Diskusije : Kulinarstvo

 Komentar
Higijena u kuhinji
Zar_Ptica14. avgust 2009. u 15.31
Pozdrav svima.
Evo sad malo nešto razmišljam, bila sam kod hmmm pa da kažem poznanice.
Tek kada malo zavirite u neciju kuhinju, shvatite kakva je to osoba. Možda sam ja suvise gadljiva, i sto bi rekli tražim dlaku u jajetu,ali neke stvari ne mogu da razumem. Da li je ona oprala ruke,pa ne bih bas mogla da garantujem, uzela nešto da pohuje, i sve to mora da dira prstima, to nit je zakacila kosu, dugacki nalakirani nokti, u nekoj majici sa nekim visuljcima,gledam kad će šta upasti, nit kecelje...Ništa nista... Ljubazno sam se zahvalila i rekla eto bas sam jela, sad nešto ne mogu.
Ako nešto mrzim to je kad nađemkosu u jelu.. Makar bila i moja, od toga stvarno poludim. Svaki put pre nego sto krenem nešto da pravim dobro zakacim kosu, ocistim se od mogućih dlaka, stavim kecelju, operem ruke..
Znam kako ja gledam na sve to. Znam, svakom se može desiti, ali najgore bi mi bilo recimo imam goste, pravila sam nešto, a da neko nadje dlaku.
Kako se vi resavate ovog problema? Pogotovo kad se pravi za neko slavlje,gde bude vise ljudi? Čula sam da imaju one neke mrezice za kosu, ali to ovde nisam nigde nasla da kupim.
Možda tema bas nema veze receptima,al sa kuhinjom svakako ima.
Lep pozdrav.
GazdaPera
(Birtas)
14. avgust 2009. u 15.48
Ja sam celav i perem ruke.
Zar_Ptica
(pedagog)
14. avgust 2009. u 16.40
Još jedan od razloga sto volim kada muskarci kuvaju :)
marijadj
(dipl. turizmolog)
14. avgust 2009. u 16.51
Draga Zar ptico, hvala na ovoj temi! Uvek mi je drago da se pojavi neko sličan meni, jer sam uvek na meti skoro svih u mom okruzenju, na svakom rođendanu, zurci... Te nećeš ovo, nećeš ono, a ja sam takva kao ti, meni se sve gadi jer sam previse pedantna, i retko gde mogu da jedem. A kada ja nešto spremam, svi vole da jedu, čak me zafrkavaju kao dal da jedu ili je sve ukras, dekoracija itd. Mislim da vecina žena ne vodi racuna u kuhinji ni o kosi ni o cistim rukama... Bolje da ništa ne mislim! Evo setih se jedne davne price, biće vam sigurno zanimljiva, desilo se davno mojoj tetki, imala je komsinicu izuzetno aljkavu, a kod moje tetke, sve blista. I jednog dana, pozove je komsinica na domaći sok, kao tek je pravila, i još se pohvali da je cedila kroz Gogine pelene ( Goga je bio njena beba tada)!!! I tada nije bilo Pampersa. Šta još reci?! Pozdrav svima!
marijadj
(dipl. turizmolog)
14. avgust 2009. u 16.58
E sada videh ovo za muskarce, pa moram da ti ispricam i ovo, izvini, ali bolje da znaš! Pored moje firme nalazio se restoran koji nije imao telefon, pa su ponekad koristili nas, i jednom prilikom neko ih je zvao i ja otrcim i uletim u kuhinju, i kad videh taj prizor, jedva izustih zašto sam dosla, a prizor je sledeći: muskarac (koji im je bio majstor za burek), zavukao ruku do lakta u neku vanglu sa mesom i mesa, mesa, a ima tako dlakave ruke... Kao sto rekoh, izvini!
Odzacanka
(trgovac)
14. avgust 2009. u 17.36
Izvinite al mislim da je to bolest,bez uvrede,nejesti od nikog ništa misleci da sam samo ja cista,jel idete u restoran,komentar se odnosi na vas dve
marijadj
(dipl. turizmolog)
14. avgust 2009. u 18.57
Pa naravno da idem u restorane, i putujem, ali ovde pricamo o domaćicama. A i restorana ima svakakvih, pa neka svako izabere gde voli, ja biram gde mislim da je cisto i uredno. A vama ne bi smetalo da odete u neku birtiju i dobijete casu sa karminom? Ja ne mislim da sam samo ja cista, ali ocito smo u manjini.
jedna_izmedju
14. avgust 2009. u 21.59
Ja naročito volim kad neko koristi kuhinjske krpe za sve. Jednom krpom prvo obrisu sto, pa onda uklone ono ulje sto je prsnulo na sporetu, pa obrisu soljice i kasicicu za kafu (prije nego sto me ponude istom), a na kraju prekriju vrucu pitu tom istom krpom.
ana67
15. avgust 2009. u 01.29
Zato ja koristim papire(kuhinjske krpe su davno izbacene iz upotrebe,najviše zbog zajednickih masina za pranje vesa)
kaca
(sekretarica)
15. avgust 2009. u 04.30
Ja sam alergična na ljude koji ližu prste dok spremaju hranu i to pred istim tim gostima za koje hranu i spremaju. Odmah mi dođe da grlim šolju kada to ugledam. Dlaka se ne gadim toliko jer one prosto opadaju pa se uvek može desiti, ali nije baš prijatno kada je ugledate u hrani. Takođe ne shvatam ljude koji koriste isti sunđer za pranje posuda iz kojih se jede i za pranje pepeljara, to mi je tako gnusno. A ljudi baš umeju da budu aljkavi, komšinica moje nane, žena od 70 i kusur godina umesto krpe za suđe koristi stari donji veš. Ma koliko puta da ga je iskuvala, to prosto ne može da se koristi kao krpa za kuhinju! A ruke tokom spremanja jela prati što je češće moguće. Ja pohujem uvek samo koristeći ruke, a perem ih nakon svakog drugog-trećeg parčeta onoga šta se pohuje.
1971
(mama)
15. avgust 2009. u 04.46
A tek kad se na većim skupovima sece torta pa umesto pribora za secenje se koriste noz i još par prstiju, koji se posle svakog parceta u slast polizu.
Divna
15. avgust 2009. u 06.18
Sviđa mi se tema!
Dobro je da i tako učimo i naučimo nešto.
Možda je nešto za nas normalno, a drugi se groze tog istog.

