Kanadjaninu_011, u vezi A. Deroko
sak
(penzioner)
17. maj 2009. u 19.56
kanadjin _011
Drago mi je da si citao Mome Dimica knjige! Njegov pradeda Joca, i njegov deda Bula, su isto tako i moji! Čitaj „Pošto Beograd”:, posebno : „Pijaca na periferiji”, pa ćeš razumeti! Sve je tu, svaka prica u toj kknjizi je o nasoj familiji. Ne osmišljenna nego od srca napisana!
Što se tiče A . Deroka, da, izuzetno interensantna licnost, svestrani umetnik ! A.Deroko je napravio oko dvadeset crteza u vezi Mominog izdanja „Pismeni u nepismenom telu”, knjige povodom kritika u vezi njegovog prvenca : „Živeo zivot Tola Manojlovic”! Mislim da kod Mominog oca, moga ujaka, ima jedna njegova slika „Sveti Anasasije”, Derekovo shvatanje toga sveca!
Da li si citao „Dnevnik pod bombama”?
Mogu ti reći da mi je bilo teško bilo kada je Moma umro, ja sam bio u poseti Beogradu, i naravno stanovao kod njega! Otisao sam za Dansku negde Avgusta, a on umre sledeće godine 8. Juna! Ove godine će biti godisnjica! Sahraljen je na Mirijevskom grobrlju pored svoje majke, a nedaleko od naših pradedova i dedova, tu nedaleko od moje majke, po majci sam Dimic, po ocu Topciderac, tu oko Milosevog Konaka, odrastao na Topciderskoj Zvezdi, X Beogradska gimnazija, Seher, Sibica, BASK, Careva Cuprija, Ada Ciganlija (opisanana od Mome Kapora )!
Secas li se tragicnog lika Miljenka Zuborskog I njegove knjige „Knjiga Zalbe”. On je bio saradnik Mome u domu Omladine , gde su imali svakodnevno prestavu „Pozoristno Igraliste”, kabare, S. Ras, E. Ras ( secam se da su pozvali Tomislava Ivica (197..?), nesecam se tačno kada, tada sam dolazio ilegalno u Jugu!
Doziveo sam neke prestave u Ateljeu 212, gde je Petar Kralj, već uveliko bio Tola čak i privatno nije mogao da se oslobodi te uloge. Moma mi je pricao da je Kralj igrao vise od hiljadu puta tu ulogu! Uzasno!
Neka dela Mome Dimica koje treba da se procitaju:
Antihrist, Ciganski Krevet, Maksim srpski iz doma staraca, Pesnik i zemljotres!
Sumski Gradjanin ( Pula ,film :„ Kako sam sistamatski unistavan od Idota ”),
Romski prevod iz Ciganskog Kreveta, (Romano pato)
* Ljudi: ( E Manus) (Moma Dimic)
(Romski , preveo: Alija Krasnicesa))
So si e manus aj balje?
Vi amen vi e balje hha dude, bre.
Numa kaj e balje hhan e dude telje,
A amen pe krangore upre, bre.
So si e manus aj balje?
Kana hha e baljen,bre,
ljendji atma baljesko djal noupre,
a amen bi atmako acha telje, bre.
Pa so sam amen, bre?
Ljudi : (Moma Dimic)
Šta su ljudi nego svinje?
I mi i svinje jedemo dud, bre.
Samo sto svinje jedu dud dole,
A mi na granama gore, bre.
Šta su ljudi nego svinje?
Kad pojedemo svinje, bre,
Dusa im bar svinjska ide gore,
A mi bez duse ostajemo dole, bre.
Pa šta smo mi, bre?
Ni uzmi ni ostavi* (Moma Dimic)
U gluvo doba noći otidi krisom na raskrsnicu susednog sela i koliko god možeš da dohvatis rukom opisi kaziprstom jedan krug oko sebe.U tom krugu nalozi vatru i u loncu kuvaj četiri kosti: pilecu, kucecu, od ovce i od goluba. Kad prođe pola sata na istocnu stranu baci pilecu, na zapadnu kucecu, na severnu od ovce, a na juznu od goluba.
