Patriotizam definitivno nije ključna riječ za opstanak bilo kojeg naroda. Djeca to nisu takodjer jer su brojni narodi koji i sa velikim demografskim priraštajem žive u totalnoj bijedi i napuštaju domovinu. Ključ za opstanak naroda je stabilna ekonomska i politička situacija, razvijeni školski sistem i sistem socijalne i zdravstvene zaštite. Dakle, ta busanja u maljava balkanska patriotska prsa i računanje na majke radjaljke, to ostavite za devetnaesti vijek. Danas opstaju narodi koji imaju sve ono sto mi nemamo. A mi smo u rangu Alžiraca, Marokanaca, Tunižana, Pakistanaca, Afganistanaca … korumpirana pljačkaška elita i neuk narod.

@nonima

Pjer, želim ti samo reći da je patriotizam utjeha za osobe koje ništa u životu nisu postigli pa se tješe uspjesima svojih sunarodnika. Patriotizam sluzi da imaš nekome nešto ponuditi u zamjenu za ono sto mu stvarno treba. A djeca sigurno nisu bogatstvo neke države ako od najranije mladosti sanjaju kako od nje pobjeći. A ako ćemo o nacionalnom osjećanju naše djece rođene ili odrasle u inostranstvu, to je već malo duža tema. Moja djeca su u Francuskoj prvo naučila nas jezik pa tek onda francuski. Dakle, do roditelja je. A sa druge strane, od mene nisu puno čule o Bosni ali su je posjećivale svake godine. Moja mladja kćerka me je iznenadila kad je za prvi master rad izabrala temu uloge SAD u ratu u Jugoslaviji a za magistarski rad je izabrala da proučava upravo djecu naših iseljenika koja su rođena u SAD. Tako je u intervjuima sa njima pala na jednog Amerikanca Bosnjaka i jednog Amerikanca Srbina koji su se izrazili kao izrazito povezani sa kulturom i nacionalnom pripadnošću roditelja i pri tome u dvadeset četiri godine života nikad nisu bili u domovini roditelja. Sad, kako je moguće biti emocionalno vezan za neku zemlju a da nemaš nikakve želje da je posjetiš (važno je reći da imaju mogućnost za to) to je valjda do instant patriotizma koji su im roditelji ugradili u svijest. Isto tako u Francuskoj imaš mnogo djece useljenika koja izdižu u nebo domovinu roditelja a da je pošteno i ne poznaju. Koliko ih to sprijecava da se integrisu u društvo kojem de fakto pripadaju, ne bih ti znao reci ali je činjenica da se njihov nakaradni identitet onda sudara sa nakaradnim identitetom Francuza nacionalista koji žive za Francusku bijelaca i katolika, dakle za Francusku koja kao takva više ne postoji. To je jednako glupo kao kad bih ja očekivao da moja starija kćerka koja je u braku sa Venecuelancem za koji mjesec ili godinu rodi malog Bosanca. Svijet se mijenja i taj patriotizam i „naša” djeca postaju sve vise prošlost. Za državu je dobro ono sto je dobro za ljude koji u njoj žive kao sto su dobri ljudi za državu oni koji joj doprinose, bez obzira na njihovo porijeklo, boju i religiju.

@nonima

@nonima

PS: jedino „Francuzi” iz Kvebeka imaju gori akcent od Francuza sa Balkana. A čuvaju francuski jezik kao sto Hrvati čuvaju hrvatski … ubise boga u njemu.

@nonima

Zadrzase bosanski identitet do kraja devetnaestog stoljeca i onda postadose Srbi i Hrvati.

@nonima

Istu mahalsku logiku je imao i Garasanin. Možda njemu da je objasniš.

@nonima

Sila ili snaga a ne magija. Pa kad kreneš i filmove prevrtati, kako nećeš i Nacertanije. To je malo duži tekst, u njemu Ilija govori o Bošnjacima tri vjeroispovjesti. Govori i o tome kako Bošnjake pravoslavne vjeroispovjesti pridobiti, ,,, ono, on je bar znao o čemu piše. Dok si ti samo rezultat onoga čemu je on ciljao.

@nonima

„ osim toga mogla bi se kao treći stepen štampati kratka i obšta narodna istorija Bosne u kojoj ne bi se smela izostaviti slava i imena nekih muhamedanskoj veri prešavši Bošnjaka. Po sebi se pretpostavlja da bi ova istorija morala biti spisana u duhu slavenske narodnosti i sa svim u duhu narodnog jedinstva Srba i Bošnjaka.”
I tako, od narodnog jedinstva dodjosmo do negacije samog postojanja Bosnjaka kao naroda tri vjeroispovijesti.

