Imam 43 godine, supruga me je napustila sa dvoje dece i ostisla kod oca i sestre, deca su 10 i 7 godina, živeli smo u iznajmljenim stanovima 12 godina, posle slabe finansijske situacije tj ja sam izgubio drugi posao, otisli smo da živimo u stanu kod mojih roditelja, bilo je tu nesuglasica i ranije između nas dvoje, uglavnom nezadovoljstvo usled egzistencije i mnogo ranije mog flerta na drustvenim mrezama (koje sam pre vise godina skroz iskljucio iz našeg zivota), veci problem je u stvari bio usled sitnih sukoba između roditelja i nas, neshvatanja, razlike u godinama, jedan roditelj alkoholicar, usled toga, ja sam se sve vise povlacio iz drustva, nisam izlazio, nisam prihvatao da idem sa suprugom i decom kod prijatelja, sedeo za kompjuterom da zaboravim na probleme, svadjao se sa suprugom, bio i agresivan pred decom, pred roditeljima…volimo se se i dan danas…ona je rekla da treba proćivreme, ja ne znam šta da radim sad, volim je, voli i ona mene, sto mi je i rekla, plasim se da se ne „ohladi”, sad bi sve promenio, „sazreo” u tim problemima, sada se dogovaramo za decu, komuniciramo uglavom u vezi dece, ponekad odemo zajedno kod prijatelja ili rodjaka…nije dugo prošlo od našeg razilazenja…neki savet bi pomogao, verujem da bi sad bilo sve drugacije…nije tu bilo nekog velikog nasilja, cisto razmirice koje su se ponavljale, usled moje nezainteresovanosti uglavom za suprugu, dok sam sa decom „stojao” dobro…danas kad se vidimo, vidim da supruga pati, nije ni uzela sve stvari iz stana, samo neophodne…ja nisam neki probisvet, ne pijem, ne kockam se, nisam nasilnik u drustvu, jesam tvrdoglav, impulsivan, ne često, bavio sam se i bavim se sportom, jedno vreme sam usled te depresije i ti napustio, ima li neko da mi da savet šta da radim…hvala unapred