Meni smeta (tako me je majka naučila) kada se kuhinjska krpa koristi za sve, pa i da se tu i tamo izbrišu ruke i usta!

Videla sam nekoliko dragih osoba čije su krpe prljave, ukrućene i užasne!
Moje su uvek kao nove (a perem ih samo na 60 stepeni) jer ih redovno menjam. I, bele su!!

Ali, kad mi je neko najbliže društvo tu, njih 20-30, i sečem torte, oni već znaju: prilazim stolu gde su npr. 3 torte, obaveštavam ih da sam oprala ruke, i nožem sečem, pridržavam prstima leve ruke i stavljam na tanjir!
Oni ne negoduju, obožavaju moje slatkiše, mene malo grize savest ali tehniku ne menjam.
Verujem da bih u većem društvu, nepoznatom, koristila kompletni pribor.

Što se tiče dlaka - kako god da je zakačena kosa, ako će da upadne u jelo - upašće! Toga se jedino gadim.
To za mešenje mesa muškim dlakavim rukama - videla sam i ja, ali tako to ide.
liliy-hipp
(restoransef)
15. avgust 2009. u 06.49
Radnja se dogadja u restoranu.

Gost: Konobar,molim vas,pa ova pljeskavica je puna dlaka!!!

Konobar: Molim vas izvinite,ali nas kuvar ima samo jednu ruku,pa pljeskavice pljeska na grudima sa onom jednom rukom,izvinite još jednom.