Ali opet, iz današnjeg ugla izgleda interesantno mišljenje Garasanina spram odnosa sa Rusijom. Volio bih čuti šta današnji rusofili o tome misle. Onda, onaj ko ne vidi u tom dokumentu da je glavna briga Garasanina da osigura širenje Srbije, nasljedno vladanje srbijanskih knjazeva nad teritorijima koje bi se Srbiji pridružile, … takvome ni Bog pomoći ne može. Drugim riječima, Garasanin je ondašnji Vulin sa srpskim svijetom … uz malu razliku sto je neuporedivo rijecitiji, inteligentniji i obrazovaniji od frljavog klempe sa Manjace.

@nonima

Извини али морам да се спустим на ниво основне школе али тако је то кад имаш посла са људима чијим разумом не управља логика него магија.

Етничка одредница за народ Хрватске је Хрват. Геогеафска одредница за неког из Хрватске речено једном ријечју је такође Хрват. Дакле и Срби и Бошњаци из Хрватске по својој географској одредници су Хрвати. (Постоји израз Хрваћани који употријебио Бранко Радичевић у својој пјесми Коло коло наоколо којим се изразио да би објаснио географску одредницу станивника Хрватске али тај израз се никад није одомаћио).

У Србији када је Гарашанин писао Начертаније је била слична ситуације дакле појам Србин је био и етничка и географска одредница јер Аустроугари још нису измислили израз Србијанац којим су хтјели ословити патријарха СПЦ и географки а и службено га ограничити само на Србију. Послије се тај измишљени израз одомаћио (као нпр и измишљени израз стећак, босанчица, богумили) и постао је географска одредница становника Србије. Да је Гарашанин писао Нечетреније данас онда би се изразио овако:„Po sebi se pretpostavlja da bi ova istorija morala biti spisana u duhu slavenske narodnosti i sa svim u duhu narodnog jedinstva Srbijanaca i Bošnjaka.” А да Гарашанин све Бошњаке сматра Србима из Босне и то схвата сваки човјек просјечне интелигенције (па чак ако му у глави влада магија) види се из више мјеста у тексту из Начертаније као рецимо овај: „Ako Bošnjaci ne bi ovo primili, to bi otuda kao sigurno sledovalo raskomadanje Srba na provincijalna mala knjaževstva pod osobitim vladajućim familijama koje bi se nepremjeno tuđem i stranom uplivu predale; jer bi one među sobom sarevnovale i jedna drugoj zavidile.”

Сам си рекао да је Гарашанин интелигентан и имаш право. Да је Гарашанин Бошњаке сматрао посебним етносом (различитим од Срба) онда би ова његова реченица била тотално нелогична али она је веома логична чак и за људе са магијом у глави као што си ти.

Радојица ;-)

Ја ипак мислим да што се тиче историје да си баш на нивоу основне школе и да ниси добио наставнике јер још имаш учитељицу. Босанки бан Стјепан, исти онај који у својој повељи Дубривчанима наводи да пише на Српсцие, је мазнуо Хум од Немањића а тај Хум ће за 120-так година добити име Херцеговина. И можеш мислити, ти исти Хумљани постадоше Херцеговци а за неуке лаике и етнички Бошњаци а све њихове повење постадоше бити писане босанчицом и прије преласка Хума у руке бана Стјепана.

И сам Краљ Твртко је био у талу са кнезом Лазаром па су прво побиједили велможу Алтомановића и подијелили његове земље од старе Рашке па све до мора. И можеш мислити за неуке ти становници Рашке (данашњи Санџак постадоше Бошњаци.

Радојица ;-)

Зипа лома што се ускофрчио хахаха.

За босанске муслимане укључујући и тебе у Босни и Херцеговини су постојали само Бошњаци. Муслимани Босне су наравно Бошњаци јер су конвертирањем на ислам у ствари сачували свој етнички идентитет јер је ислам у ствари јако сличан богумилизму (за којег никад нико није ни чио ни видио до средине 19-тог вијека када је и измишљен хахаха). Срби из Босне су у ствари православни Бошњаци а Хтвати католички такође Бошњаци. Али магија не стаје се ту него се иде и мало даље. Херцеговци конвертити на ислам су такође Бошњаци, Србијанци конвертити на ислам (укључујући и Изетбеговиће) су Бошњаци, Црногорци конвертити на ислам су Бошњаци, Косовари (Словени) ковертити на ислам су такође Бошњаци. Зар ово није магично хахахаха.

