ŠTA JE ONA NJEMU REKLA?

Skoci već jednom! Evo ti kljucevi za krov. Idi kroz veseraj i pokupi malo kanapa da se obesis ako te beton ne proguta. I pazi kako skaces, nemoj samo da se obogaljis ko boga te molim! Ima da ti stavim cuclu u usta da ne balavis i pustim da te studenti hebu u mozak po medicinskim seminarima. I ne čitaj iste knjige po deset puta, pogledaj me - imam bolje sise od svake o kojoj čitaš...Ma zabole tebe, šta ti uopste vidis sem svojih utvara? Jel ti prolazis kroz zidove? Izgledas kao les.

Prezirem tvoj nagon za samocom! Ni ne pokusavas da sakrijes izgrebanu kozu po vratu, zube one male droljice sa prvog sprata. Pišes li i o njoj? Jel se hvalis, mamu ti bezobraznu?! I ugrize one seljancure sa posla sto veze kikice, a ima četiri i po banke.Pa jel ti mislis da ću ja da ti ga glodjem nakon što si ga gurao u svako sranje. O covece! Kretencino!

Jel ti znaš da sam se ja hebavala s kim sam htela dok si ti po vasceli dan lutao u svom svetu! To ti je revans za sve one prazne noći i još praznije dane. Šta sam ja videla u tebi takvom hebome onaj ko me napravi!? Ko se još smeje tvojim ludackim pricama i pozama. Majketi jel neko još pada na to?...

Zalud sam ja kuvala, prala, mazala se s veceri kremom, stavljala koru od krastvaca po licu, sirila noge u krevetu. Kad me tucas ja nikad ne znam da li si ti uopste prisutan! Izgleda ko da popravljas neku bravu. Vise ni ne ječis kad svrsavas. Svrsavas li ti uopste? Mislim, u glavi da li svrsavas?!...

Ali ga redovno izvadis. Da ti se Njegovo velicanstvo ne bi zabunilo pa da me napumpas. Ti se bojis dece, skote jedan!.Koga trazis? Bivšu nju? Jel je trazis kad zuris u prazno? Satima! Nema je vise. Ej! Nema je! Bu! Bu! Buuuu! Cujes kako jeci prazno mesto. Jer ti i ne racunas da sam ja sada tu. Lezi kraj nje pa se zakopaj! Donecu ti venac od plave trave zaborava. Uvek si voleo provincijalke. Valjda ih bolje povalis kad su inferiorne.

Zbog tebe ni nje nema, samo da znaš! I nju si zahebao. Zafrkao si sve još kad si se rodio takav! Pocnes pa stanes. A lepo pricas. Uuuu, kako lepo pricas. Šta da radim sad sa tolikim rečima? Da ih jedem, pijem, da ih zagrlim? Ne brale, lezi ti kraj nje! Dovescu onog svog taksistu da vam zalije spomenik. Ima ga oho-oho. Komad! Pa da, sad ganjam „piletinu”! Sve rze kad me hebe

I da znaš, njemu ću da rodim! Pa taman ga sama podizala. I zvace ga - tata. TATA. Jel ti znaš šta to znaci? Imao si tatu? Bio si nekad covek?

ŠTA JE ON NJOJ REKAO

Mislio sam da zalegnem u kadu, pustim Stounse, Flojde ili Dorse i spustim kasetaš kraj sebe u vodu. Da otplovim ko čun na reci. Da mi struja digne kosu i onu stvar. Ej, to bi bila fotografija! Policajci bi se dobro zezali za doruckom u sali za sastanke..

Ili da mi dobacis onaj svoj ruzicasti fen dok plutam u vodi. Ali nemas ti srca vise. A dusevna si do povracanja! Znaci - spasavaj se ko može!

Siris noge kad te zasvrbi? To ti je jedina preostala hvale vredna osobina. Znaš zašto volim one sto muzu krave i posle nabace sminku pa u provod? Nemaju predrasuda! Ako im se plese - plesu, ako im se peva - pevaju, ako im se fata za kitu - fataju, ako si nasrtljiv dobijes samarcinu. Ne foliraju. E to je šarm!

I šta me briga sto ležes pod „piliće”! Zar mi živimo skupa? Jel se to pored tebe budim? Hebes mi sve, moguće je! Neko jutro sam se sapleo o nekoga na drugoj strani kreveta. Mislio sam da mi je pao pritisak.To si ti bila?!

