Diskusije : Pravopis

 Komentar
Двоазбучје у спрком језику
ccaterpillar
(dipl. el. ing.)
06. oktobar 2009. u 07.31
Занима ме мишљење учесника дискусија о двоазбучју у српском језику, да ли је на дуже стазе одрживо, и да ли је Гајево латиничко писмо уствари данас хрватско?
PyHa
(метеор.)
07. oktobar 2009. u 11.34
Двоазбучје у спрком језику
ccaterpillar
(dipl. el. ing.)
06. октобар 2009. у 07.31

Занима ме мишљење учесника дискусија о двоазбучју у српском језику, да ли је на дуже стазе одрживо, и да ли је Гајево латиничко писмо уствари данас хрватско?
----------------------------

Негде на овим страницама прочитала сам недавно следеће:
"Ћирилица јесте матично и једино аутохтоно писмо српскога језика, већ хиљаду година. Светски лингвисти, као и стандарди који се баве језиком, су у периоду од 1918-1992. године, на српски и хрватски језик гледали као јединствен српскохрватски језик који има два писма: ћирилицу и латиницу.

Од 1992. године српски и хрватски језик се сматрају посебним
-------------------------------------------------------------
језицима. Од тада према стандарду ISO/FDIS 12199 српски језик није
------------------------------------------------------------------
уврштен у језике који користе латнично писмо, што значи да српски
------------------------------------------------------------------
језик има само једно писмо - ћирилицу, а хрватски језик латиницу.
-----------------------------------------------------------------
Тако је латиница коју користимо у српском језику, у ствари хрватска латиница."

Да би то потврдили, Хрвати су све писано што се затекло у електронској форми на латиници проглесили то својом културном баштином.

То је изазвало оправдан револт код оних Срба који сматрају да се тако дуготрајном употребом латинице стекли право да је називају својом.

Ако сте у поседу који није ваше власништво неколико година (не знам тачно колико) постоји могућност да тај посед пређе у ваше власништво.
Није адекватна паралела, али постављам и ја питање колико је то деценија више требала бити у употреби хрватска латиница код Срба да би се назвала Српском. Колико је времена српски језик (и ћирилично писмо) морао бити у употреби да би се назвао црногорским, бошњачким... како су с једне стране дозвољена својатања, а с друге нису? Пита ли се шта ту народ уместо разноразних комисија?

Латиница је у Срба просто срасла и никаквим резовима не може да се одстрани, нити је Србе који је користе уљудно називати усташама, као што се то чини на страницама SC. Ружни су ти резови који се чине као продукт политичких прилика и испада да су Срби који уопште нису учествовали у стварању бивше Југославије, најкривљи што су у школи учили латиницу и прихватили је као своје писмо, нарочито они који су као страни језик имали (опет без права на избор) енглески, немачки италијански, француски...

Опет, свет компјутера је прича за себе и, као што знамо, можете бирати Serbian Latin.

ccaterpillar
(dipl. el. ing.)
08. oktobar 2009. u 07.27
""То је изазвало оправдан револт код оних Срба који сматрају да се тако дуготрајном употребом латинице стекли право да је називају својом.""

Да ли је пар деценија дуготрајно у односу на 1000 година, и што је још важније, има ли аналогног примера у свету данас, да један народ за свој језик користи поред свога хиљадугодишњег, и писмо другог народа и језика, и да је писмо другог народа скоро потпуно потиснуло сопствено?

""Латиница је у Срба просто срасла и никаквим резовима не може да се одстрани, нити је Србе који је користе уљудно називати усташама, као што се то чини на страницама SC.""

Зар је могуће толико срасти за само пар деценија? Како се ради у другим језицима и народима који не пишу латиницом, како они функционишу?

""Ружни су ти резови који се чине као продукт политичких прилика и испада да су Срби који уопште нису учествовали у стварању бивше Југославије, најкривљи што су у школи учили латиницу и прихватили је као своје писмо, нарочито они који су као страни језик имали (опет без права на избор) енглески, немачки италијански, француски... ""

Зар сада ти исти Срби не треба да науче да по међународним нормама и стандардима Гајева латиница никако није српско писмо, што би рекли, научили, па одучили. Како то да Хрвати никада нису ћирилицу прихватили за своје писмо, па и они су је учили?