И ко сад да зна ко има право у овој нашој збрци?

Е овдје се појављују наши Радојица и Вукашин који славе своју Крсну славу и који пишу ћирилицом. Такве људе налазимо у изворној Босни, Херцеговини, Србији, Црној Гори, Далмацију ... да не идем даље ... и сви они људи са ових наведених подручја који су задржали своје етничке осабине тј своје изворна народна имена, своју традицију Крсне славе и писмо ћирилицу нам кажу да су увјек били и остали Срби.

А то што српска држава по теби никад није прешла Дрину ја ти желим да ти босанске повеље разбију ту магију у глави јер тамо сваки краљ Босне у својој интитулацији на првом мјесту наводи да је КРАЉ СРБЉЕМ.

Радојица ;-)

A lijepo sam te krsnom slavom zakleo … nikakav Srbin nisi … a ni čovjek, ni istoricar, ni lingvističar. Pa, jesi li ti svjestan da pričaš sa čovjekom koji ćirilicu zna pisati već pedeset i tri godine? Znaš li da ja smatram polupismenom osobom svakog Bosanca i Hercegovca koji zna samo jedno pismo? Hoćeš li ikada shvatiti da nas dvojicu pokreću sasvim drugačiji operativni sistemi? Hoće li ti ikada biti jasno da se ja mogu samo kiselo nasmijati tvojim „argumentima” ? Da barem jednom nešto originalno, iz sopstvene glave, ovdje napišeš nekako bih i prežalio sve ove redove kojima ti se obraćam. Ovako, imam osjećaj da razgovaram sa onim robotima za chetovanje.

@nonima

Ja o Zagorju a ti o sjevernim Srbima, hehehe. Da te Dudek čuje … Ti si izgleda još uvijek u semi Karlobag, Karlovac, Virovitica.
A za jezik kojim govorimo … misel tera mi je vu glavi je da saki piše onak kak se navčil od svoje matere.

@nonima

Босанским муслиманима ислам је дао најважнију традицију Рамазана и Бајрама као и велики проценат имена (додуше има нешто и турских) тако да се за њихову етничку групу справом може рећи да ју је издиференцирао ислам.

Србима ћирилицу није донијело православље. Православље је донијело нека имена али не и народна изворна српска као Радојица и Вукашин. Православље није донијело ни Крсну славу него та традиција представља култ предака још од предхришћанског доба.

Зато анонима немој да полазиш од себе и свог народа који је чисти продукт конвертирања на ислам јер Србима религија није и етничка одредница. Могао бих ти овдје приложити писма Срба католика из Дубровника који су протествовали папи не тако давне 1901 године али како сад видимо папа је успио у својој намјери и све Србе Дубровчане је на крају претворио у Хрвате.

У осталом да си прочитао „Дериш и смрт” од Меше Селимовића знао би тачно срамоту коју осјећају (свјесно или подсвјесно) српски потурчењаци и дан данас.

„Ни с ким историја није направила такву шалу као с нама. До јуче смо били оно што данас желимо да заборавимо. Али нисмо постали ни нешто друго. Стали смо на пола пута, забезекнути. Не можемо више никуд. Отргнути смо, а нисмо прихваћени. (...) С нејасним осјећањем стида због поријекла, и кривице због отпадништва, нећемо да гледамо уназад, а немамо куд да гледамо унапријед, зато задржавамо вријеме у страху од ма каквог рјешења. Презиру нас и браћа и дошљаци, а ми се бранимо поносом и мржњом. Хтјели смо да се сачувамо, а тако смо се изгубили, да више не знамо ни шта смо”.

Ја мислим да ти и не можеш да схватиш шта је Меша овде хтио да каже јер те магија чува од спознаје стварности.

