Pođem, klecnem, idem, zastajavam
Popaj
16. jul 2021. u 23.41
Pođem, klecnem, idem, zastajavam
Pođem, klecnem, idem, zastajavam,
Šetalicu satu zadržavam;
Jurim, bežim, kâ očajnik kleti:
Zborim reči, reči bez pameti:
„Ne sme nam umreti!”
Vičem Bogu: Ona je još mlada!
Vičem pravdi: Ona se još nada!
Anđelima: Vi joj srca znate!
Vičem zemlji: Ona nije za te!
Niotkuda nema mi odjeka, —
Vičem sebi: Zar joj nemaš leka!…
Idem, stanem, kâ očajnik kleti,
Opet zborim reči bez pameti:
„Ne sme nam umreti!”
Idem, stanem, pa mi klone glava
Nad kolevkom, gde nam čedo spava.
Čedo s’ budi, pa me gleda nemo;
Gledamo se, pa se zaplačemo;
Pa i njemu, kâ očajnik kleti,
Zborim reči, reči bez pameti:
„Ne sme nam umreti!”
- Jovan Jovanovic Zmaj
Pesnik, književnik (1833. - 1904.)
Popaj
16. jul 2021. u 23.46
Pođem, klecnem, idem, zastajavam – analiza pesme
„Pođem, klecnem, idem, zastajavam” pesma je kojom je Zmaj predstavio poslednje, očajničke trenutke pre smrti svoje supruge. Iako se u samo pesmi ne ističe da se tu radi upravo o njoj, poznavajući pesnikovu životnu priču i okolnosti pod kojima je pesma nastala, jasno nam je o kome se ovde govori.
https://tinyurl.com/25t7d2zy 