""Опет, свет компјутера је прича за себе и, као што знамо, можете бирати Serbian Latin.
""

Може, само што мислим да ово није релевантно за овако озбиљно питање. Microsoft je продавац, трговац, они направе производ према жељи купца, и продају га.
Ако мени мајстори зидају кућу, па им ја платим да на њој напишу "ово је најлепша кућа у крају", то не значи да је то заиста тако.

А кад смо већ код тога, да ли је неко пробао да инсталира гуглов toolbar, одличан програмчић, приликом отварања сајтова каже вам на ком је језику је сајт који сте отворили, и нуди могућност превода на више од 50 језика.
Само има малу незгодацију: Гугл је користио међународне прописе и каталогизацију UNESCO-а, па ће вам нпр. за сајт вечерњих новости јавити да је на хрватсом језику, као и за сваки други сајт урађен Гајевом латиницом.
Неће проћи много времена, и Срби ће бити народ којима ће језик бити- хрватски.

dnand
(student)
08. oktobar 2009. u 13.01
"Од 1992. године српски и хрватски језик се сматрају посебним
-------------------------------------------------------------
језицима. Од тада према стандарду ISO/FDIS 12199 српски језик није
------------------------------------------------------------------
уврштен у језике који користе латнично писмо, што значи да српски
------------------------------------------------------------------
језик има само једно писмо - ћирилицу, а хрватски језик латиницу.
-----------------------------------------------------------------
Тако је латиница коју користимо у српском језику, у ствари хрватска латиница."

Да би то потврдили, Хрвати су све писано што се затекло у електронској форми на латиници проглесили то својом културном баштином. "
***********************

Sta reci za druge jezike koji danas koriste varijante latinice ?
ISO standardizacija je to razvrstala prilicno mehanicki, sto je Hrvatskoj omogucilo jos jednu kradju.
Od 1918. pisana su i stampana mnoga dela srpskih autora bilo jednim, ili drugim pismom, a sad ce neko njihove radove da svrstava u hrvatsku kulturnu bastinu samo zato sto su stampana latinicom.


ccaterpillar
(dipl. el. ing.)
08. oktobar 2009. u 15.04
""Od 1918. pisana su i stampana mnoga dela srpskih autora bilo jednim, ili drugim pismom, a sad ce neko njihove radove da svrstava u hrvatsku kulturnu bastinu samo zato sto su stampana latinicom.
""
Не мора обавезно да буде тако, мада је усвојени критеријум ретроактиван, према UNESCO-у, све што је издато на гајевици од 1892.(године када се појавио "хрватски правопис" Ивана Броза) до данас сматра се делом хрватске културне баштине.
Међутим, у периоду од 1918. до 1992. имали смо једну државу и/или један језик, па се на основу тога део баштине може каталогизовати као српски, као што и Хрвати баштине нека средњовековна дела написана ћирилицом, или као што Румуни (који су до 1860. писали ћирилицом) баштине своја дела на ћирилици, мада постоје нека спорења са Бугарима око дела те баштине.
Али чини ми се онако српски инертно, а и изузетно опасно то што ми после 1992. (уствари после 1994. када је UNESCO направио каталогизацију и критеријуме) нисмо најпре информисали јавност о томе које је наше писмо, а које хрватско, а затим и предузели мере за заштиту свог писма, а у нашем случају и језика.
У земљама као што су Русија или Бугарска постоје конкретне мере и ангажовање државе на примени прописа о писму и правопису.
И у латиничким земљама постоји то исто, Французи и Мађари, који имају велики број акцентованих слова љубоморно чувају своје латинице и своја правописна правила.
А код нас су паралелно у употреби 3 писма, ћирилица, гајевица и ћелава гајевица. Ова последња има примат на интернету...
takmicar
(takmicenje)
08. oktobar 2009. u 15.22
Opet ista priča, samo drugi nikovi. U stvari, jedan jedini čovjek vjeruje da radi za narod.
ccaterpillar
(dipl. el. ing.)
08. oktobar 2009. u 15.41
""Opet ista priča, samo drugi nikovi. U stvari, jedan jedini čovjek vjeruje da radi za narod. ""