Радијица ;-)

Po običaju, najvažniji citat iz najvažnijeg djela našeg najvažnijeg pisca nisi vjerovatno ni uočio. A ako si taj roman ikad i otvorio, trebao si ga vidjeti u trećem paragrafu prve stranice. Međutim, to me ne čudi ni najmanje od tebe. Taj najvažniji, suštinski pasus od par rečenica govori o čovjeku. A tebe ne interesuje čovjek kao jedinka, kao misaono biće nego te interesuju narodi, neodređene grupe u kojima pojedinac nema nikakve vrijednosti ni svrhe postojanja osim da bude član, pripadnik. Ti si drug član narodne skupine, ti si nosilac nekih izmišljenih grupnih karakteristika, ti si osoba koja se krije iza naroda, koja postoji samo kao pripadnik te skupine, koja svoje ništavilo želi nadomjestiti navodnom većinom i važnošću krda.

@nonima

„Nesreća je što smo zavolјeli ovu svoju mrtvaju i nećemo iz nje. A sve se plaća, pa i ova lјubav. Zar smo mi slučajno ovako pretjerano mekani i pretjerano surovi, raznježeni i tvrdi, veseli i tužni, spremni uvijek da iznenadimo svakoga, pa i sebe? Zar se slučajno zaklanjamo za lјubav, jedinu izvjesnost u ovoj neodređenosti? Zar bez razloga puštamo da život prelazi preko nas, zar se bez razloga uništavamo, drukčije nego Džemail, ali isto tako sigurno? A zašto to činimo? Zato što nam nije svejedno. A kad nam nije svejedno, znači da smo pošteni. A kad smo pošteni, svaka čast našoj ludosti!”

Када разговараш самном о Меши Селимовићу требало би да знаш да је Меша знао и није крио своје поријекло за разлику од тебе. О свом поријеклу је и сам Меша писао и веома добро је знао да потиче од Вуковића из Херцеговине који су се прво преселили у Црну Гору а затим у Тузлу. Меша је увјек наглашавао да је припадник српског народа јер његовим националним осјећајем не управља религија него свијест о поријеклу насупрот теби који и поред пиве и понекад крметине на трпези посједујеш националну свијест којом управља ислам (парадоксално због пиве и крметине али је тако). Пошто више не знаш ни ко си ни шта си у националном-етничком смислу јер не знаш ни сам себи објаснити своје босанске етничке вриједности кријеш се у неодређености а то је та мртваја о којој Меша прича и коју си заволио. И ту неоређеност ти је Меша објаснио да си до јуче био оно (Србин) што данас желиш да заборавиш а ниси постао ни нешто друго. И зашто се ви муслимани уништавате слушајући бјелосвјетске неоколонијалисте и либерал-капиталисте којима ништа није свето и који вас користе као топовско месо (Алија: „Нуди ми Клинтон да ћетници - мехко Ћ- уђу у Сребреницу и побију 5000 муслумана па ће онда НАТО да дјелује по српским положајима”). А љубав према мртваји се плаћа. А да ти је свеједно, није. И то ти говори твоја фрустрација док дискутујеш са мном. А зашто се фрустрираш? Зато што си интелигентан и поштен јер логика ти говори да етнички не можеш бити припаддник босанског етноса ако не посједујеш и босанске етничке особине. Али логика је једно а признање самом себи и другима да је то тако је нешто сасвим друго. И онда се мазохистички самоуништаваш а пошто си интелигентан и поштен онда свака част твојој лудости.

Ја обожавам Босну, босанску културу, босанску традицију, босанско писмо, обожам све то што ти мрзиш из дна душе зато што су то српске етничке вриједности.

Радојица ;-)

