Ja sam celav i perem ruke.

Draga Zar ptico, hvala na ovoj temi! Uvek mi je drago da se pojavi neko sličan meni, jer sam uvek na meti skoro svih u mom okruzenju, na svakom rođendanu, zurci... Te nećeš ovo, nećeš ono, a ja sam takva kao ti, meni se sve gadi jer sam previse pedantna, i retko gde mogu da jedem. A kada ja nešto spremam, svi vole da jedu, čak me zafrkavaju kao dal da jedu ili je sve ukras, dekoracija itd. Mislim da vecina žena ne vodi racuna u kuhinji ni o kosi ni o cistim rukama... Bolje da ništa ne mislim! Evo setih se jedne davne price, biće vam sigurno zanimljiva, desilo se davno mojoj tetki, imala je komsinicu izuzetno aljkavu, a kod moje tetke, sve blista. I jednog dana, pozove je komsinica na domaći sok, kao tek je pravila, i još se pohvali da je cedila kroz Gogine pelene ( Goga je bio njena beba tada)!!! I tada nije bilo Pampersa. Šta još reci?! Pozdrav svima!

Izvinite al mislim da je to bolest,bez uvrede,nejesti od nikog ništa misleci da sam samo ja cista,jel idete u restoran,komentar se odnosi na vas dve

Ja naročito volim kad neko koristi kuhinjske krpe za sve. Jednom krpom prvo obrisu sto, pa onda uklone ono ulje sto je prsnulo na sporetu, pa obrisu soljice i kasicicu za kafu (prije nego sto me ponude istom), a na kraju prekriju vrucu pitu tom istom krpom.

Ja sam alergična na ljude koji ližu prste dok spremaju hranu i to pred istim tim gostima za koje hranu i spremaju. Odmah mi dođe da grlim šolju kada to ugledam. Dlaka se ne gadim toliko jer one prosto opadaju pa se uvek može desiti, ali nije baš prijatno kada je ugledate u hrani. Takođe ne shvatam ljude koji koriste isti sunđer za pranje posuda iz kojih se jede i za pranje pepeljara, to mi je tako gnusno. A ljudi baš umeju da budu aljkavi, komšinica moje nane, žena od 70 i kusur godina umesto krpe za suđe koristi stari donji veš. Ma koliko puta da ga je iskuvala, to prosto ne može da se koristi kao krpa za kuhinju! A ruke tokom spremanja jela prati što je češće moguće. Ja pohujem uvek samo koristeći ruke, a perem ih nakon svakog drugog-trećeg parčeta onoga šta se pohuje.

Sviđa mi se tema!
Dobro je da i tako učimo i naučimo nešto.
Možda je nešto za nas normalno, a drugi se groze tog istog.

Meni smeta (tako me je majka naučila) kada se kuhinjska krpa koristi za sve, pa i da se tu i tamo izbrišu ruke i usta!

Videla sam nekoliko dragih osoba čije su krpe prljave, ukrućene i užasne!
Moje su uvek kao nove (a perem ih samo na 60 stepeni) jer ih redovno menjam. I, bele su!!

Ali, kad mi je neko najbliže društvo tu, njih 20-30, i sečem torte, oni već znaju: prilazim stolu gde su npr. 3 torte, obaveštavam ih da sam oprala ruke, i nožem sečem, pridržavam prstima leve ruke i stavljam na tanjir!
Oni ne negoduju, obožavaju moje slatkiše, mene malo grize savest ali tehniku ne menjam.
Verujem da bih u većem društvu, nepoznatom, koristila kompletni pribor.

Što se tiče dlaka - kako god da je zakačena kosa, ako će da upadne u jelo - upašće! Toga se jedino gadim.
To za mešenje mesa muškim dlakavim rukama - videla sam i ja, ali tako to ide.

