Bez tebe

Bez tebe me matica zivota nosi
kao deblo koje se pokorava zakonima reke.

Moj smeh je kao krik ptice pred opasnoscu,
kao trzaj beznadeznog,
kao očajnicki pokusaj da dozovem proslost.

Kao lutka na navijanje,
ljubazno se smesim prodavacici,
uljudno odgovaram: „Dobro sam”.

Svaka tragedija iz novina,
zaseca moju dusu,
osetljivu kao otvorena rana.

Zapravo, sve je cekanje.

Još samo sto koraka,
i još sto,
i još sto...
utiranje puta ka neizbeznom.

Silazak sa pozornice,
bez drame i farse,
nekoga ko je preziveo neprebolno.