Da se nadovezem na sve sto navodis toronto.

https://www.novosti.rs/vesti/sport.294.html:599574-Kako-je-Partizan-ostecen-za-milionske-iznose-koji-su-ispa rili-preko-agencija

Kako je Partizan oštećen za milionske iznose koji su isparili preko agencija
Borislav Mikelić, bivši potpredsednik Partizana

08. 04. 2016. u 16:50

Ćurković i Zečević su preko agencije uzimali procenat od prodaje fudbalera
Како је Партизан оштећен за милионске износе који су испарили преко агенција
IAKO sam polovinom 1989. bio izabran za potpredsednika FK Partizan, prvi put sam nakon dolaska iz Petrinje u Beograd 1991. došao do saznanja, u jesen 1992, da su Zečević i Ćurković tri meseca nakon izbora za predsednika i generalnog sekretara FK Partizan, osnovali agenciju Karrane limited sa sedištem u Londonu i da su sa njom u ime Partizana potpisali ugovor o zastupanju prilikom prodaje igrača Partizana u inostarane klubove.

To znači da Ćurković i Zečević od Partizana uzimaju po prodatom igraču od pet do 15 procenata, a da se devizna sredstva od prodaje igrača preko agencije Karrane limited pohranjuju u Rotšild banci u Luksemburgu, što je po zakonima koji su vredili u SFRJ bilo krivično delo.

Evo kako su Ivan Ćurković i Žarko Zečević u jesen 1989. preko agencije Karrane limited sa sedištem u Londonu izvršili transfer prve trojice igrača Partizana u inostrane klubove:

- Nebojšu Vučićevića i Branka Brnovića francuskom Mecu su prodali za iznos od 375.000 dolara kako je navedeno, dok su Fadilja Vokrija prodali za 50.000 dolara, a procenat koji je uzela agencija Karrane limited iz Londona bio je 10 odsto ili 42.000 dolara.

Naime, iako je Fadilj Vokri prodat Nimu za iznos od 250.000 dolara, u obračun je ušlo 50.000 dolara, što prevedeno znači da je i na takvom malom iznosu Partizan oštećen za 200.000 dolara, a time i država.

I transfer Predraga Spasića u Real Madrid 15. avgusta 1990. išao je preko agencije Karrane limited koji je Milosavljević u svojoj knjizi od 1995. „Najveće mućke čelnika Partizana u poslednjoj deceniji”, detaljno opisao, jer je u tom transferu bio saučesnik.

Prema njegovim rečima, predsednik Real Madrida Mendoza uspostavio je kontakt sa njim kao operativcem Partizana i u prvim pregovorima je bila formirana cena od 4.000.000 dolara. Iako je početna cena bila tolika, ona je posle „uspelih” pregovora Ćurkovića i Zečevića sa Mendozom završila na 1.650.000 dolara, iz čega nije teško zaključiti da se to desilo i takva cena ostvarena, jer je bila uključena agencija Karrane limited, sa svojom provizijom od 7 odsto, ali na Spasićev deo, što je iznosilo 56.000 dolara i što prevedeno znači da je, ne slučajno, isparilo 2.350.000 dolara.

Transfer Srećka Kataneca u FK Štutgart od 1. jula 1988. godine u suprotnosti je sa transferima Vučičevića, Brnovića, Vokrija i Spasića, koji su obavljeni preko Ćurkovićeve i Zečevićeve agencije Karrane limited, jer je obavljen bez posredovanja neke agencije za iznos od 1.920.000 maraka, od kojih je FK Štutgart bio dužan da Partizanu i Katanecu isplati sledeće iznose: do 15. jula 1988. - 1.600.000 maraka, a do 15. avgusta 1988. preostalih 320.000 marka.

Prvo je bio uplaćen iznos od 800.000 maraka Partizanu u Beobanci, te Srećku Katanecu 630.000 maraka na njegov račun, dok je Katanecu u gotovini na ruke dat iznos od 170.000 maraka, od kojih je Katanec 150.000 poslao Zečeviću po Milosavljeviću naglašavajući da je to nagrada članovima Izvršnog odbora i Zečeviću zato što su ga pustili dve godine pre isteka ugovora.