E bas vam svima hvala! Što se ono kaže e sad neću ni kako ja hoću! Nisam ni sanjala šta sve rekoste, katastrofa. Naročito ovo za krpe. Mislim da kada bismo videli kako se šta pravi i u restoranima i u pekarama i u fabrikama hrane, ko zna dal bi iko ista jeo... Pozdrav!

Lično nisam gadljiva , trudim se da mi je kuhinja cista a kod prijatelja ne zagledam previse kako kuvaju. Ako nađemdlaku sklonicu je u stranu i nastaviti da jedem. To se može desiti svakom pocevsi od one najcistije domaćice ili one aljkave.
Kad odem u posetu rodnom kraju i posetim rodbinu i komsije na selu nikad ih ne odbijam kad ponude kafu ili nešto od hrane jer ne bih da ih uvredim. Meni je najvaznije cisto srce i dusa koja mi to nudi pa mi ne smeta da sedim sa tim bakama na nekom panju i pijem kafu iz okrnjenih solja niti mi smeta da baka po koji put brise ruke keceljom:)

A evo prica odavde gde ja živim tj. Kanada.
Volim da odem u jedan kineski restora (buffet) gde imaju velik izbor hrane i sve deluje uredno i cisto.
Sin moje prijateljice s posla radi u sanitarnoj inspekciji pa je po duznosti obisao i kuhinju tog restorana. Tamo je video pacove kako se motaju oko kuhinje i predlozio je vlasniku da postavi misolovke . Vlasnik nije bas bio odusevljen tom idejom da ubija pacove!?
Iza restorana je kontejner za smece gde vlasnik baca otpatke hrane i to je pravi raj za njih. Pogotovu u vecernjim satima se može videti kako pacovi skakucu tuda.

Posle te price odustala sam od odlaska u isti restoran. Ali nedovno su me prijateljice s posla pozvale da idem sa njima na rucak i prihvatila sam.
Retki su restorani koji se mogu pohvaliti besprekornom čistoćom. Ali ako već ne možemo promeniti njih možemo promeniti sebe; posvetiti se kuvanju kod kuce i truditi se da nam deca sto manje (ili gotovo nikako) jedu vani.

Ovo sam svojevremeno „prepisala” sa diskusija,ko je gadljiv neka ne cita.Turmalin ima divnih prica,relaksacija i zadovoljstvo je citati ih.

„Turmalin (tragach) - 24. januar 2007. u 13.40 (registrovani član)

Imao je moj otac i jednu pricu o piti koju je uvijek rado pricao, pa ću je evo i ja sad ispricati. Jednog dana ga je jedan njegov zahvalni pacijent htio pocastiti kad je čuo da otac voli pitu. Dok je pominjao da njegova tetka sprema njenu cuvenu pitu poprskusu, oci su mu se tako zacaklile, pa je i moj otac takođe zazelio da proba tu pitu. Pita se spremala samo u peci na drva, i kako se morala jesti vruca, tek skinuta sa vatre, tako su moj otac i njegov domaćin uskoro već kretali prema Trnovu. Kaže otac, nakon otprilike sat vremena voznje od asfalta prema planini, izasli su iz auta i put nastavili pjeske. Od hladnog planinskog vjetra cuvala ih je pljoska domaće koju je domaćin izvadio čim su izasli iz auta. Nakon dobrih 40 minuta hoda, u susret im je izasao sarov koga je domaćin protresao za glavu i potapsao po slabinama, te su tako sva trojica stigli pred tetkinu kucu. 'Tetka, spremaj pitu!!' viknuo je s vrata domaćin, te se tetka odmah prihvatila posla. U toj jednoj prostoriji, unutar stare bosanske planinske kuce od cerpica bila je i kuhinjska pec na drva, i veliki sto, i secije na slovo L uza zid. Gore na plafonu su se vidjele velike grede, crne od dima iz peci i sve u sobi je mirisalo na dim. Bili su u sobi i jedna koka i jedna maca. Koka je setkala po sobi i radoznalo gledala goste, dok je maca kunjala pokraj peci. Otac i domaćin su sjeli na seciju i nastavili s rakijom, dok je tetka pocela da pravi pitu.