Gost: SVA SrećA DA NISAM PORUCIO PUNJENE PAPRIKE,SA CIM LI'TEK NJIH PUNI!???
Zar_Ptica
(pedagog)
15. avgust 2009. u 07.48
jedna_između, lepo si to rekla...
Lili,secam se tog vica... :)))
Evo da se nadovezem,isto situacija u restoranu:
Musterija:Konobar, u mojoj supi pliva mrtva muva.
Konobar:Gresite, mrtva muva teško da može da pliva.. :)

Jao,nisam jedina,kako je to lepo.
Meni se nevidjeno gadi kada neko nešto sprema za puno ljudi i olizuje prste i onda hladno nastavi da pravi.
Mislim, aj ako spremam nešto samo za sebe, pa i da olizem prste,al nekako ih odmah operem posle toga.

A o krpama da ne pricamo... Ja sam imala prilike (nazalost) da vidim kad babe brisu krpama sve:sudove, ruke,sto, pepeljaru, i onda ih zajedno peru sa prljavim gacama...
ZIVOT DA TI SE SMUCI!
Zar_Ptica
(pedagog)
15. avgust 2009. u 08.04
Kad smo već kod toga,neko je pitao da li jedemo po restoranima...Da,jedemo.

Možda interesantna prica

Al evo da se nadovezem za jednu pekaru. Bila je ovde jedna pekara, cista,fina,sve na mestu,onako ništa posebno,ali pristojno.
Bolje kifle u zivotu nisam jela! Spolja hrskave i rumene,iznutra mekane,vruce,mirisu! Raj na Zemlji..
Dok sam još isla u skolu,otisla moja mama do te pekare da mi kupi kiflu, i bio je otvoren onaj deo da se vidi kako mese.
Mesi neki brkat covek, cigara u ustima,pepeo pada po kiflama,vrucina,sa njega lije znoj, strokav, dlakav...
Nije mi kupila kiflu, ali mi je ispricala šta je videla. Definitivno su kifle zbog toga imale neki dobar smek ;)
Jer ove industrijske koliko god bile ciste, nekako mi ukus nije lep,hehe...
Jezivo :)
Ipak, od tada tamo nisam kupovala.
marijadj
(dipl. turizmolog)
15. avgust 2009. u 08.57
E bas vam svima hvala! Što se ono kaže e sad neću ni kako ja hoću! Nisam ni sanjala šta sve rekoste, katastrofa. Naročito ovo za krpe. Mislim da kada bismo videli kako se šta pravi i u restoranima i u pekarama i u fabrikama hrane, ko zna dal bi iko ista jeo... Pozdrav!
BADRUBULDURA
(Japanski strsljen :):):))
15. avgust 2009. u 09.49
Evo i jedno moje iskustvo...

Na veoma prometnom mestu u jednom gradu poređano je 5-6 kioska za ćevape,hamburgere,kobaje...Svi su kiosci moderni, ,,ekipaž'' unutra(po 1 ili dva radnika-kuvara)odeveni po propisu,od belih kapica do belih pantalona i kecelja.Ruke im rade kao oktopodi da usluže silne mušterije...stvarno je taj red kioska bio nešto posebno.Uvek gužvica pred svakim od njih ali je svako bio brzo uslužen.

E sad...iza tog reda kisoka je kao neki ,,mrtvi ugao''(dvorištance neko malo;retko se tu prolazilo) a na suprotnom karju tog dvorištanceta javne zgrade gde sam bila i ja.I tako gledam ja iz te zgrade kroz prozor u one kioske kad je odjednom iz jednog od njih izleteo kao zmaj jeana prodavac!!!!

Najbrže što je mogao(red mušterija bio sa prednje strane kioska)zavukao ruke pod kecelju,otkopčao pantalone,izvadio ,da izvinete ,,alatku''(kecelju u međuvremenu podigao na ramena da se isprska)i počeo da urinira sve u šesnajes'!!!!! OP,OP,OOOOOP!!(KO kamila!!).Nisam mogla da verujem!!
Pa istom tom japanskom brzinom,kad je završio sa uriniranjem ,HINK,HINK,HIIIINK... sve propisno saginjući se do zemlje par puta istresao nos (naravno,isti držeći rukom)...

Sve je to čini mi se za deset sekundi završio i isto onako kao zmaj uleteo u kiosk!!

Pa...da li sam ja prestala da jedem hranu iz kioska??