Voleo sam nekad jednu sa tvojim imenom. Ista ti.Imala je najtopliji jezik na svetu. Huktala mi sa dlanovima po leđima: Jel ti lepo - pitala me.Pisao sam joj pesme. Ništa ti nisi zapamtila...

Imam nekih problema. Ne znam kad sam budan. Nije da ja idem na groblje, nego se jednostavno zateknem tamo. I nisam pijan. Idem u krstace i spomenike kad sam sasvim cist i trezan ko astronaut! To ti smeta? Nije stvar volje, već noge same idu. Trce... Tamo pravim zivotno delo. Ozbiljno. Zapravo, zavrsio sam ga.Steta pa nećeš videti.

Ja ljubomoran?! Eno ti telefon pa nazovi svog taksistu. Znaš li da mu ja placam već mesecima samo da mi te skine s vrata?! Ne verujes? Evo ti broj mobtela pa uporedi ...Pistolj ti je na gornjoj polici u ostavi! Ispod slicica za vasksnja jaja...

STA SU REKLI U POLICIJI

Nakon poziva od suseda koji je čuo pucanj, stigli smo na naznacenu adresu. Pošto niko nije otvarao vrata, morali smo da obijemo. U dnevnoj sobi zatekli smo muskarca kako lezi oslonjen na stol licem. Na potiljku je imao ulaznu ranu od revolvera. Kada smo mu okrenuli glavu, među zubima smo primetili fotografiju. Na njoj su bili ubijeni i neka žena, snimljeni na ulazu u zooloski vrt. Drzali su se za ruke.

Na poledjini fotografije bili su sledeći stihovi: „I kada bi iz zemlje iskopali psa i pustili ga da laje na nas - volim te”... Nismo sigurni da li je fotografija stavljena među zube ubijenog pre ili posle pucnja. U (sredjenom) stanu vise nije bilo nikoga...

Upravo smo se spremali da podjemo i prepustimo vestacima da obave ostatak posla, kad smo dobili dojavu da je u istoj zgradi neka žena skocila sa krova. Njene ostatke smo pronasli sa druge strane zgrade. Jedan od suseda je identifikovao kao jednu od soba sa pomenute slike. Nekoliko metara od nje pronasli smo revolver iz kog je, kako je kasnije utvrdjeno, pucano na muskarca iz stana.

Patolog je na njenim prstima nasao istetovirano po jedno slovo. Uporedili smo slova sa imenom ubijenog..

ŠTA SU REKLE NOVINE?

„Ubila muza pa skocila sa desetog sprata”...„Tragedija povučenih komsija”.

„Znate, nije sve bas tako kako se prica, izgleda da su imali problema, kažu da se on bavio kriminalom, da su bili u dugovima, a ona je imala švalera, navodno nekog mladica koji je svaki dan čekao sa kolima. Moguće i da uklonili muža - prica jedan od stanara iz haustora, koji ne želi da mu pominjemo ime...”

ŠTA JE REKAO TAKSISTA?

Taj gospodin je imao posao za mene. Trebalo je da pazim jednu ženu. Imala je, navodno, tu... Alchajmerovu bolest..Ali, ja nisam ništa neobično primetio.

Dao mi je pozamasnu svotu novca da je vozim, da je slusam kada prica, da se smejem i da vodim s njom ljubav ako želi...Rekao je da je to osoba sa kojom živi i da je neobično voli...Rekao mi je da je zauzet samocom i poslom i da vise nije u stanju da joj pruzi ono sto bi ona htela...Pokazao mi je spomenik sa uklesanim imenima - svojim i njenim...Radio je na njemu...Pomislio sam da je to neki čudak, da je to morbidno. Ali on je rekao da su oboje već mrtvi i da neko treba da se pobrine za pošten ukop. ..

Ona je bila draga. Pomalo u godinama, ali još drzeca. Lepo se smejala. Nije joj bilo sumnjivo sto je prvih nekoliko puta stalno mene stopirala...Kasnije se navikla. Rekao sam joj da mi se neobično dopada (sto je bila istina)..O svemu je pricala sa puno strasti, ali njega je proklinjala. Ne mogu da ponovim šta je sve govorila o njemu...Ali, kada je tražila da je tucam, stalno je izgovarala njegovo ime...Tražila je da joj govorim da je volim...Objasnjavala mi je koji naglasak moram da upotrebim kada to izgovaram...Najčešće je tražila da je vozim u zoološki vrt, ali nije mogla da se seti zašto.

Odnesem cvece, ponekad, i spustim ga na njihov spomenik... I još se pitam: Da li sam samo iskorišten ili sam bio privilegovan?
________________________
_________________