Mljkovic
Dracula
21. jun 2016. u 21.01
Bol i sunce
To u šta se sjaj i bol pretvara, isto
biva: ljubav koju još pesnik ne reče,
jarki cvete kojim vrtovi se leče,
iz probitog nerva rasteš bolno i čisto.
Daj mi da vidim svršetak tvog leta,
mir tvoga kretanja što mi nemir snio,
i nepokretnost moja kad sam mrtav bio
sam u svom srcu bez munje i cveta.
Gde je uteha za ono što znamo,
nada bez onoga koji se nada, san
bez onoga što sanja, svet bez seni!
Je li to ljubav što se iz srca tamnog
u vatru premešta, iz vatre u dan,
ljubav van nas i u uspomeni?
sanak
23. jun 2016. u 18.06
Zao mi je što se ovde ne razvija diskusija, jer je pesma stvarno posebno dobra, potice neke misli, osecanja, secanja...i moglo bi se tu sto-šta pisati...
mb__
(poet)
23. jun 2016. u 18.26
To u šta se sjaj i bol pretvara, isto
biva: ljubav koju još pesnik ne reče,
---
OK
jarki cvete kojim vrtovi se leče,
iz probitog nerva rasteš bolno i čisto.
--
Ne kontam
Daj mi da vidim svršetak tvog leta,
mir tvoga kretanja što mi nemir snio,
i nepokretnost moja kad sam mrtav bio
sam u svom srcu bez munje i cveta.
---
Glava me zaboli...
Gde je uteha za ono što znamo,
nada bez onoga koji se nada, san
bez onoga što sanja, svet bez seni!
----
Ma nije sve baš tako crno pobogu joj...
Je li to ljubav što se iz srca tamnog
u vatru premešta, iz vatre u dan,
---
Jeste. Bravo!
ljubav van nas i u uspomeni?
---
Taman se ponadah, a ono...međutim. .
Ne kontam...
Toliko od mene. Može li dvojka za trud?