Идеја је била да се овде укрсте аргументи, а не веровања...
takmicar
(takmicenje)
08. oktobar 2009. u 15.45
Nekad je tanka granica između argumenta i vjerovanja. Ukrštani su ovdje argumenti više puta, sjetićeš se ti dobro diskusije o Vuku Karadžiću.
ccaterpillar
(dipl. el. ing.)
08. oktobar 2009. u 15.49
Ја овде нисам мењао име, али свеједно, аргументована дискусија увек добро дође...
takmicar
(takmicenje)
08. oktobar 2009. u 15.53
Potraži malo po tim temama, rečeno je već sve.
AnnnikaPoruka negativno ocenjena. Pokaži

Annnika
09. oktobar 2009. u 04.33
T. Nije ti ovo ovde Sv. pismo gde je sve receno.
Tek je pocelo.

Rasprava o jeziku nashkom treba da je fluidna, leprsava, nekad robusna, puna istina, a protiv fosiliziranih lazi o jeziku i samozvanih autoriteta jezickih
takmicar
(takmicenje)
09. oktobar 2009. u 11.06
Ne znam što si umislila da nauka o jeziku jeste. Iako je jezik u književnosti često lepršav i fluidan, nauku čine pravila čije znanje je osnov za korektnu upotrebu jezika. Kad norme znaš, na tebi je da ih koristiš za lepršavost ili krutost jezika. Ovdje je sve prilično jasno i propisano, pa možda ne bi bilo loše da za leptirima juriš po diskusiji Književnost.
McKinley
((stadra))
09. oktobar 2009. u 15.04
Država je propustila da srpski jezik ozvaniči u ISO sistemu da li zato što je zakasnila (!), ili što niko nije znao šta treba uraditi (?), ili je u pitanju viševekovna zavera protiv srpskog (na)roda (?!). Šta god bio razlog, srpski narod će trpeti ozbiljne posledice i u vrlo bliskoj budućnosti imaćemo silne probleme da dokažemo svoje kulturno nasleđe. A gubitak baštine i jezika su početak kraja jednog naroda.

Država nije znala, umela ili htela ni da pokrene inicijativu za Vindouz na srpskom, nego su to učinili studenti entuzijasti okupljeni oko Akademske inicijative. Ko je pratio akciju potpisivanja peticije Majkrosoftu, zna koliko je bilo onih 'hoćemo u Evropu' koji su se podsmevali prevedenom Vindouzu, a i danas se podsmevaju.

Ustavom je propisano da je naše zvanično pismo ćirilično. Državne instiucije to poštuju, pa su njihovi nazivi ispisani ćirilicom, sajtovi su im ćirilični, ako je reč o državnim službama koje imaju logotipe, i oni su ćirilični, sva obeležavanja i na(t)pisi koji su pod nadležnošću države su ćirilični (novčanice, nazivi mesta na saobraćajnim znakovima, toponimi na mapama...).

Van toga, u 90% slučajeva oni koji treba da 'brane i štite' srpsko pismo i jezik pišu latinicom: počev od nastavnika u školama, preko vlasnika većine štampanih i elektronskih izdanja koji i ne pomišljaju da svoje novine/časopise štampaju ćirilicom, do marketinških i PR agencija koje prave reklame, logotipe, bilborde...

Do sredine devedesetih, kao autor, mogli ste da birate kojim pismom želite da vaša knjiga bude štampana; danas vam tu mogućnost skoro nijedan izdavač više i ne nudi, a retko kome i pada na pamet da to traži.

Većina učesnika (uključujući i mene) na forumu koji se zove Serbian (!) cafe, kao i na 99% drugih foruma (izuzev onih 'obrazovskih' i onih sa prefiksom pravoslavni) piše latinicom. Delimično prihvatljiv izgovor je da ove diskusije čitaju i na njima učestvuju i ljudi iz bivših Yu republika koji ne znaju ćirilicu, ili druga/treća generacija iseljenika koja većinom nikada i nije savladala naše pismo.

