a što ne bi pozajmila muža? Tje ti ga ona vrati, zadovoljnog.
To se samo žene ne pozajmljuju, kažu da se onda mnogo iskvare.

Ja pozajmim najblizim prijateljima i familiji,,a tako isto zatražim i od njih ako mi treba nešto sto oni imaju...Nebi nikada pozajmio nešto od nekog koga ne znam dobro,pa da mi poslije nabija nešto na nos ili prica okolo drugim kako mi je on pozajmio ovo ili ono,znaci samo provjereni prijatelji...Zašto da ne,to je jedan zdrav odnos i funkcionisanje među prijateljima i familijom.

Kada neko spomene pozajmljivanje uvek se setim jedne price vezane za moju baku. Prica se desava u Novom Sadu u godinama posle drugog svetekog rata. Bilo je vreme kuvanja paradajza i moja baka je imala „predratni” veliki lonac koji je cuvala specijalno za takve prilike, jer kažu kada u takvom loncu jednom nešto zagori- propao je -uvek će posle zagorevati na tom mestu. Komsinica znajuci da moja baka ima lonac dodje do nje da ga pozajmi, a moja baka pita: „ Rozo, znaš li ti da taj lonac ako zagori ili se obije vise ništa ne vredi, a mnogo je skup da se kupi nov? ” A komsinica spremno kaže; „ Ne sekirajte se ništa, imam ja para da kupim nov !” i dobije odgovor : „Kupi onda sada odmah sebi taj nov lonac, pa kako ga budes cuvala tako ćeš ga imati, a ja moj cuvam i ne dam !” Pošto „iver ne pada daleko od klade” ni ja ne pozajmljujem; ako mogu nešto da poklonim, ja poklonim i stvari i novac. I nije mi zao i nikada ne ocekujem protiv usligu. Jedino sto pozajmim to je knjiga ili neka kaseta i to ljudima za koje sam sigurna da će mi vratiti bez da ih treba podsetiti na to.

Prošle godine negdje ovako u decembru moja komsinica inače njemica slavila rođendan i navodno imala previse gosti nego sto je planirala..elem posto je sluzila Gulas supu 'zafalilo joj kasika..dodje meni da pozajmi.Ja joj dam deset komada iz kompleta koji imam...par dana poslije vraca ih ali ja nisam bila tu...poslije ustanovim da jedna nije moja.Vratim komsinici tj.njenoj kcerci i zatražim svoju da bi mi rekla kako su momentalno sve u masini navodno prljave...kažem o.k. vratite mi za koji dan...poslije sam još par puta nabacila kad bi se srele...međutim evo godina dana od prošla još ništa...muž mi kaže nemoj vise traziti...meni krivo..nije mi za kasiku al ne volim to kada te neko pravi budalom. .ovo jeste sitna stvar al čini mi se da bi isto tako bilo da je Nešto vvee!?Od tad vide ništa nikom ne dam..

Kad sam se udala, imali smo komsije koji su živeli na zajam od komsiluka.
Svasta su svakodnevno pozajmljivali - od kafe, zejtina, jaja, soli, brasna pa do posudja, čekića, srafcigera, usisivača, miksera...
Uglavnom su zaboravljali da vrate, a nama sramota bilo da trazimo nasu stvar.
Pozajmim i sada po nešto nekom ako bas zatreba, doduse sad imam fin komsiluk, retko ko traži neku stvar na zajam.

Sretjko, jel` bi ti komšiji pozajmio tvoju Lepu?

Muža i mikrofon ne pozajmljujem nikom!,
za ostalo mogu i da razmislim.

kriska
(*)
08. decembar 2014. u 11.05

Muža i mikrofon ne pozajmljujem nikom!,
za ostalo mogu i da razmislim.
---------------------------------------------------------
Ahahhahahah