-Nisam! :))))

..a i taj nije bio iz onog ,,mog''kioska gde sam ja uvek kupovala!

:))))))))))))))))))))))))))))))
Zahara
15. avgust 2009. u 11.27
Lično nisam gadljiva , trudim se da mi je kuhinja cista a kod prijatelja ne zagledam previse kako kuvaju. Ako nađemdlaku sklonicu je u stranu i nastaviti da jedem. To se može desiti svakom pocevsi od one najcistije domaćice ili one aljkave.
Kad odem u posetu rodnom kraju i posetim rodbinu i komsije na selu nikad ih ne odbijam kad ponude kafu ili nešto od hrane jer ne bih da ih uvredim. Meni je najvaznije cisto srce i dusa koja mi to nudi pa mi ne smeta da sedim sa tim bakama na nekom panju i pijem kafu iz okrnjenih solja niti mi smeta da baka po koji put brise ruke keceljom:)

A evo prica odavde gde ja živim tj. Kanada.
Volim da odem u jedan kineski restora (buffet) gde imaju velik izbor hrane i sve deluje uredno i cisto.
Sin moje prijateljice s posla radi u sanitarnoj inspekciji pa je po duznosti obisao i kuhinju tog restorana. Tamo je video pacove kako se motaju oko kuhinje i predlozio je vlasniku da postavi misolovke . Vlasnik nije bas bio odusevljen tom idejom da ubija pacove!?
Iza restorana je kontejner za smece gde vlasnik baca otpatke hrane i to je pravi raj za njih. Pogotovu u vecernjim satima se može videti kako pacovi skakucu tuda.

Posle te price odustala sam od odlaska u isti restoran. Ali nedovno su me prijateljice s posla pozvale da idem sa njima na rucak i prihvatila sam.
Retki su restorani koji se mogu pohvaliti besprekornom čistoćom. Ali ako već ne možemo promeniti njih možemo promeniti sebe; posvetiti se kuvanju kod kuce i truditi se da nam deca sto manje (ili gotovo nikako) jedu vani.
fiona29
(inzenjer)
15. avgust 2009. u 11.48
U svemu treba imati meru.
Jedan je moja draga pokojna tetka (koju sam jako volela). Svaku namirnicu je prala po 15min, znam kad krene da sprema spanac, znaš da će da bude tek za par sati,..itd..čak je i koru sa hleba pocela da skida. Kod drugih ljudi nije htela da jede.

Ja recimo vezem kosu jer mi smeta. Bitno mi je da menjam sundjere za pranje sudova i da dezinfikujem radne povrsine. Perem voce, povrce i meso i dosta lepo ocistim sve. Kad zavrsim sa kuvanjem posle mene ne ostane ništa prljavo. Takođe vodim racuna o redu u frizideru. Sve je lepo upakovano i trudim se da iskoristim namirnice dok im je vreme da se ne bi pokvarile.
Ali nisam gadljiva, znala sam da uberem jabuku sa drveta i da je pojedem, Brala sam i sumsko voce i jela. itd. Nisam gadljiva ni kod drugih ljudi. Ne smeta mi dlaka, ne smeta mi ni ako neko nešto rukama radi,.. Prosto to je sve iz glave i mislim da se pogorsava sa godinama.

Zar_Ptica
(pedagog)
15. avgust 2009. u 14.25
Da,pa dobro u svemu treba imati granicu.
Meni je bitno da su mi ciste ruke i posudje.
Dlaka, to može svakom da se desi,to stoji..
Naravno da sam umela i ja da uberem voce i neoprano da ga pojedem. Joj,miline. To je bilo dok sam živela na planini, nije bilo automobila, totalno neprolazna ulica (ako se može nazvati ulicom), voce neprskano... Raj na Zemlji!
I te kako sam jela tek uzbrano voce... Maline,kupine.. Eee to su bili dani :)
Mexicana
(knjizevnik)
15. avgust 2009. u 21.45
Moj komentar ima sanse da odvuce diskusiju na drugu stranu ali mene izluđuju ljudi koji daju svojim ljubimcima (psima uglavnom) da jedu iz njihovih (porodicnih) tanjira ili peru zivotinjske posude u svojoj sudoperi gde peru svoje sudove i spavaju sa svojim ljubimcima smatrajuci to apsolutno normalnim i naravno ljubeci ih u usta - FUJ, taman da su najcistiji.
gvendolina
(warbler)
16. avgust 2009. u 12.23
Ovo sam svojevremeno „prepisala” sa diskusija,ko je gadljiv neka ne cita.Turmalin ima divnih prica,relaksacija i zadovoljstvo je citati ih.