Ali koje je opravdanje za 'ošišanu latinicu'? Pre petnaestak godina je bilo razumljivo zašto neko piše ch ili sh ili dj, budući da u operativnim paketima nije bilo mogućnosti da se jednostavnim klikom izabere srpski jezik sa srpskim slovima. Danas ta mogućnost postoji ne samo na kompjuterima nego i na mobilnim telefonima, pa se uprkos tome ošišana latinica masovno širi.

Ako zaista volimo svoj jezik i svoje pismo, kao što se masovno busamo, kako je moguće da se na svim nivoima, od države, preko medija, do običnog naroda ponašamo tako nehajno?

takmicar
(takmicenje)
09. oktobar 2009. u 15.24
Волимо.
Опасност не видим у Србији, у Црној Гори одавно да.

Ево мог скромног доприноса.
Ако неко зна, нек ми појасни како да се региструјем на ћирилици.
Тако се, иначе, потписујем.
PyHa
(метеор.)
09. oktobar 2009. u 15.35
У Републици Српској је исто званично писмо ћирилица. Веома је вољена.
takmicar
(takmicenje)
09. oktobar 2009. u 15.36
Овдје је као равноправно, али није. Фаворизована је латиница скоро свуда.
PyHa
(метеор.)
09. oktobar 2009. u 15.41
Регистрација на ћирилици је на многим форумима омогућена, али на SC , уз силне муке сам успела да ми password буде ћирилични.

takmicar
(takmicenje)
09. oktobar 2009. u 15.45
Покушао сам малоприје да уђем као Такмичар, али не дају. Нисам ни помислио да не може.
PyHa
(метеор.)
09. oktobar 2009. u 15.45
Знам за Црну Гору да се форсира Serbian Latin у рачунарској употреби, али исто знам да су се многи изборили да користе ћирилицу. Шефови су се дусали, али ко је воли, издржи сав тај гнев који се чак није ни покушавао скрити. :)
takmicar
(takmicenje)
09. oktobar 2009. u 15.48
Уредно те питају за документа кад кренеш да их вадиш, није то проблем. Рецимо, печат који користим је ћирилични, али дописи су на латиници одувијек.
PyHa
(метеор.)
09. oktobar 2009. u 16.08
Реткост јесу, али их има и на ћирилици.
Многи људи се потписују на ћирилици у ЦГ и међу онима који се изјашњавао као Срби и као Црногорци. Али застарели програми који нису рађени на WINdows већ DOS платформи, а који су још у употреби, онемогућавају све оне који би да користе ћирилицу.
takmicar
(takmicenje)
09. oktobar 2009. u 16.11
Да, тако је, РуНа. Црногорски живи доказ поздравља махалу. :)
PyHa
(метеор.)
09. oktobar 2009. u 16.19
Здрав био :)
ccaterpillar
(dipl. el. ing.)
11. oktobar 2009. u 14.02
""Ustavom je propisano da je naše zvanično pismo ćirilično. Državne instiucije to poštuju, pa su njihovi nazivi ispisani ćirilicom, sajtovi su im ćirilični, ako je reč o državnim službama koje imaju logotipe, i oni su ćirilični, sva obeležavanja i na(t)pisi koji su pod nadležnošću države su ćirilični (novčanice, nazivi mesta na saobraćajnim znakovima, toponimi na mapama...).
""

Уставом Србије је прописано да је ћириличко писмо у службеној употреби, али још увек није донет нови закон који уређује службену употреби писма, већ је на снази стари, из 1991., који је донет после устава из 1990.
По том, и данас важећем закону, под службеном употребом писма сматра се сва коресподенција органа који врше јавна овлашћења (министарства, органи покрајине, локалне самоуправе, јавни радиодифузни сервиси, судови итд...)
На жалост, ни ту се не поштује закон, нпр. саобраћајне дозволе су на Гајевој латиници.
Такође, новчанице су двоазбучне, иако Гајева латиница не постоји као уставна категорија, испада да је овде хрватска мањина привилегована што се тиче натписа на новчаницама...
Саобраћајни знаци такође, на многим новим је само латиница.

