Diskusije : Književnost

 Komentar
You kill my flower
Tanjuska-c
(na)
10. avgust 2020. u 05.15
YOU KILL MY FLOWER

Сваке летње суботе муж и жена паркирају вен испред великог дрвеног амбара. Муж, сувоњав, тамног тена истоварује канте цвећа на метална колица па их онда вози унутра у амбар. Заједно са женом ређају руже, гладиоле, каранфиле, љиљане, хортензије и остало цвеће. Муж певуши италијанску песму а жена вади термос и сипа топли еспресо у мале шољице. Тада се мирис праве кафе помеша са мирисом цвећа и цео амбар заплови негде далеко Медитераном. И сунце постане мекше. Топлије , жуће. Небо добије плавичасту нијансу , скоро па тиркизно плаву.
Када би неко пробао еспресо, закључио би да је све баш како треба , и мера шећера и јачина црног напитка и зрнце Италијанске носталгије.
Цвеће је у пластичним кантама, сто је спреман за украсни најлон и папир за увијање чека прве посетиоце.
Летња пијаца у Милтону. Канадске гуске сикћу на продавце воћа и поврћа. Њихове тезге су смештене у огромном дворишту а дрвени амабар попут чиоде објављује почетак пијаце. Девет сати. У амбару на десетине тезги. Продају чилеанске емпањаде, кубанске салса сосове, пољске кобасице, украјинске саламе, италијанске пршуте, канадске ручно рађене прекриваче, мађарске штрудле, српске пљескавице и пецива и јагоде на гајбице.
Све је ту помешано заједно у амбару и ван њега по тезгама са воћем и поврћем. Свега има, али ништа од тих продуката нема оне стварне мирисе и укусе производа тих земаља.

Кобасице имају чудне мирисе и немају исти укус као оне у Варшави или У Будимпешти. У Србији у свакој домаћинској кући оне миришу на таване и гугутке, на сузу и зној, плач и осмех. Оне говоре девет језика, памте жуљеве сељака и дим ручно склепаних пушница.
Чилеанске емпањаде, су превише суве, немају ритам и такт латинске ведрине и раздраганости. Нису довољно слане ни зачињене. Фали им карипског сунца и мора, јужњачке утехе и осећај правде.
Кубанса салса не пржи љутином како треба. Да се љутина не осети на врху језика него на његовом крају. Као да игра салсу без музике, само по памћењу. Симултанка без противника. Пешчана плажа без купача, корални гребен без шарених тропских риба.
Пољске кобасице без полоњезе, украјинске без житних поља.
Украјинци су посејали житна поља дуж Канаде. Читава пространства жутог злата.
Руски боршч као бајка без цара и цартсва.
Италијански пршути, миришу на дим али без медитеранског сунца , канцоне и нонине кухиње.
Канадски ручно рађени прекривачи, шарене се у цвећу и дезенима сиромашних досељеника. Уткана самоћа у бескрајним пространствима, снег и жеља да се освајају нова пространства и нове самоће. Ирска поља, шкотска трава, енглеска надмоћ, француска слобода и вина. И вина, разноразних вина из целог света. Ледено вино убрано са првим мразем, ручно близу Нијагариних водопада.
Мађарске штрудле још и личе на оне из Мађарске. Мак је опијум чула и укуса. Црна вијугава линија, што дебља то боља ако се ја питам. Са првим залогајем зауставити дах иначе се разлети шећер у праху. Пишем упуство за употребу штрудле. Не сећи је превише танко, када стиснеш парче теста оно треба да се врати у почетни положај. Појести најмање три парчета, увече уз млеко, ујутро уз кафу, после подне после ручка онако на суво.
Српске пљескавице појести у пар залогаја, онако како једу радници или у мањим залогајима, полако како једу сељаци после орања. Оне су без корена, памте неке брдовите пределе, сунце маслачка жуте боје , и звуке фруле сиромашног сина.

Воће и поврће ван амбара лепо изгледа. Кад загризеш оно јадац , Јабуке су јабуке а све остало је без мириса и укуса.
Као и цвеће са почетка приче.
Канте се празне. Жена поклања црвене каранфиле деци а муж осмехе.
Ближи се крај пијаце. Продаја је била успешна, муж скупља преостало цвеће и враћа у вен. Непажњом ломи неколико црвених ружа. Латице као крв прекривају дрвени патос амбара.
Жена плачним гласом говори мужу:

YOU KILL MY FLOWER

А ГДЕ СУ У ОВОЈ ПРИЧИ ИНДИЈАНЦИ?
niger
11. avgust 2020. u 19.02
Pravicu se da nisam procitao zadnju recenicu. Slab sam na cvece. Odrastao sam u basti.
Qlex
(HAKUNA MATATA)
19. avgust 2020. u 19.21
jel mu oprostila?
Qubic
20. avgust 2020. u 06.28


( ̄ c ̄)y▂ξ

(`д′)y▂ξ

Ili ovo,

<( ̄3 ̄)y▂ξ
Qubic
20. avgust 2020. u 06.47
💨
Qubic
20. avgust 2020. u 06.49
Niko nije ukapirao...
osim onoga?
Nostalgička priča...
Qubic
20. avgust 2020. u 07.14
A to je bilo vreme kad smo svi bili nedužni (nevini), Adam & Eve time... dok nas sve Vikinzi nisu (sad ne znam koji izraz [tu] da upotrebim)...
MC_
(Bihilist)
21. avgust 2020. u 05.38
Odlicna prica.
Duhoviti opisi šta ta hrana nije. Originalno.
Tanjuska-c
(na)
22. avgust 2020. u 05.01
Хакуна, наравно да је опростила.
Qubic морам да признам да ми је тешко пратити твоје мисли.
MC хвала на подршци, на крају ћемо само ја и ти остати овде у кафеу
НИГЕР ти си кактус у тој твојој башти, опасан а даезјеш најлепше цветове
Qubic
22. avgust 2020. u 11.38



Tanjuska-c, i nisu neke misli... :)



„ Можно долго ходит и плутать, но душа останется на месте.”



niger
22. avgust 2020. u 19.37
Sto /ne/ volis kaktuse? Gresis.
 Komentar Zapamti ovu temu!

Looking for Oil Diffuser Necklace?
.