„Turmalin (tragach) - 24. januar 2007. u 13.40 (registrovani član)

Imao je moj otac i jednu pricu o piti koju je uvijek rado pricao, pa ću je evo i ja sad ispricati. Jednog dana ga je jedan njegov zahvalni pacijent htio pocastiti kad je čuo da otac voli pitu. Dok je pominjao da njegova tetka sprema njenu cuvenu pitu poprskusu, oci su mu se tako zacaklile, pa je i moj otac takođe zazelio da proba tu pitu. Pita se spremala samo u peci na drva, i kako se morala jesti vruca, tek skinuta sa vatre, tako su moj otac i njegov domaćin uskoro već kretali prema Trnovu. Kaže otac, nakon otprilike sat vremena voznje od asfalta prema planini, izasli su iz auta i put nastavili pjeske. Od hladnog planinskog vjetra cuvala ih je pljoska domaće koju je domaćin izvadio čim su izasli iz auta. Nakon dobrih 40 minuta hoda, u susret im je izasao sarov koga je domaćin protresao za glavu i potapsao po slabinama, te su tako sva trojica stigli pred tetkinu kucu. 'Tetka, spremaj pitu!!' viknuo je s vrata domaćin, te se tetka odmah prihvatila posla. U toj jednoj prostoriji, unutar stare bosanske planinske kuce od cerpica bila je i kuhinjska pec na drva, i veliki sto, i secije na slovo L uza zid. Gore na plafonu su se vidjele velike grede, crne od dima iz peci i sve u sobi je mirisalo na dim. Bili su u sobi i jedna koka i jedna maca. Koka je setkala po sobi i radoznalo gledala goste, dok je maca kunjala pokraj peci. Otac i domaćin su sjeli na seciju i nastavili s rakijom, dok je tetka pocela da pravi pitu.

Domaćin, već crvenog nosa, sto od zime izvana, sto od rakije, je pricao o piti, hvalio tetku i pricao o nezaboravnom djetinjstvu u selu. Tetka je mijesila tijesto u crvenoj vangli, smijesila se i sutila. Otac je posmatrao proces izrade, od tijesta, pa cekanja da nadodje, pa do razvijanja jufke na tankoj oklagiji. Zatim je tetka donijela sir negdje izvana i dva jajeta iz kokosinjca, tek snesena i još topla, malo umrljana kokosijim izmetom. Razbila je jaja, i umutila ih sa sirom, te pocela da stavlja smjesu rukama na jufku na stolu. Povremeno bi ruke obrisala o krpu koja joj je visila iz dzepa kecelje. Krpa je bila boje zemljanog poda, te je već tad moj otac poceo da gubi apetit kad je to vidio. Uskoro, pita je dobila svoj prepoznatljivi oblik zvrka u ogromnoj tepsiji, i uskoro nestala u rerni. Sem one epizode sa krpom i onim kokosijim izmetom na jajetu, moj otac još nije primjecivao ništa sto bi bilo drukcije od obične pite sirnice. Tetka je sjela na drvenu stolicu kraj peci i povremeno bi ustajala da provjeri kako pita napreduje.

Čim je pita pocela da mirise, maca se unervozila, podigla je rep uspravno kao antenu i mazila bi se tetki oko nogu kad god bi vadila pitu iz rerne da provjerava kako se pece. Tetka bi tad uzela svoju krpu, i mahnula bi prema maci odozada vicuci ”piss maco„, pri tome je dodirivajuci po podrepnoj oblasti istom gorepomenutom krpom. Moj otac je i to vidio i već je vise potezao za rakijom, valjda da lakse prebrodi pitu jednom kad bude morao da jede.