Domaćin, već crvenog nosa, sto od zime izvana, sto od rakije, je pricao o piti, hvalio tetku i pricao o nezaboravnom djetinjstvu u selu. Tetka je mijesila tijesto u crvenoj vangli, smijesila se i sutila. Otac je posmatrao proces izrade, od tijesta, pa cekanja da nadodje, pa do razvijanja jufke na tankoj oklagiji. Zatim je tetka donijela sir negdje izvana i dva jajeta iz kokosinjca, tek snesena i još topla, malo umrljana kokosijim izmetom. Razbila je jaja, i umutila ih sa sirom, te pocela da stavlja smjesu rukama na jufku na stolu. Povremeno bi ruke obrisala o krpu koja joj je visila iz dzepa kecelje. Krpa je bila boje zemljanog poda, te je već tad moj otac poceo da gubi apetit kad je to vidio. Uskoro, pita je dobila svoj prepoznatljivi oblik zvrka u ogromnoj tepsiji, i uskoro nestala u rerni. Sem one epizode sa krpom i onim kokosijim izmetom na jajetu, moj otac još nije primjecivao ništa sto bi bilo drukcije od obične pite sirnice. Tetka je sjela na drvenu stolicu kraj peci i povremeno bi ustajala da provjeri kako pita napreduje.

Čim je pita pocela da mirise, maca se unervozila, podigla je rep uspravno kao antenu i mazila bi se tetki oko nogu kad god bi vadila pitu iz rerne da provjerava kako se pece. Tetka bi tad uzela svoju krpu, i mahnula bi prema maci odozada vicuci ”piss maco„, pri tome je dodirivajuci po podrepnoj oblasti istom gorepomenutom krpom. Moj otac je i to vidio i već je vise potezao za rakijom, valjda da lakse prebrodi pitu jednom kad bude morao da jede.

E, onda je dosao trenutak: domaćin je mog oca lako pogurao laktom i rekao, ”e vidi sad!„, kad je tetka uzela malo crveno limeno lonce. U njega je ubacila jedan ociscen i izgnjecen cen bijelog luka, dodala vruce vode i malo masti, te sve promijesala kasikom. Onda je svojom krpom otvorila rernu, izvadila (s krpom) tepsiju s pitom i stavila je gore na pec. Zatim je uzela crveno lonce i nagnula! Napunila je usta, dobro unutra izmuckala i pocela time da pljuje po piti!!!
Domaćin je crven u licu razdragano pljeskao rukama i laktom gurkao mog oca, koji je kao zaledjen u vremenu i prostoru, razgoracenih ociju nijemo gledao taj prizor! Tetka je to ponovila par puta, a onda pitu malo vratila u rernu i nakon toga konacno stavila na sto. Kao gostu, mom je ocu pripao najveci komad. Nije imao izbora, morao je da ga pojede da ne uvrijedi domaćina, i tetku. Svaki gutljaj je zaljevao sa povecim gutljajem rakije, sve dok koncentracija u rakije u krvi nije dosegla onaj nivo kad mu vise ništa nije bilo važno. Dok su se vracali pjeske niz planinu, otac je samo rekao da to nije bila pita poprskusa, nego pita popljuvusa, i sve do kuce nije progovorio ni riječ”.

Mislila sam da su krpice vrhunac, kad ono...
Uglavnom, kad neko kaže da brzo kuva, tj. „za tren” uradi vise stvari u kuhinji, to znači da ne gubi vrijeme peruci ruke i cisteci daske, sudje i slično.