""Van toga, u 90% slučajeva oni koji treba da 'brane i štite' srpsko pismo i jezik pišu latinicom: počev od nastavnika u školama, preko vlasnika većine štampanih i elektronskih izdanja koji i ne pomišljaju da svoje novine/časopise štampaju ćirilicom, do marketinških i PR agencija koje prave reklame, logotipe, bilborde...""

То је последица учења Гајеве латинице у 2. разреду основне школе, уместо да се учи латинички и грчки алфабет, а зашто не и слова ћирилице којих више нема у нашем језику, па и глагољица, која је обавезна у хрватској, као део баштине...

""Većina učesnika (uključujući i mene) na forumu koji se zove Serbian (!) cafe, kao i na 99% drugih foruma (izuzev onih 'obrazovskih' i onih sa prefiksom pravoslavni) piše latinicom. Delimično prihvatljiv izgovor je da ove diskusije čitaju i na njima učestvuju i ljudi iz bivših Yu republika koji ne znaju ćirilicu, ili druga/treća generacija iseljenika koja većinom nikada i nije savladala naše pismo.
""

То је само изговор, скоро сам причао сам једним хрватским исељеником који ми је рекао да му је требало око 2 сата да савлада ћириличка слова.
Ако је нашим исељеницима толико тешко да одвоје два сата да науче своје писмо, онда је то заиста смешно.

""Ali koje je opravdanje za 'ošišanu latinicu'? Pre petnaestak godina je bilo razumljivo zašto neko piše ch ili sh ili dj, budući da u operativnim paketima nije bilo mogućnosti da se jednostavnim klikom izabere srpski jezik sa srpskim slovima. Danas ta mogućnost postoji ne samo na kompjuterima nego i na mobilnim telefonima, pa se uprkos tome ošišana latinica masovno širi.
""

Када се једном крене у ерозију са оправдањима, лакше је (користити латиницу), навикао сам, свеједно ми је, не занима ме, онда је јасно да нико не може да оспори ни ошишану латиницу, која чак постаје доминантна.
Тако ето, данас имамо троазбучје.
Кад се само сетим да ми је колега из Француске тражио да му направим програм којим би могао да куца акценте изнад слова, јер се Француској сматра неписменим писати без акцената.

""Ako zaista volimo svoj jezik i svoje pismo, kao što se masovno busamo, kako je moguće da se na svim nivoima, od države, preko medija, do običnog naroda ponašamo tako nehajno?
""
Зашто не би свако почео од себе? Ваш коментар је на латиници.

ccaterpillar
(dipl. el. ing.)
11. oktobar 2009. u 14.15
""Овдје је као равноправно, али није. Фаворизована је латиница скоро свуда""

Равноправност писама је имагинарна категорија, тако нешто не постоји.
Писмо је механизам који служи за пренос информације, свако дуплирање је ту непотребно и сувишно.
Оно што се код нас зове равноправност, уствари подразумева произвољност, а и ту долази до проблема, ако ја у предузећу одрадим свој део елабората на ћириличком писму, изазваћу негодовање код млађих колега јер они нпр не умеју да нађу џ на тастатури...
А кад мени држава пошаље рачун писан гајевицом (електровојводина), где је ту равноправност писама?

Уопште, два писма у једном језику су неодржива на дуже стазе...

""Регистрација на ћирилици је на многим форумима омогућена, али на SC , уз силне муке сам успела да ми password буде ћирилични.
""

Да ли сте ишли на руске или бугарске сајтове?Све може ћирилицом, осим веб адреса и имејл, а врло брзо ће и то моћи.
Руски технички сајтови су урађени перфектно ћирилицом, наравно са латиничким енглеским скраћеницама и техничким терминима.
Код нас је опет изговор (наравно, увек се изговарамо нечим) да је ето тешко пребацивати се на латиничку тастатуру (тј. на ћириличку).
Али ако Французи и Мађари могу да куцају акценте изнад својих слова, зашто је нама тешко направити стандардну ћирличку тастатуру где би се притиском на одређени тастер пребацивало на латиницу. Ја сам за себе и пар колега урадио то, и функционише савршено.
Ако Кинези могу љубоморно да чувају своје писмо, зашто је нама наше постало тако страно?
Неко ће рећи, Кинези су велики народ, јесте (опет изговор), а јесу ли и Македонци велики народ?
McKinley
((stadra))
11. oktobar 2009. u 14.56
Зашто не би свако почео од себе? Ваш коментар је на латиници.

