„.Sve zivotne teshkoce, probleme, nevolje i nedace, rachunajuci i one najvece, prihvatati sa neizmernim zadovoljstvom i zahvalnoshcu.”

Ne znam ko se ovoga prvi setio ali znam da se to u hrišćanstvu stalno ponavlja,proširuje i obradjuje.Meni je jasno šta ta poruka znaci,ali ne treba se lagati,treba biti iskren reci koliko je to teško.
Tu frazu su najcesce ponavljali ljudi iz crkve,popovi,monasi i sl.Oni su to ponavljali a oni uglavnom su bili liseni zivotnih problema oko proste egzistencije,nisu imali brigu šta će sutra jesti,gde će spavati,dal će moći detetu u jutro dati pare za dorucak.
Ja koji sam bedu osetio od mladih dana,osetio da je ovaj svet dolina suza,vrlo dobro znam da nedace nije lako podnositi.
Jedan od poznatijih srpskih svetaca, vladika Nikolaj Velimirovic,živeo u prvoj polovini prošlog veka,bio je u logoru Dahau u nacistickoj Nemackoj.Pa je napisao knjigu u vezi toga „Kroz tamnicki prozor”. Tim je hteo naglasiti svoje muke tamo,danas crkva te navodne muke njegove dosta izrabljuje.A istina je da je vladika bio u posebnom delu logora Dahau,tamo gde su bili i katolicki popovi,i poneki biskup.Njima je tu bilo lepo,nisu bili u onom delu gde su Jevreji.Neki kažu da su čak i bazen imali.
Danas je slično,o stoickom trpljenju često pišu hvalospeve oni koji su dobro podgojeni,koji voze skupe aute,imaju milione na racunima u bankama.
Odgledajte ovaj prilog pa recite dal je ovaj svet najbolji od svih svetova(Lajbnic).

https://www.youtube.com/watch?v=KXc6rzh5kpg&fb_action_ids=10207837083918291&fb_action_types=og.shares&fb_source=othe r_multiline&action_object_map=%5B985862294826839%5D&action_type_map=%5B„og.shares”%5D&action_ref_map=%5B%5D