајати далеко дуже и које исто тако бацамо.
Ко неће да носи са собом кесу купи ону стару танку (сад је мало већа) за 5 центи и после је баци.
Значи опет се не добија ништа јер се кесе и даље бацају али држава узима по неколико центи више (плаћа се порез на кесе) а и продавнице мало зараде.

Novo znaci poremecene ishrane i uzroka gojaznosti je poremeceni odnos omega 6 i omega 3, masti.

Prirodni odnos bi bio omega6/omega3 5:1

Međutim danas je taj donos na zapadu 15:1 a u USA ide čak do 40:1
Ovo doprinosi generacijskoj naslednoj gojaznosti, dijabetesu, depresiji.
Povecano je unosenje masti ishranom 30-40%, unosenje omega 6 je povecano za 250%, a omega3 -40% smanjeno.

Oko 50% masti unosi preko zivotinjskih masti, a zivotinje koje se hrane kukuruzom i koncetratom imaju jako smanjen omega 3 u svojoj masti, i kokosijim jajima.

Obe i omega 6 i omega 3 su esencijalne za ljude, ne mogu ih biosintetisati nego se moraju unosti, ali je JAKO VAZN i njihov ODNOS.

OMEGA 3 SU JAKO ZDRAVE, I KAO SUPLIMET TREBA UZIMATI OMEGA 3 (EPA i DHA) i to 2-3 g/dan.
o EPA i DHA i celoj temi može se naći i na Wiki.

evo malo vise na engleskom:
http://tinyurl.com/29p7wep

Moje skromno mišljenje je da su ljudi generacijama naviknuti na hranu onako kako je tardiconlano u prirodi, i na to se nas organizam prilagodio. Ziva bica sto vise na evulucionoj lestvici sve se teze prilagodjavaju promenama i mnogo duže im treba, to je povezano i sa duzinom zivota broj generacija potrebnih za sustinsku promenu i naviku.
Svaki disbalans i neprirodne supstance ako ih ima vise i najgore ako dugo traju (long term) dovode do premecaja, samo je to teško naučno dokazati, a dok nema cvrstih dokaza sa vise strana, dozvoljeno je da se radi kako se radi.

ecolid,
pojavile se i u srbiji te kese što se razgradjuju,naime za 4 godine i to piše na kesi (lanac prodavnica MAXI).
Ja nosim svoj ceger,mada je sve upakovano u plastiku:
mleko-pet ambalaza
ulje isto
bilo šta da kupim upakovano je u neku vrstu plastike..
a nemam gde da bacim da bi se recikliralo!!!
Za PET ima,a za sve ostalo NEMA!!!
a na tvu mi kažu REciklirajte!
Rado,ali kako?
Eee gde ja živim..hoću da recikliram a ne mogu. Staklo se baca, aluminium se baca,metal se baca, plastika se baca,pa nije ni cudo sto je sve zagadjeno.

Овде је рециклажа доста развијена.
У почетку људи нису много обраћали пажњу али кад су увели да може да се има само једна кеса ђубрета недељно а за другу (или више) се плаћа сви сад у рециклажу бацају све што могу.
Сад је настао нови проблему Канади јер имају толико папира, стакла, пластике итд у рециклажи да незнају шта да раде са тим па један део бацају на ђубриште.
Незнам како је другде али сада се у рециклажу (дали су нам специјалне канте) баца и оно што остане од хране.

TODOROVKA
„P.S.
Kad jedem dinju zaboli me grlo. ”

morate oprati dinju sa cetkom i sapunom pre nego sto je isecete.

tako isto reba raditi i sa lubenicama i ostalim citrusnim vocem.

http://www.svetbiljaka.com/Forums/viewtopic/t=927/postdays=0/postorder=asc/start=0.html