Vrlo malo nas je ostalo (u prikrajku) od one ekipe sa početka SC. A, opet, sve se promenilo! U ta neka (sretna) vremena se znalo šta je šta i od čega se šta priprema. Kada su dosli neki mladji, pametniji i vispreniji i poceli da prave „prasece pecenje od junecih snicli”, sve je krenulo nizbrdo (za ovaj kutak). Nema vise ostavljanja znaja, iskustava, sala, pomoći, ... Svelo se na puko „copy - paste”! i po koji put molba za savet.

Da ste Vi meni žive, zdrave, vesele i da Vam Decica rastu u veselju.
Od mene toliko (ako me opet ne banuju).

Lepo ti je secanje,fin je ovo vid druzenja I razmenjivanja informacija I ideja, moogu da se razviju lepa prijateljstva, a I ljubavi. Ja se secama jednog javljana, majka je čestitala sinu deseti rođendan opisla svoju ljubav, brigu I inspiraciju koju dobija kao majka I žena od kada je rodila njega, mislim da je pricala o sinu Nikoli. Secam se da sam plakala dok sam citala, bilo je puno emocija u tom tekstu. Nisam tada imala decu , a moj sada sin ima 10 godina. Secam se niekih velikih rasprava a I nekada veoma ostrih reci ovde na ovoj diskusiji. Koliko se samo puta jelo sa ove diskusije naslo na mojjj trpezi.
Postane ovo deo zivota, svaki dan bas mnogo ljudi provede neko vreme citajuci ovde neke clanke I diskusije, sastavni je deo mog zivota sigurno.
Pa, srećna ti godisnjica, I u zdravlje za narednih 10.