Diskusije : Istorija

 Komentar
Orvelova poruka..
Blazo
13. oktobar 2018. u 11.28
Najbolji način da uništite jedan narod je da poričete i uništite njegovo razumevanje sopstvene istorije - Džordž Orvel
Svjatoslav
(cernorezac)
19. oktobar 2018. u 17.12
Zanimljivo je da je prvih nekoliko godina u SSSR-u, odmah nakon revolucije, bilo u potpunosti ukinuto učenje istorije Rusije u osnovnim i srednjim školama. Dvadesetak godina kasnije, kad su milioni nemačkih vojnika bili na kapijama Moskve, ti isti koji su bili ukinuli rusku istoriju su pozivali vojnike Crvene armije da se sete Kutuzova i Aleksandra Nevskog.
Blazo
24. oktobar 2018. u 10.54
Свједочење руског путописца Александра Гиљфердинга, средином 19. вијека, о католицима, православнима и муслиманима у #БиХ: „Примивши ислам, припадници српског племена уврстили су се y редове стране завојевачке нације. Примивши католицизам, они су потпуно изгубили народност. Овдје нећу говорити о првима. Покушаћу да окарактеришем ове посљедње у поређењу са православнима. Православни Србин, ма гдје он живио — y Босни, Херцеговини, Далмацији, Угарској, Кнежевини Србији — има, сем цркве, једну велику домовину, српску земљу, истина подијељену између многих господара, али она постоји идеално, као земља једног православног српског народа. Он има своје усмено предање, традицију: зна за српског светитеља Саву, за српског цара Душана, за српског мученика Лазара, за јунака Краљевића Марка. Његов садашњи живот почива на народним темељима и проткан је пређашњим историјским животом нације. Србин католик одбацује све српско као православно. Он не познаје српске домовине ни српске прошлости. Он зна само за уску, регионалну домовину: назива се Босанцем, Херцеговцем, Далматинцем, Славонцем, према покрајини гдје се родио. Свој језик не назива српским, него босанским, далматинским, славонским и сл. Кад уопштава појам језика, који је y ствари један те исти y Босни, Далмацији и Славонији, назива га ”нашким језиком. Он овако пита странца: „Умјете ли ви нашки?” Али шта значи „нашки” језик, он не зна. Он не зна име тога језика, јер ни сам нема заједничке домовине нити заједничког народног имена. Сем уже покрајине, за њега постоји само једна отаџбина — римокатоличка црква. Зато Србин католик назива себе „кршћанином” исто онако као што се православац назива „ришћанином”. Оба ова израза означавају, у ствари, једну те исту ријеч „хришћанин”, само различито изговорену.

Србина католика повезује с овом интернационалном домовином свештенство — хијерархија, која, према организацији западне цркве, има на вјернике много већи утицај него што је то случај у православној цркви. Православни босански клир сачињава: мирско — свјетовно — свештенство, мали број калуђера, који усљед опште заосталости у земљи не могу да добију потребно образовање, грчки епископи послати из Цариграда махом не знају ни ријечи српски и искључиво су заузети послом око прибирања мирије и парусије (дажбина које се узимају од парохијских свештеника и од народа). У таквом саставу свештенство, а нарочито његови врхови, не представља за цркву солидан ослонац. Православна црква одржала се међу Србима у Турској у току 400 година и још ће се одржавати једино својом унутрашњом снагом и везом са народом. То је несавладљива сила. Латинско свештенство је на много већем степену образовања. Парохијски су свештеници (сви они припадају фрањевачком реду) људи који су по аустријским и италијанским семинаријама завршили течајеве и према томе су до извјесног степена образовани. Преосвећени господин бискуп Маријан Шуњић био би, својом ученошћу и моралним достојанством, понос свештенства ма које земље. Једини озбиљан приговор који се може упутити римокатоличком свештенству у Босни је у чињеници да је оно, усљед целибата, често изазивало саблазан у народу потпомажући тиме рушење брачне везе, која је, како се то примјећује, много лабавија код Босанаца католика него код православаца. Ово образовано и одано својој цркви свештенство држи народ под туторством. Народ не разумије богослужбени језик цркве и вјерује своме „фратру” као непогрешивом ауторитету. Они малобројни фрањевци који су y задње вријеме покушали да учине религију приступачнијом простом човјеку борећи се за развитак националног словенског елемента у њој, постали су жртве зависти своје сабраће и пакости Римске пропаганде, од које зависи босанска католичка бискупија. Зашто? Католици су у Босни много дисциплинованији од православаца у црквеном погледу. Ријеч „дисциплина” је овдје уобичајена. Католик редовније иде у цркву и извршава све обреде. У свему се руководи савјетима које му даје фратар. Фратар треба само да каже ријеч, па да читава парохија до посљедњег човјека буде готова да испуни његово наређење. Али су сељаци католици знатно мањег степена интелигенције него православни, мање окретни и предузимљиви, мање цијене религију, па се брже и лакше и одричу своје вјере него православни. За ову тврдњу наводим свједочанства људи који познају средину, међу њима и турских бегова који имају кметове обију конфесија и подједнако су равнодушни и непристрасни према објема странама. Стога је словенски ислам у Босни и никао, као што сам казао, првенствено на некадашњем католичком тлу. Зато се Муслимани мање плаше своје католичке раје и њу презиру више него православне мада, у ствари, православнима чине много више неправде него католицима. Ово поређење завршавам општим закључком: католицизам се код босанских Словена одржава, прије свега, уз помоћ свештенства, које је, према општем стању у земљи, врло образовано. За народ је свештенство спољашњи ауторитет. Оно одваја народ од заједничке српске домовине и гуши његов лични развој. Једино се православна црква ослања на сам народ и за њега ствара темељ националног живота. Она одржава главну везу са његовом српском домовином и пријатељски је наклоњена његовој умној дјелатности.„”
Blazo
30. oktobar 2018. u 14.41
Линк за „Путовање по Херцеговини, Босни и Старој Србији”
http://www.skripta.info/wp-content/uploads/2016/03/Aleksandar-Giljferding-Putovanje-Po-Hercegovini-Bosni-i-... ji.pdf
Tabanac
(DR.voseca)
19. februar 2019. u 18.50
Zao mi je što se niko nije osvrnuo na ovaj dodak.Giljferding je
Bio i srcem i dusom i telom pravoslavac.Holandjanin kako se ukaz-
uje poreklom.Izrastao iz gnezda panslavista...U gnezdu najveceg
Poznavaoca ljudske duse i pravoslavnog genija Dostojevskog.
Napiso je slavensku azbuku (cirilicu)gramatiku kojom bi se isto
Pisalo i govorilo od Udina-Trsta do Varne i od Hamburga do Vladi
vostoka...Duboka istorija njegovog rada je uklonjena i uklonjena.
...možda sto je već tada upozoravao na Poljake,Hrvate i Vuka St
Karadzica...
pravda_i_istina
26. april 2019. u 18.00
pa, evo, ja sam procitao temu i dodatak, šta reci... sve je tako, samo moj prioritet je istorija hrišćanstva, a ne nacionala/nacionalne istorije,...
...tj. nacionalne istorije kroz istoriju hrišćanstva, a ne obrnuto

mene interesuje kako se hrišćantvo sirilo, recju ili macem, a ne kako su se carstva smenjivala i narodi sticali i gubili identitet, ne samo suverenitet
 Komentar Zapamti ovu temu!

Looking for Tassel Necklaces?
.