---------

Slažem se. Ali ja sam samu sebe već prozvala, te ne moraš i ti.

Слажем се. Али ја сам саму себе већ прозвала, те не мораш и ти.
McKinley
((stadra))
11. oktobar 2009. u 15.00
;)
takmicar
(takmicenje)
11. oktobar 2009. u 15.10
Писмо је механизам који служи за пренос информације, свако дуплирање је ту непотребно и сувишно.
...
Па зар дуплирање не може бити пут више преносу информација? Два функционална језичка механизма преносне траке?
takmicar
(takmicenje)
11. oktobar 2009. u 15.33
Написао сам да је овдје фаворизована латиница и тако заиста јесте. Фаворизована је из погрешних политичких разлога о којима не бих говорио.

Рекао сам, такође, да се не плашим за ћирилицу у Србији јер скоро сви људи које тамо знам, а знам их заиста много, пишу ћирилицом. Своје писање не виде као вид борбе за то писмо већ као природну потребу. Слажем се да држава треба да нађе начин како би стимулисала медије и издавачке куће да објављивљују на ћирилици, али све је отежано, скоро немогуће, док надлежне институције не помогну употреби ћирилице на интернету.

Како сам разумио, ти си електроничар. Уколико си и ентузијаста, понешто преложи најприје овом сајту.
ccaterpillar
(dipl. el. ing.)
11. oktobar 2009. u 19.10
""Па зар дуплирање не може бити пут више преносу информација? Два функционална језичка механизма преносне траке?
""

Техничким језиком речено, пренос информација се увек обавља на тај начин да заузме што мање ресурса (bandwidth илити пропусни опсег је увек ограничени ресурс).
Предајник и пријемник су сетовани да комуницирају по тачно одређеном протоколу, који је увек једнозначан и прецизан.

Примењено на језик и писмо (а и правопис, о чему ћу можда рећи пар ствари касније) као средства комуникације, то значи да ће се десити оно што се готово десило, једно писмо нестаје (то је наравно процес) јер протокол комуникације тежи да буде једнозначан.

То што ће се неко потписати ћирилицом, или је користити у рукопису (и нигде више), то данас речито говори о стању у коме се налазимо.

""Рекао сам, такође, да се не плашим за ћирилицу у Србији јер скоро сви људи које тамо знам, а знам их заиста много, пишу ћирилицом. Своје писање не виде као вид борбе за то писмо већ као природну потребу.""

Ако причаш о рукопису, онда причамо о две различите ствари.
У данашње време куцаних текстова, издаваштва, интернета, итд.. рукопис је занемарљива ствар.

Писање и не треба да буде вид борбе, али је нама Србима коришћење свог писма управо тако представљено, тј. дошли смо до тачке у којој је коришћење свог писма вид побуне, чин очајника, манифестација национализма, затуцаности итд..

""Слажем се да држава треба да нађе начин како би стимулисала медије и издавачке куће да објављивљују на ћирилици, али све је отежано, скоро немогуће, док надлежне институције не помогну употреби ћирилице на интернету.
""
Као што си и сам рекао, медији, тј. новине, ТВ куће, издавачи, рекламне агенције, све је на латиници, неко ко дође као странац у ову земљу може ћирилицу видети само на понеком путоказу. Ту држава наравно може и мора (али неће, ни да донесе, а и кад донесе, неће да примени законе, напротив, она их прва крши) да ради свој посао.
Што се интернета тиче, по нашим сајтовима је јасно да је у народу ситуација још гора, да смо се давно одрекли свог писма.
Неко ће рећи техничке потешкоће, али погледајте грчке, руске, бугарске сајтове...
Има ли у грчкој новина или књига штампаних на грчком, латиницом? Нема, тако нешто не постоји...