Свако од нас има свој лични, индивидуални али и колективни идентитет. Ја видим и добре и лоше индивидуе на све три стране у овом нашем босанском лонцу. Хајде да посмотримо само те добре људе на све три стране дакле добре Бошњаке, добре Србе и Добре хрвате. Сваке од ове три индивидуе нису ни мрава згазиле тј неког убиле нити су урадиле неки мањи кривични прекршај као нпр крађа. Све ове три особе настоје помоћи пријатељима, комшијама па зашто не и странцима у невољи. Дакле то су њихови лични индивидуални идентитети који их чине добрим људима (покушавам да скратим причу). Међутим те исте добре индивидуе су дио својих етничких група са којима заједно граде колективни идентитет свога етноса. Ти колективни идентитети сами по себи нису ништа лоше, чак напротив. То су вриједности које обогаћују свако друштво па и ово наше босанско. Ево рецимо хиндуси. Са њима је ова наша планета богатија. Они имају своју карактеристичну идеологију и културу која је тако дивна мада тотално другачија од наше. И сад само идиот може рећи да ја мерзим хиндусе и њихову културу, јел тако. Тако је. Хаје да сад кренемо мало са хипотетиком да би дошли до поенте коју желим рећи. Замислимо да Индија постане глобална сила и њен владар покори Босну. Да би лакше владао Босном он људима у Босни понуди мањи порез, учешће у војсци и државним институцијама само ако прихвате хиндуизам као знак прихватања његове власти. Са временом хиндуизам прихвати више од пола Босанске популације. Али сваком царству дође крај па и овом хипотетичком индијском тако да послије распада индијског царства у Босни имамо 40% традиционалних Босанаца и 60% хиндуса. У то хипотетичко вријеме ти хиндуси имају идеологију да су само они прави Босанци и залажу се за јединствену недјељиву Босну са једним предсједником и једним парламентом. Хиндуси су прогласили хиндуизам за државну религију а језик у Босни хиндобосански. Шта да Босанци који нису конвертирали на хиндуизам мисле о овоме? Ја иако немам ама баш ништа против хиндуса и хиндуизма био бих против наметања хиндуизма као босанског идентитета па макар и да 99% Босанаца са временом конвертирају на хиндуизам. И да тај хиндуизам влада три хиљаде година у Босни он никад неће постати босански идентитет. Вратимо се сад у стварност и три наша етничка идентитета у Босни. Сваки од њих је различит и диван на свој начин. Невоља је у томе што сваки од ти идентитета је негација она друга два. Ја прихватам Бошњаке као посебан и другачији идентитет од српског али не могу да прихватим њихово својатање Босне као и негацију српског народа у Босни. То што данас раде Бошњаци (ови од 1993 године) је негирање Босне и босанског изворног идентитета. То је удружени злочиначки подухват против Босне. То је дјело културоцида и припрема за геноцид над Босном који је у федерацији већ спроведен (искориси били коју дефиницију геноцида и податак са задњег пописа да и федерацији живи 2,55% Срба звучи геноцидно).

„Ime mi je Ahmed Nurudin, dali su mi ga i uzeo sam ponuđeno, s ponosom, a sad mislim o njemu, poslije dugog niza godina što su prirasle uza me kao koža, s čuđenjem i ponekad s podsmijehom, jer svjetlo vjere to je oholost koju nisam ni osjećao a sad je se pomalo i stidim. Kakvo sam ja svjetlo? Čime sam prosvijetlјen? Znanjem? višom poukom? čistim srcem? pravim putem? nesumnjanjem? Sve je došlo u pitanje, i sada sam samo Ahmed, ni šejh ni Nurudin. Sve spada s mene, kao halјina, kao oklop, i ostaje ono što je bilo prije svega, gola
koža i go čovjek.”

Добар човјек нема ништа против Босне. Добар човјек не негира босанска факта тј да су Босну основали људи са именима као што су Радојица и Вукашин који су славили своју крсну славу и који су писали ћирилицом. Добар човјек људима који су задржали овај наведени идентитет не негира њихову слободну вољу да су били и остали етнички Срби. Ја немам ништа против ни Нуридина ни Радојице ни Јозе али имам против сваког оног, па макар он био и хиндус, који негира босанска факта.

Радојица ;-)

„ Naseljavanjem Ilirika, negde u 7.veku, Srbi su zatekli brojno starosedelačko stanovništvo i, u vremenu koje je sledilo, putem neminovnog kulturnog prožimanja, primili brojna kulturna obeležja osvojenog podneblja. Tim pre što, kako nas uče najnovija istraživanja ove istorijske nepoznanice, ti srpski došljaci sa severa nisu predstavljali nikakvu masu naroda ni veliki talas sposoban da poplavi Balkansko poluostrvo - već relativno malobrojne, ali aktivne i organizovane ratničke družine koje su postale nosioci političke vlasti i koje su svoje narodno ime postepeno nametali državnim tvorevinama u nastajanju. Vremenom se srpsko ime širili, obuhvatajući sve podanike srpskih ranofeudalnih država, uključujući i starosedelačku većinu, ali i neka prvobitno nesrpska slovenska plemena pa se tako, stoletnim stapanjem i kulturnim ujednačavanjem, kalio srednjevekovni srpski narod.