E bas ste (bokte) MAZO :)) a žena lepo kaže:

„..,ko je gadljiv neka ne cita.”

a vi zapele da procitate pa šta drugo da vam ostane već da se mrstite :))

MajloVa, napravila sam tvoju salatu od kefira s zacinima, prste smo lizali, ja na zalost ne znam da postavljam slike ovde tako da ti je ne mogu pokazati, sledeći su tockovi stece, samo da nmadjem modlice za jednu osobu i pravim. Hvala ti na DIVNIM receptima, ako ima još... ja sam za

varjaca,
a gde ja da nađemtu majloV-u salatu sa kerifom i zacinima .Sad si me podpalila kad rece da ste „prste polizali ” pa bih i ja da i mi lizemo prste...Hajd' stavi recept molim te...

Tacili, evo MajloV-kine salate kefir s zacinima, mnooooogo dobra, ja dok nisam videla dno, nisam stala, uzivaj i prijatno.

Kefir s začinima
Autor: majloV





Osvežavajući lagani obrok, koji ujedno i zasićuje. Idealan je za tople letnje dane!

Sastojci
1 l kefira (jogurta)
1-2 kašike sitno seckanog peršuna i mirođije
1 paradajz (samo čvrsti deo seckan na kockice)
2-3 struka mladog belog i crnog luka s percima (sitno seckan)
1 kašičica soli
1-2 kašičice aleve paprike
4 kuvana krompira (sečenih na kockice)
2-3 sveža krastavčića (seckanih na kockice)

Priprema
Dobro oprati peršun, mirođiju, paradajz i luk. Sve sitno iseckati, staviti u činiju, posoliti i dodati alevu papriku. Sve dobro izmešati i preliti kefirom. Sve opet izmešati, otklopljenu činiju staviti u frižider na 3-5 sati da se sastojci ohlade, kefir s začinima sazri a ukusi sjedine.

Pred služenje u činiju dodati sitno seckani kuvani
ohlađeni krompir i seckane sveže krastavčiće.
Takođe se seckano povrće može servirati za stolom uz doziranje po ukusu.

Uz crni hleb i ovaj osvežavajući lagani ukusni kefir, a za povećanje kaloričosti, se mogu poslužiti još i seckana kuvana jaja, bareno meso, rolnice od šunke punjene nadevom i sl.

Uživajte!

Molim i hvaa MajloV-ki za recept.

Pticice, svasta rade. Neću imenovati tu fabriku, samo ću ukratko opisati kako se tamo u trecoj smeni priprema sladoled.
Upozorenje za gadljive i one sa osetljivim zelucem: NE CITAJTE OVO!
Naime, radnici u toj fabrici kad rade nocnu treću smenu, nemaju gazdu nad glavom i nikakvu kontrolu, zato jedva cekaju da im padne 3. Obavezno ponesu alkohol za dobro raspoloženje, pa kad se nacvrcaju pocinje neverovatna nocna zabava i takmicenje ko će da smisli najogavniju foru.
U smesu za sladoled pljuju, uriniraju, ubacuju muve i ko zna šta im sve padne napamet, ne bi li im noc brzo prošla.
Ovakve stvari se verovatno rade i u drugim prehrambenim fabrikama. Otkud znamo šta se sve nalazi u virslama, salami i ostalim suhomesnatim proizvodima. Ja mislim da u salamu i rogove samelju, kozu, creva, iznutrice i sav zivotinjski otpad. Ko nam garantuje da tu nema dlaka ili možda neki zalutali mis. Sve to masina samelje.

Kriska, ja ne mogu da verujem da je tako!
Kad sam gledala neke emisije na nemačkoj pro7 - kako se šta pravi, te fabrike su kao apoteke i laboratorije i plus imaju kamere.

Mada, sve te priče nisu loše kad se društvo skupi u nekoj brvnari, napolju veje sneg, vatrica gori, kurjaci zavijaju, a priče se pričaju.

Kao mali smo se naslušali priča kako š. piške po semenkama i zato su tako fine slane (taman kolko treba).