""""





takmicar
(takmicenje)
12. oktobar 2009. u 01.59
пренос информација се увек обавља на тај начин да заузме што мање ресурса
...
Ово није тачно, језички ипак нису технички ресурси и као такви се не користе.

Написао сам да је, уз рукописе, неопходна стимулација издавачких кућа и медија како би објављивали на ћирилици.
Први корак је план државе ког још нема.

Ако имаш времена, дај конкретне предлоге почевши од сајта. Можда бих онда могао да ник региструјем и на ћирилици.
ccaterpillar
(dipl. el. ing.)
12. oktobar 2009. u 04.55
""Ово није тачно, језички ипак нису технички ресурси и као такви се не користе""

Историја Гајеве латинице у Србији је историја потискивања и запостављања ћирилице, за свега неколико деценија "равноправне" употребе писама, ћирилице готово да и нема у јавној употреби. Зар то није доказ овога о чему причам?

""Написао сам да је, уз рукописе, неопходна стимулација издавачких кућа и медија како би објављивали на ћирилици.
Први корак је план државе ког још нема.
""
Добро је да се изгледа слажемо да је ћирилица српско писмо, и да је треба користити за српски језик. Пре 5-6 година на овим дискусијама је било јако пуно људи који су тврдили да српски језик има два писма и да се не смемо одрицати таквог богатства.

""Ако имаш времена, дај конкретне предлоге почевши од сајта. Можда бих онда могао да ник региструјем и на ћирилици.
""
Што се сајта тиче, то зависи од онога ко га уређује и одржава, техничке могућности постоје, требало би писати уредницима сајта.

А за друго, мислим да је коришћење ћирилице на интернету највише отежано због тастатура које су код нас у употреби.
Тастатура је буквар 21. века, и ми и наша деца се учимо савременој писмености уз помоћ те направе.
А имамо ето ситуацију да немамо ћириличких тастатура у продаји, да је готово немогуће наћи ћириличку тастатуру.
Ако ово упоредимо са једном немачком, где се не може купити никаква друга тастатура осим немачке, онда је јасно где смо, шта очекивати од народа коме други праве и продају букваре...
Скоро сам био у Бугарској, тамо су све апликације на рачунарима, у хотелима, продавницама, итд на ћирилици, тастатуре су ћириличке, унос података такође.
Уствари, морам да појасним, много људи ни не зна како изгледа нпр. руска или бугарска тастатура. Сваки тастер има две ознаке, једну горе лево, која означава енглески распоред, и другу доле десно, која означава руски или бугарски распоред.

Много људи каже да им је тешко писати ћирилицом јер се нпр имејл адресе и веб стране пишу само латиничким алфабетом (не Гајевом латиницом, већ базичним латиничким алфабетом). У ту су у праву, и у нпр техници је тешко стално се пребацивати са ћирилице на латиницу при писању скраћеница типа WV, CS, LED итд. Код Руса сам видео ствар за коју не знам да ли је званична, али је јако корисна, па сам и ја урадио исто на мом рачунару.
Направио сам свој кодни распоред, ћирилички, али притиском на тастер CapsLock пребацујем се на енглески qwerty. Такође сам програмирао тастере, тако да притиском на altgr и одговарајући тастер добијам Гајева слова šđčćž, а исто тако (само наравно на другим тастерима) и слова руске ћирилице којих нема у нашем распореду.
На тај начин врло лако и елегантно могу да куцам и српском и бугарском и руском ћирилицом, као и да користим базични латинички алфабет по qwerty распореду, и наравно и хрватска слова šđčćž.
И све то без кликања мишем по language bar-у, тј, без оног глупавог alt+shift, које ни не ради како треба.
Уствари, тај један кодни распоред који сам направио ми је сасвим довољан, уопште више не дирам language bar, сетовао сам да ми се windows подиже са њега, кад треба да користим латиницу само кликнем CapsLock, имам и индикацију на тастатури шта ми је тренутно актуелно.
Све се може средити према жељи корисника, неко ко нпр има потребу за грчким словима може то програмирати уместо слова руске латинице итд...