Onda će se desiti ovo:
Sa Istocne strane sveta pojurice na tebe ogromni voz i ako se ne pomaknes on će se zaustaviti kod same linije kruga.
Sa zapadne strane doplivace po vazduhu ogromna ladja i ako se ne pomaknes iz kruga ona će se zaustaviti kod same linije.
Sa **Severne strane, u cijem si pravcu bacio ovcu kost, valjace se k tebi led visoki. A ako se pomaknes i led će se zaustaviti kod sedme linije kruga.
Sa juzne strane možda će doći ptice grabljivice, a možda će doći ništa, ali to je ono strasno ništa koje ubija coveka. Ali sve će se to zaustaviti kod linije kruga ako se nisi uplasio i pobegao.
Ako si se uplasio i pobegao pred nekom od silnih sila ostaces ono sto si bio i vise ti nikada neće pomoći kuvanje kostiju u krugu na raskrnicima.
Ako se, pak, nisi pomakao ni pred jednom svetskom silom možeš da poželiš devojku kakvu hoćeš, ali ja ti savetujem da ništa ne uzimas za stalno, jer sve je teret, jer sve je muka.
· * u nasem detinjstvu igrali smo igru zelja, inspirisani tajnom Ciganske male, a bilo nam je zabranjeno da predjemo Mirijevski potok. To je bila ta raskrsnica između poznatog i misticnog.
·
· * * ja otisao u Dansku i tu živim već 44 godina, Moma se ozenio Svedjankom i dobio dva sina
**** Posmatranje je bez i jednog trena
Bilo otsutno
I svi oni koji nisu dosli
Bili su svedoci
Neopozivo sami na velikom tragu
Tudjuh uspomena
A sada su vlasnici
I cuvari pa i preprodavci
Tih nedogogjenih trenutaka ..
PS: kanadjin_011, izvini što se ranije ne javih, ali eto pivo, viski pa opet pivo, pa glavobolja pa aspirini... i tako, a kako u Kanadi, hvala bogu ovde samo vetar, i tako, kisa...
Pozdrav SAK (svima)
kanadjanin_011
(tehnicar)
19. maj 2009. u 03.41
Ma nema frke SAK, tebe je uvek lepo procitati.Secanja na neko lepse vreme kad se komsijama javljalo, kada se u zgradi sirio miris lepih jela i kolaca...
Kada je nedeljom ujutro u dvoriste dolazio jedan covek, uvek u nekom nekad zelenom Mongomeri stilu mantilu, sa beretkom na glavi i svirao usnu harmoniku.Napravi pauzu, istrese u dlan usnu harmoniku pa opet nastavi dok ne zavrsi svoj nedeljni repertoar i nama uzitak, nedeljni ritual.Posle toga pokupi zamotuljke papira u kojima su mu stanari sa spratova bacili neku kintu i izgubi se sve do sledeće nedelje.
I tako sve do jednog dana kada smo mi napustili roditeljsko gnezdo i zaboravili da ih pitamo: Jel' šta bi sa nedeljnim sviracem, kad je on prestao da dolazi?
Ma zaboravili smo i mnoge druge stvari koji nam je sada zao sto nismo pitali.
Ostala su neka lepa secanja, neki mirisi i obrisi.
Davno je prestalo zaprasivanje (DDT-tijem) ratnog ostrva, Aleksic je odavno presto da leti „drzeci” se zubima za avion,cirkus „Adria” je prestao da gostuje kod Karadjordjevog parka,jedan drugi „Orfey” ga je posle zamenio...
Nema ni Ljube Moljca, Dimketa, Markonija, Preleta i mnogih koji su voleli Bgd. i ostavili mu po jedan dar najveci, ljubav i zivot provedem u njemu.
Hvala Sak i posto sam upravo u Bgd-u izlazim da se prosetam Knezom i Terazijama, malo pored dvora do Slavije i možda do Cubure gde je moj cale rođen i odrastao.
A o Kanadi kad se vratim i ako te još uvek zateknem na ovim stranama.