E, onda je dosao trenutak: domaćin je mog oca lako pogurao laktom i rekao, ”e vidi sad!„, kad je tetka uzela malo crveno limeno lonce. U njega je ubacila jedan ociscen i izgnjecen cen bijelog luka, dodala vruce vode i malo masti, te sve promijesala kasikom. Onda je svojom krpom otvorila rernu, izvadila (s krpom) tepsiju s pitom i stavila je gore na pec. Zatim je uzela crveno lonce i nagnula! Napunila je usta, dobro unutra izmuckala i pocela time da pljuje po piti!!!
Domaćin je crven u licu razdragano pljeskao rukama i laktom gurkao mog oca, koji je kao zaledjen u vremenu i prostoru, razgoracenih ociju nijemo gledao taj prizor! Tetka je to ponovila par puta, a onda pitu malo vratila u rernu i nakon toga konacno stavila na sto. Kao gostu, mom je ocu pripao najveci komad. Nije imao izbora, morao je da ga pojede da ne uvrijedi domaćina, i tetku. Svaki gutljaj je zaljevao sa povecim gutljajem rakije, sve dok koncentracija u rakije u krvi nije dosegla onaj nivo kad mu vise ništa nije bilo važno. Dok su se vracali pjeske niz planinu, otac je samo rekao da to nije bila pita poprskusa, nego pita popljuvusa, i sve do kuce nije progovorio ni riječ”.
kaca
(sekretarica)
16. avgust 2009. u 15.06
O, Bože, pa ja to ne bih takla ni štapom a kamoli da pojedem. Mislim da bi mi se želudac izrendisao. Dok se sprema hrana ja ne dozvoljavam ljudima oko sebe da govore, niti ja to činim jer je prosto neminovno da izlete koje kapljice, a to mi je nešto veoma gadno, ali ovo sa pitom je... ne znam... Jela sam neki flips dok sam čitala post, smučio mi se.
jedna_izmedju
17. avgust 2009. u 17.46
Mislila sam da su krpice vrhunac, kad ono...
Uglavnom, kad neko kaže da brzo kuva, tj. „za tren” uradi vise stvari u kuhinji, to znači da ne gubi vrijeme peruci ruke i cisteci daske, sudje i slično.

Zar_Ptica
(pedagog)
17. avgust 2009. u 17.54
Hahahahahaha!
Da nije odvratno bilo bi smesno.Meni se smucilo još na početku kod onog jajeta,ali dobra stvar je da kad se pece da se ubiju sve bakterije isl.
Ko ono kada oecete meso,dobro ga ispecite ako sadrzi trihinelu. Jezivo :)
Ali istinito.Pa ako ubije trihinelu,šta ima veze sto je ova malo popljuvala.
Joj grozno,ljudi moji...
A sto neki ljudi peru sudove sto jedu zivotinje u sudoperi,vidjala sam to i odmah mi se smuci.
Volim ja zivotinje, i ponekad bih stvarno volela da dok sedim na krevetu, odmaram se,gledam tv,stvarno bih volela neku macu pored sebe da je mazim i gnjavim,ali kad pomislim na silne dlake, nekako odustanem.
majloVa
(genije od rodjenja)
18. avgust 2009. u 05.57
E bas ste (bokte) MAZO :)) a žena lepo kaže:

„..,ko je gadljiv neka ne cita.”

a vi zapele da procitate pa šta drugo da vam ostane već da se mrstite :))
Zar_Ptica
(pedagog)
18. avgust 2009. u 07.38
Pa nisam se bas toliko zgadila „)
Stavise,pricica mi je bila jako lepa i poucna.”
varjaca
(Professional Engineer)
18. avgust 2009. u 09.32
MajloVa, napravila sam tvoju salatu od kefira s zacinima, prste smo lizali, ja na zalost ne znam da postavljam slike ovde tako da ti je ne mogu pokazati, sledeći su tockovi stece, samo da nmadjem modlice za jednu osobu i pravim. Hvala ti na DIVNIM receptima, ako ima još... ja sam za
majloVa
(genije od rodjenja)
18. avgust 2009. u 09.44
Oh.. nema na cemu i drugi put draga ;)

