Četri koraka neba

Četri koraka neba,
jahači lete u nizu.

Gledaš gore, vrelo je,
zubima grizeš vetar.

A možeš li dosegnuti lestvice bola?
Mandarin nemo gleda u smrt.

Sve ove godine.
Hronika raspada, dnevnici teskobe.

Kakve dokaze imaš?
Da li si to još uvek ti?

Četri jahača pakla.
Bez pogovora obuzima me jeza.

U predgradjima stoluju apostoli straha.
Oni su potrošilii naše živote.

MC


Lobotomija

Šta želiš reći
tim
ukradenim stihovima?

Kome sad kažeš
osakaćenim
jezikom?

Stavi na papir
intenzitet
krika.

Stavi na papir
očaj mnogih
grla.

Saosećanja
više
nema.

Čitaoc ne
mođe da
se uživi.

Pisac
mora
da umre.

Lobotomja
bila
uspešna.

MC

Znamen

Znamen je visoko
znamen je nedodirljiv.

Gledam u prašinu
i znam da je gore.

Je li to prisustvo Tvorca,
njegova blaga ruka?

Ili je samo
sunčanica?

Tek, znamen je tu.
Žmurim, ali oči mi gore od njegovog plamena.

Metafizika je samo krik
mesa koje zna da će istruliti.

Religja je formalizacija straha.

Dodirnuću ti zato golo rame.
Da budemo živi i topli, barem dok traje.

MC

Atrofija

Niko više ne razume,
publika je atrofirala.

Idu u kupovinu,
idu na posao
idu da gledaju serije.

I to je sve.

Niko više ne vidi,
publika je oslepela od slika.

Diraju rukama oči,
pipaju prstima usta.
U mraku traže svoj nemi krik.

MC