Siromaštvo fragmentarno sačuvanih izvora nepremostiva je prepreka pokušajima rekonstrukcije svakodnevnog života srednjevekovne Srbije izvan dvorova i manastirskih zidova, ali je za pretpostaviti da je, u osvit nemanjićke države, dominantno nasleđe u kulturi, običajima, verovanjima i navikama običnog naroda imalo obličje vremenom korigovane starobalkanske baštine. U prilog ovoj tezi posredno svedoči i poduhvat koji tradicija pripisuje Savi Nemanjiću, a čiji je cilj bila administrativna i formalna depaganizacija običaja slave ; pošto mu nije polazilo za rukom da iskoreni paganski običaj žrtvovanja životinja koji su novopokršteni Srbi upražnjavali i u crkvenim portama i oltarima, Sava je pribegao kompromisu, odnosno uvođenju beskrvne žrtve u obliku slavskog žita. Kao zamena za žrtveno klanje, slavsko žito dobija i danas prisutan naziv - koljivo. Istovremeno, svetac na čiji je dan dotadašnji mnogobožac bio krštavan postaje zamena za pretka-rodonačelnika i od tad se proslavlja kao zaštitnik porodice.

Intervencijom prvog srpskog arhiepiskopa, počinje život običaja koji danas prepoznajemo kao srpsku slavu . Dodamo li tome činjenicu da je savremenu formu slave uobličio beogradski mitropolit Mihailo 1862.godine, više od šest vekova od kako je Sava započeo ”srbizaciju„ ovog prastarog traga antičke civilizacije, možda se više može govoriti o srpskoj orginalnosti slavskog obreda nego samog običaja.

Na kraju, hipotezu koja zastupa rimsko, odnosno starobalkansko praporeklo krsne slave valjalo bi sagledati i u kontekstu rezultata istraživanja u oblasti genetike, prema kojima dinarsko stanovništvo doskorašnje Jugoslavije, u dominantnom procentu, potiče od starobalkanskih starosedelaca predslovenskog doba, ali i pod svetlom novih pogleda na određene kulturne kuriozitete našeg podneblja, poput srednjevekovnih stećaka na kojima se, kako izgleda, da nazreti beleg sveta, iščezlog u mutnim vremenima Seobe naroda.”

Ovo piše izvjesni Boris Naumovic. Dakle, izgleda da su Srbi preuzeli običaj od starosjedilaca Balkana i nekih pet vijekova poslije da prilagodili novoj hrišćanskoj religiji i na kraju su dali konačanu formu toj famoznoj krsnoj slavi tek 1856. Eto, to me podsjeti kako sam i ja dolaskom u Francusku počeo obilježavati obilježavati Božić kome sam odstranio religiozni dio kako bih ga prilagodio mome ateizmu.

@nonima

Odosmo u alternativu. A šta na to kaže Semir Osmanagic koga su zabranili i u Vatikanu i u BANU?

@nonima

Ја не морам да идем далеко у историју да бих нашао на антисрпску стратегију Ватикана. Католици Дубровника су слали протестно писмо папи јер је папа промјенио име одмаралишта за Србе католике Дубровника у „Хрватски завод светог Јеронима”. Католици Дубровника јасно се жале папи што је заобиђено српско име у имену завода и кажу да су сви католици Дубровника Срби који носе и Илирско име. Све се ово дешавало 1901 године.

Словенски топоними у западној европи су табу тема. Питам се баш што ли?

А ти anonima си класични интернет историчар. Не читаш оригиналне изворе него разна шкрабања по интернету од којих су већина ђубре па онда не можеш ни сам да извлачиш закључке него препричаваш туђе.

Зашто на западу нико нема појма о винчанској култури? Да се тако нешто открије у Британији или Њемачкој била би то прворазредна сензација и наравно интерпретирана као германска. Становници Босне нису никакви досељеници него аутохтоно становништво с тим што су неки задржали мање више своје изворме етничке особине и идентитет а неки су мање више попримили стране. То неби требало да игра било какву улогу ко коју традицију има јер све традиције су дивне на свој начин и представљају богатство различитости. Али када један етнос који је готово тотално одбацио своје изворне етничке вриједности и прихватио стране и то још окупаторове се самопрогласи за ни мање ни више за аутохтони босански а етнос који је задржао изворне босанске вриједности проглашава окупаторским и одрођеним е онда је шејтан однио шалу. То постаје класични удружени злочиначки подухват са инклинавијом према геноциду (који је у федерацији довршен).