Što se tiče modlica možeš upotrebiti bilo koje cinijice koje imaš a i oblik salate može dobiti neku novu formu po tvom izboju npr. oblik „varjace” Varjaco :))

Poz.
tacili
(rn)
18. avgust 2009. u 10.17
varjaca,
a gde ja da nađemtu majloV-u salatu sa kerifom i zacinima .Sad si me podpalila kad rece da ste „prste polizali ” pa bih i ja da i mi lizemo prste...Hajd' stavi recept molim te...
kriska
18. avgust 2009. u 13.00
Gvendolina, hvala ti za ovu pricu, ja kad sam je prvi put citala plakala sam od smeha.
Šta znam, ja nisam nešto preterano gadljiva. Volim da mi je kuca cista, čak me moji često kritikuju i kažu da preterujem, ali ne smatram sebe bolesnom pedanterijom.
Kad odem kod nekog u goste uvek mi prija sve cime me domaćin posluzi i nikad mi ne padne napamet da razmišljam o higijeni nečije kuhinje.
Ako bi se takvim mislima opterecivali onda ništa i nigde ne bi trebalo da jedemo.
Imamo prijatelja koji radi u jednoj fabrici koja proizvodi cuvene i najukusnije sladolede, koji su najprodavaniji i ima ih u svim prodavnicama.
Kad nam je ispricao kako se radnici zabavljaju u trecoj smeni i cime sve „zacinjavaju” smesu za sladoled, zeludac mi se okrenuo, ali danas nisam mogla da odolim - pojela sam jedan na stapic i bas mi je prijao :)
varjaca
(Professional Engineer)
18. avgust 2009. u 13.28
Tacili, evo MajloV-kine salate kefir s zacinima, mnooooogo dobra, ja dok nisam videla dno, nisam stala, uzivaj i prijatno.

Kefir s začinima
Autor: majloV





Osvežavajući lagani obrok, koji ujedno i zasićuje. Idealan je za tople letnje dane!

Sastojci
1 l kefira (jogurta)
1-2 kašike sitno seckanog peršuna i mirođije
1 paradajz (samo čvrsti deo seckan na kockice)
2-3 struka mladog belog i crnog luka s percima (sitno seckan)
1 kašičica soli
1-2 kašičice aleve paprike
4 kuvana krompira (sečenih na kockice)
2-3 sveža krastavčića (seckanih na kockice)

Priprema
Dobro oprati peršun, mirođiju, paradajz i luk. Sve sitno iseckati, staviti u činiju, posoliti i dodati alevu papriku. Sve dobro izmešati i preliti kefirom. Sve opet izmešati, otklopljenu činiju staviti u frižider na 3-5 sati da se sastojci ohlade, kefir s začinima sazri a ukusi sjedine.

Pred služenje u činiju dodati sitno seckani kuvani
ohlađeni krompir i seckane sveže krastavčiće.
Takođe se seckano povrće može servirati za stolom uz doziranje po ukusu.

Uz crni hleb i ovaj osvežavajući lagani ukusni kefir, a za povećanje kaloričosti, se mogu poslužiti još i seckana kuvana jaja, bareno meso, rolnice od šunke punjene nadevom i sl.

Uživajte!