Na manjem uzorku sam prikazao kako su četvorica vrsnih igrača prodata, a ta brojka se krajem 1997. popela na 60 igrača (Mijatović, Jokanović, Bogdanović, Vujačić, Zahovič, Stanojković, Krčmarević, Milošević, Mirković, Ćurčić, Kežman...). Partizan je oštećen za milionske iznose koji su isparili preko agencija.

Ostaje pitanje zašto su Ćurković i Zečević 1989. odlučili da preko agencije Karrane limited sa sedištem u Londonu, a kasnije u Luksemburgu, prodaju igrače Partizana u inostrane klubove i da devizna sredstva pohranjuju u inostranstvu u Rotšild banci u Luksemburgu, iako tada nije bilo embarga u SFRJ.

Eklatantan je primer transfera Džonija Novaka u Turski Fenerbahče 1992, koji je prikazan na iznos od 750.000 maraka, a kroz originalnu dokumentaciju jasno se vidi da je ukupan transfer iznosio 1.100.000 maraka, što dokazuju potvrde koje je Zečević potpisivao kad je lično dizao novac u Fenerbahčeu.

U jednom dnevnom listu na pitanje novinara na kakav su način devizna sredstva od transfera igrača u inostrane klubove dolazila na račun u FK Partizan, Ivan Ćurković - do 2006. predsednik FK Partizan, izjavljuje:

- U situacijama kad agencija Karrane limited nije bila u mogućnosti da novac prebaci na devizni račun FK Partizan u Srbiji, novac je iz Rotšild banke donošen u kešu.

A na pitanje, da li zna koliko je deviznih sredstava na taj način uneto u Srbiju, Ćurković odgovara da se ne seća, dok je na drugoj strani u emisiji „Insajder” izjavio da je on davao naloge koliko će se deviznih sredstava prebaciti u Srbiju, odnosno Partizanu u kešu, ističući da pretpostavlja da je taj novac bio prijavljen na granici.

Postavlja se otvoreno pitanje, zar takva izjava nije zahtevala da se Ćurković odmah pozove na informativni razgovor u UBPOK, a potom odmah odlazak inspektora MUP-a u Luksemburg, da na licu mesta utvrdi koliko je deviznih sredstava dignuto u kešu, a koliko je prebačeno na devizni račun Partizana.

Ivan Ćurković u jednom dnevnom listu, 13. februara 2008. iznosi još jednu neistinu, da nijedan zapadnoevropski klub nije pristao da uplaćuje devize na račun Partizana, dok su sankcije na snazi, a s obzirom na to da su sankcije Jugoslaviji uvedene u maju 1992, zbog čega su onda on i Zečević 1989. pa do maja 1992. koristili agenciju Karrane limited i Rotšild banku u Luksemburgu.

Preduzeće „Partizan eksport-import” Beograd započelo je rad 1989. pod vođstvom Žarka Zečevića i Ivana Ćurkovića čija je poslovna orijentacija isključivo bila na transferu najboljih igrača u inostrane klubove.

Mene ne iznenađuju driblinzi Ćurkovića i Zečevića da se ne sazove vanredna Skupština FK Partizan (sada to čine namerno pre kup utakmice sa Spartakom), jer to nisu učinili 1993, kada nam je istekao mandat, već tek polovinom maja 1995, jer su znali da će ih dočekati moj zahtev da podnesu izveštaj o tranferima igrača Partizana u inostrane klubove. U više navrata sam kao potpredsednik kluba intervenisao kod Marjanovića i Zečevića da se sazove Skupština kluba, jer sa Ćurkovićem nisam kontaktirao, ali se to nije desilo.

Na kraju, hteo bih da se zahvalim Bjelogrliću i Neletu Karajliću na doprinosu za veličanstveno obeležavanje sedamdesetogodišnjice kluba.