Hvala za naslove Dimicevih knjiga, pogledacu šta ima da se nadje dok sam ovde.
Možda nađemi „Purpurnu reku”(Cvetan Slepcev), takođe jedna ispovest decka sa Save.
Inače on je sad malo vislje od tebe, u Svedskoj.
Pozdrav i moje postovanje.
sak
(penzioner)
20. maj 2009. u 15.10
Hej Nadica7, ja ne znam, pa čak neću ni da naslucujem odakle tebi to znanje o Momi Dimicu !??
Ovo shvati kao pohvalu, a to ostaje bez obzira, koji su tvoji motivi! A sada evo tebi posebno prilog iz njegpve knjige „ Dnevnik pod bombama”, pokojni Moma nas gleda sa njegovog neba i ironicno se smesi meni, i kao da mi kaže : Vidis i mrtav živim, a ti ziv već odavno si mrtvac!
„ 20-V-1999 ( na danasnji dan pre deset godina)***
Ispisujuci ovaj dnevnik osecam se poput ukletog nekog siromasnog pastira koji svoje mrsavo, islabilo živince jednako nagoni na jednu istu, skrtu i suvoparnu hranu. Samo sto su na ubogom tom tlu umesto poredjanih travki – bombe. I da vidis, ono, živince, ono I to halapljivo grabi, kusa. Kao sto zatvorenik između debelih zidova spoznaje raskos svog skromnog obroka.
Ali izgleda da je I tu skori kraj monotoniji. Žrtve će biti, sve, zaboravljane, potprane u ono što se zove istorija, a onda će se natenne ispricati price poput te za koju orikupljam godinama, decenijama, gradju, te jedine koja nedostaje ”Pošto Beograd„.
Ništa nebiva samo za jedan dan – možda će poneko naslov moje nove zbirke prica, to ”Pošto Beograd„, citati kao smišljen upravo ovih dana. Al, i to je staro….
Hteo sam, tu oko podneva, na tri razlicite strane. Nijeli to znak da se stannje normalizuje: eto,
Već ima izbora?!
Na kraju se odlucujem da ipak ostanem na promociji knjige ogleda posvecenih Rastku Petrovicu. Bogme, profesori i doktori sa Instituta za knjizevnost uzeli su ga bas ozbiljnou svoje ruke. Neki od njih analizirali su čak i samo po jednu pesmu njegovu. Dakako, i jedan cigli stih zavredjuje tih doktorata i studija.
Svi su govorili kratko. Da li je toposledica bombardovanja ili su pak svesni da prestavljaju samo detalj, ili detaljcic, u beskranim tim tumacenjima ( i podupiranjima) poezije, bilo cije?
Definitivno se ”oprastam„ od putovanja u Spaniju. Ni nasi reprezantativci u kosarci neće dobiti vize. Jedna moja ”veza„ sa Spancima ceka već dvadesetak dana izu u Budimpesti. Slične stvari ne volim da cekam ni pet minuta. Imam, uostalom, svoju Spaniju u sebi. Ja sam pozvan, ne pozivim samog sebe. Biće prilike za neku drugu Spaniju, bez ovih bezizglednih zrtava. Uostalom, imacu vremena da se pozabavim pojedinim još nedovrsenim deonicama knnjige ”Pošto Beograd„. Izadjes li jednom iz Beograda, teško se u njega vracas….
Noc puna pucnjave iznad naših glava.
Borim se ” – jorganom.
***Izvod iz knjige Mome Dimaca: „Dnevnik pod bombama”, strana 88-89! (izdanje Matice srpske 2000,) . Svoju knjigu „ Pošto Beograd”, je uspeo da napise,. Pa je čak dozivela dva izdannja. Knjiga jako inspirisana Mirijevom, i skoro se može reci Autobiografska, u mnogim pricama on piše o nasem dedi, babi pa i pradedi, tu je i njegova majka a i otac, pa i mi svi ostali.
Ps:pozdrav Ndice7!!!! Da li si citala ili gledala „Živeo zivot Tola Manojlovic”??