tacili
(rn)
18. avgust 2009. u 14.51
hvala varjaco,
odoh da se „bacim” na spremanje
Hvala još jednom
varjaca
(Professional Engineer)
18. avgust 2009. u 15.21
Molim i hvaa MajloV-ki za recept.
Zar_Ptica
(pedagog)
19. avgust 2009. u 07.02
Pa dobro,naravno i ja jedem kod prijatelja,mada su mi prijatelji cisti,nekako ne mogu da se družim sa nekim kada primetim da je prljav...
E sad ne udubljujem se ni ja bas preterano, cisto da bih mogla da jedem :)
Eh...
Nego, cime se zabavljaju radnici 3 smene?
Aj kaži pa da budem srećna što ne jedem taj sladoled:)
kriska
19. avgust 2009. u 13.12
Pticice, svasta rade. Neću imenovati tu fabriku, samo ću ukratko opisati kako se tamo u trecoj smeni priprema sladoled.
Upozorenje za gadljive i one sa osetljivim zelucem: NE CITAJTE OVO!
Naime, radnici u toj fabrici kad rade nocnu treću smenu, nemaju gazdu nad glavom i nikakvu kontrolu, zato jedva cekaju da im padne 3. Obavezno ponesu alkohol za dobro raspoloženje, pa kad se nacvrcaju pocinje neverovatna nocna zabava i takmicenje ko će da smisli najogavniju foru.
U smesu za sladoled pljuju, uriniraju, ubacuju muve i ko zna šta im sve padne napamet, ne bi li im noc brzo prošla.
Ovakve stvari se verovatno rade i u drugim prehrambenim fabrikama. Otkud znamo šta se sve nalazi u virslama, salami i ostalim suhomesnatim proizvodima. Ja mislim da u salamu i rogove samelju, kozu, creva, iznutrice i sav zivotinjski otpad. Ko nam garantuje da tu nema dlaka ili možda neki zalutali mis. Sve to masina samelje.
la_pecora_nera
19. avgust 2009. u 13.56
Ja mislim da ćeš ti uskoro umreti od gladi... Gle, bira fine restorane...Pa otkud znaš šta rade u kuhinji...Kako je ovo glupo, sacuvaj Boze!!!
Divna
19. avgust 2009. u 14.14
Kriska, ja ne mogu da verujem da je tako!
Kad sam gledala neke emisije na nemačkoj pro7 - kako se šta pravi, te fabrike su kao apoteke i laboratorije i plus imaju kamere.

Mada, sve te priče nisu loše kad se društvo skupi u nekoj brvnari, napolju veje sneg, vatrica gori, kurjaci zavijaju, a priče se pričaju.

Kao mali smo se naslušali priča kako š. piške po semenkama i zato su tako fine slane (taman kolko treba).
kriska
19. avgust 2009. u 15.37
Divna, ni ja ne mogu da verujem i neću da verujem!
Ja sam gurman, volim da kuvam, a volim i da jedem.
Ne opterecujem se i ne razmišljam, jer kao sto rece la_pecora_nera, umrli bismo od gladi.
Zar_Ptica
(pedagog)
19. avgust 2009. u 17.19
Jao jao, pa i nije mi toliko neverovatno ali se pitam da li imaju neku kontrolu kvaliteta hrane :) Inspekciju i sl.
No,
evo primera:
pricala mi je onomad prijateljica posto je radila u restoranu, i ispadne joj parce mesa na pod, i hoće da ga baci, a dodje sef kuhinje i kaže ``Ne ne!``, i samo ga vrati na tanjir.
Naravno da ne mislim da je svugde tako, ali ponegde sigurno jeste.
A to što kažeš za virsle, bas tako, i ja imam utisak da melju i rogove :) Zato lepo:Sunkice,slaninice domaće :)
kriska
19. avgust 2009. u 19.29
Ma jesste Pticice, domaće je najbolje, ali nemamo svi mogućnost da susimo meso.
Ja koliko god mogu vodim racuna da namirnice budu zdrave.
Imam sreću da moj tata gaji pilice i curane, i po neku ovcicu i svinjce. Komsija do tatine kuce ima svoju pusnicu, pa kod njega pola mesa osusimo, a ostalo spakujemo u zamrzivac.
U tatinoj bastici ima neprskane blitve, luka, sargarepe, nešto malo kupina i ogrozda koje su mu ujedno i ograda između njegove i komsijske kuce... Sve je to lepo i zdravo, ali ponesto mora i da se kupi.
Pitas se gde je kontrola i inspekcija. Ma ko sve to može da kontrolise i proverava?
Zar_Ptica
(pedagog)
20. avgust 2009. u 07.17
Znam,ja to kažem samo hipoteticki, zato što ni ja nemam tu mogućnost,ali bih volela da imam. Jao pa domaćeg kulena, pa kobasica... Svasta bih pravila,al dace Bog zdravlja pa će i to biti za koju godinu... :)
 Komentar Zapamti ovu temu!