Ma, naravno, potpuno si u pravu, hrana sa ukusom emocija, pa još nostalgicnih emocija, ubedljivo je najukusnija - nanine sarmice od vinovog lista, baba-tetkine vanilice i beli komisbrot, mamina uskrsnja sunka, rezanci za Badnje vece, buhtle, gibanica, borsc... Kiflice sa sirom od bivše zaove, cupavci jedne dobre drugarice, riblja pasteta dobrog drugara, hlepcici stare, dobre „stranske” prijateljice... Tetkine pite, posluženje kod ujne, sve po redu, supa i sladoled kod druge ujne...

Eto, ove Nove godine mi se nešto sakupilo, bila sam vrlo usamljena, i onda sam se setila tog baba-tetkinog belog komisbrota (koji je ona, iz potpuno nerazumljivih razloga, zvala „med-vekna”, iako se u receptu uopste ne pominje med), napravila to i pozvala dobre prijatelje na kafu - i odmah je zivot izgledao mnogo bolji, kao da je bakica još uvek tu, sa svojim mirom i neverovatnom voljom za zivot.

Volim da u specijalnim prilikama pravim hranu za koju sam recepte dobila od dragih osoba - onda, nekako, cela atmosfera bude još posebnija.

Za te tvoje „Carske mrvice” ne znam, ali posto pominjes baku, možda je to recept iz onog cuvenog „Patinog kuvara”, gde kaže:

CARSKE MRVICE OD PALACINAKA

Izmutiti u zdeli komad masla sa malo sitna secera, a zatim dodati 4 zumanceta i 2 belanceta, dobro izmesati i staviti toliko brasna i mleka koliko je potrebno da se napravi malo gusce testo nego što se obično pravi za palacinke. Najzad ulupati cvrst sneg od preostala 2 belanceta, staviti ga u masu i ovlas izmesati. Od ove mase prziti na maslu deblje palacinke i to i sa jedne i sa druge strane. Čim se jedna palacinka isprzi, viljuskom je izdrobiti u istom tiganju, posuti kristal-secerom pa staviti u serpu da se testo sa secerom još malo proprzi. Zatim dodati malo suva grozdja, izruciti sve na zdelu i tako postupati dok se cela masa ne utrosi. Kad su sve carske mrvice od palacinaka gotove, posuti ih secerom zamirisanim vanilom, a zasebno sluziti sok od malina. Još tople, mrvice sluziti.

Ovo sam ti reč-po-reč prepisala iz kuvara. Pravila nisam, a ni recept mi nije bas najjasniji - ni ono sa serpom, niti bas koliko čega ide. Ali možda ti pomogne, ako se niko drugi u međuvremenu ne javi sa preciznijim uputstvima.

Da li je neko od vas jeo pravu KUKURUZU = peceni hleb od kukuruznog brasna?

Starinski se mesi ovako:
Vruca voda i kukuruzno brasno.

Ništa kvasac, ništa p.za pecivo, ništa S0...

Kad se oblikuje, ostavi se prekriveno krpom da odstoji
taman dok se ohladi i dok se rerna zagreje.

Ukus i miris su neponovljivi.

Todorova, ta kukuruza se u mom kraju zove malaj

http://www3.serbiancafe.com/kuvar/9/3374/Vlaska-proja-malaj

Ništa u nju ne ide osim kukuruznog brasna vode i soli, pa još ispecena u rerni na drva... O kako bih to sad jela, već osecam taj miris

Pa dabome, proja.
U razlicitim krajevima drugaje se kaže. U mom kraju ima dosta vlaha, pa smo navikli na naziv malaj, inače to je obična proja.

Moj svekar je uvek govorio da je prava proja od kukur.brasna,vode i soli,a kad stavis sir i jaja,da je to već slani kolac.A ovde na kuvaru,to zovu *projara*.