Hilton Barselona (by Stef Bos)

Hilton Barselona
11 sati uveče, već ga hvata san,
vrlo uspešni biznismen
sedi sasvim sam.
Od dosade gleda
oko sebe besciljno
na berzi je on bio, napet čitav dan.

Pogled sad mu luta,
u holu je dama
pogled sad mu pada
ona sedi sama,
ta kobila rasna bludnog španskoga grada.
Iluziju ona daje
da zavešćeš je časkom
al zadovoljstvo to se plaća
i to dobrom kreditnom kartom.

On naivan se pravi
i predstavlja po bontonu
dok u alkohol
sva ta nevinost ne potonu.
Pita je za ime,
ona samo reče cenu.
U trenutku, magnovenju
pred očima još vidi svoju ženu.

A dalje mu je mozak
ispod pupka pao
da ponaša se pristojno
do vrata sobe još je znao.
Zatim strže odeću sa nje,
u polumraku sobe
za minut ili pet, on svršio je,
a kurva mirno ode.

Sad gleda u plafon,

sva napetost je prošla
oči zatvara, u mrežu uhvaćen se budi
krivica je nadošla,
i pomišlja da ludi.
U toj crnoj, strašnoj noći,
ni hotelska biblija,
ne može pomoći.

Hilton Barselona
nova, zora bleda
uzalud pet zvezdica
on ne može da gleda.
Španska noć je tiha, novi dan se budi
valovi se ruše, topli vetar penu prati
Jer ko stalno napred žudi,
ne zna više kući da se vrati.

prepevao sa holandskog MC