Радојица ;-)

Баш супротно. Ја не заснивам свој став на једном једином документу „ДАИ” који једини говори о досељавању Словена и који је толико контроверзан самоме себи и више је домену фантастике типа „краљ птстенова”. Ја мој став заснивам на маси других докумената који сви показују Словене на Балкану и прије измишљеног досељавања. Та фантазија о досељавању Словена није сама а код нас у Босни је популарна и фантазија о Богумилима. На ову посљедњу фантазију сам потрошио пет година не зато што је толико требало да прочитам све релевантно о тој теми него што ми је требало да пронађем те књиге. И све те фантазије о нама долазе са једног мјеста званог бечко-берлинска школа историје. А ти како видим не читаш ништа што се тиче ове тематике и само пребираш по интернетском смећу.

Радојица ;-)

Нико о богимилима у Босни није нашао ништа, ни слово, ни тачку, ни запету из једноставног разлога што никад нису ни постојали. Богумили су измишљотина настала у другој половини 19-тог вијека уосталом као и језичке новокованице босанчица и стећци. Најбоље објашњење за богуђиле је дао један хрватски повјесничар (тренутно не могу да му се сјетим имена)
који је рекао да су богумули „литерарни конструкт”. Ја некад свратим на неки форум који расправља о богумилима па поставим слиједеће питање; Питање од милион марака гласи - Нека ми неко наведе неки документ, писмо или било шта друго да се босански вјерници прије освајања ос стране Османлија називају богумилима. И шта мислиш да ли ми је ико икад нешто навео? Слично питање имам и за босанчицу а једини помен којим језиком се говори у Босни записао је бан Стјепан у својој повељи Дубровчанима из 1333 године гдје наводи да су написана 4 примјерка повеље, два на латнсци а два на српсцие.
Зар ти није чудно и прије свега срамота кад самом себи не знаш дати одговор о босанским етничким особинама твог „аутохтоног” босанског народа? Или можда мислиш да демократија дозвољава и тај феномен да се неко етнички сматра да је нешто а да нема етничке особине од тог нешто?

Радојица ;-)

Како да ја и ти дискутујемо кад ја стално имам осјећај да ме не читаш са разумјевањем? Ко је споменуо богумиле у Србији? Ја све вријеме причам да богумила није било у Босни и карактеризацију за Богумиле као „литерарни конструкт” је дао хрватски повјесничар Младен Анчић.

Овај литерарни консрукт је абнормално широк али покушаћу да ти што краће објасним за богумиле Србије. Посебна секта „богумили” није постојала ни у Србији (у вријеме средњовјековне Босне) него су тако српски православци звали католике. У житију Стефана Лазаревића у само једном од преписа (а има их преко 20, да ли 23 или 27 нисам сигуран) стоји да је мноштво богумила у граду Сребреници (тада је Сребреница припадала ономе што су Немањићи звали „Српске земље”. У свим другим преписима тог истог житија стоји да је у Сребреници мноштво среброкопаца (рудара Саса). И из овог дијела као и из осталих помена богумила је јасно да се говори о католицима. Католици су још прије подјеле хришћанства измијенили симбол вјере филиоукве и говорили да свети дух не произилази само од оца (како то стоји догми оригиналног хришћанства) него да идходи и од сина (дакле да свети дух исходи и од оца и од сина). Православци су ово сматрали неправилним учењем које је додато од стране католика. Пошто су православци тврдили да свети дух може да исходи само од једне ствари а не од двије као што су то говорили католици звали су их дуалистима. Пошто је постојала нека секта дуалиста у раном хришћанству звана богумили и то више вијекова прије помена богумила у Сребреници о којој се ништа или готово ништа данас не зна Срби су ове нове дуалисте католике назвали по старим дуалистима Богумилима. Цар Душан је у свом законику записао да нема веће јереси од католичке и да се треба огњем и мачем сузбити. И отуда настаде прогон богумила (читај католика) у немањићким земљама.

Ето био сам друг па сам се потрудио да схватиш бар мало о литерарном конструкту званом богумили.

О богумилима и о другом литерарном конструкту тј досељавању словена пишу и многи Срби, нажалост. А то што нешто стоји у википедији па то може било ко да напише или измјени укључујући и мене. Али овај наш фамозни интернет је још у рукама глобалиста који га уређују и цензуришу али надамо се да неће још дуго бити тако или да ћемо барем у скорој будућности имати алтернативу слободног свијета од неоколонијализма западних земаља.

Радојица :-)