nisam se nikad ženio, sa ovom svojom ženom sam evo već 20 godina, i znao sam da pravim klopu i pre nje. naravno, sad sam malo bolji, ipak 20ak dodatnih godina praxe je 20ak godina praxe. :)

Imam tri brata i sva tri brata kuvaju, otac je imao svoju radionicu - gradjevinski limar a i on je kuvao, Ujaci isto svi trojica kuvaju, sve zavisi koga šta zanima i kako je usavrsio svoj repertoar u kuhinji, ja sam pocela kada sam imala 9 godina i volim da kuvam sve do danas.

Pre 25 godina dosli ja i muž u Nemacku. Ja nisam imala pojma o kuvanju, ali su , zato, tu bile moja svekrva i zaova (muzevljeva sestra), koje su bile ekstra kuvarica!
Neko mi rece da su telefonske tarife posle 18 casova duplo jeftinije, pa sam ja cekala svakog dana da prođe sest ati, da bih mogla da zovem Beograd i pitam za recepte i savete kako se šta pravi. Elem tako svakog dana ja ucila preko telefona, a posle mesec dana- kad me srcka nije strefila: dosao racun od...800 maraka!!!!
Šta je bilo: telefon je bio jeftiniji, ali, nazalost, ne i za (tadasnju) Jugoslaviju :(( Dok sam to ukapirala...
Sledećeg meseca sam se suzdržavala. Racun je bio „samo” 600 maraka :)))
Tada sam u Beogradu kupila Veliki srpski kuvar, pocela da kuvam po njemu, a savete uzimala samo u diraktnom kontaktu.
Hehe, do dan danas, kad se zapricam sa zaovom, njen muž dobacuje: jel opet recepti...

Cveto, da sam ja cekala da prvo naucim da kuvam pa onda da se udam... još bi bila neudata ;o))

Sva sreća pa je muž znao sto šta i da spremi inače bi pocrkali od gladi. Ja sam znala samo jaja na 100 nacina. Inače, te prve godine našeg zabavljanja kupih srpski kuvar i tako je sve pocelo. Inače, muž ne provodi toliko vremena u kuhinji ali kada udje, napravi dar mar.