Овога је наравно требало да се сети неко из државних структура, онда бисмо уз ћириличке тастатуре имали много више ћирилице на нету, а уз овакве тастатуре и кодни распоред ћирилица је за обичне људе који наравно не обраћају пуно пажње на то (а и не треба да обраћају, нису они дужни да чувају нешто од чега је држава давно дигла руке).

У сваком случају, спреман сам да бесплатно уступим инсталацију те тастатуре сваком ко мисли да ће му бити од користи...
ccaterpillar
(dipl. el. ing.)
12. oktobar 2009. u 04.59
Погреших, хтео сам да кажем може програмирати грчка слова уместо слова руске ћирлице.
Руска латиница наравно не постоји :))
takmicar
(takmicenje)
12. oktobar 2009. u 08.06
""Ово није тачно, језички ипак нису технички ресурси и као такви се не користе""
Историја Гајеве латинице у Србији је историја потискивања и запостављања ћирилице, за свега неколико деценија "равноправне" употребе писама, ћирилице готово да и нема у јавној употреби. Зар то није доказ овога о чему причам?
...
Није доказ. Како то што си написао може бити доказ потребе да се језички ресурси третирају као технички?

Добро је да се изгледа слажемо да је ћирилица српско писмо, и да је треба користити за српски језик. Пре 5-6 година на овим дискусијама је било јако пуно људи који су тврдили да српски језик има два писма и да се не смемо одрицати таквог богатства.
...
Српски језик и има два писма: ћирилицу и латиницу. Ако 10 милиона Срба данас зна и користи оба писма (макар и пасивно), онда нема дилеме. Не видим проблем у томе што је књижевност на српском језику посљедњих пола вијека углавном штампана на латиници. То не девалвира ни ту књижевност ни тај језик иако је јасно да би ћирилицу, као писмо које превасходно препознајемо као дио српског националног идентитета, требало заштитити и њену употребу јасније и нешто агресивније затражити од издавачких кућа и медија. То је важно урадити јер, у времену интернета, сателитских веза и свих могућих електронских уређаја који нам се нуде на латиничним језицима или српској латиници, не можемо очекивати да просјечан становник води бригу о националним потребама. Ту свијест и савјест професионално морају имати државне институције.
ccaterpillar
(dipl. el. ing.)
12. oktobar 2009. u 12.14
""Није доказ. Како то што си написао може бити доказ потребе да се језички ресурси третирају као технички?
""
У реду, није доказ, ајдмо онда овако. Како то онда да нико у свету осим Срба нема у паралелној употреби више писама, осим евентуално као прелазно решење. Како се ниједан престижан народ и језик тога није сетио?

""Српски језик и има два писма: ћирилицу и латиницу.""

Зашто онда нпр. google, који ради превођење страница по критеријумима UNEЅCO-a сваку веб страницу писану гајевицом јавља да је на хрватском језику. Зашто библиотека америчког конгреса каталогизује издања на гајевици као хрватска. Зашто фејсбук за српски језик има само једно писмо?

""Ако 10 милиона Срба данас зна и користи оба писма (макар и пасивно), онда нема дилеме.""
Велика је разлика између појмова знати и користити, то двоје ни случајно не треба бркати. Знају и Руси латиницу, па је не користе. А може се користити и туђе, то је очигледно..

""Не видим проблем у томе што је књижевност на српском језику посљедњих пола вијека углавном штампана на латиници. То не девалвира ни ту књижевност ни тај језик иако је јасно да би ћирилицу, као писмо које превасходно препознајемо као дио српског националног идентитета, требало заштитити и њену употребу јасније и нешто агресивније затражити од издавачких кућа и медија.""
Не видим ни ја проблем у томе, јер смо имали један језик, једну државу, иако се и тад знало, у источним крајевима се претежно користи ћирилица, у западним латиница

""То је важно урадити јер, у времену интернета, сателитских веза и свих могућих електронских уређаја који нам се нуде на латиничним језицима или српској латиници, не можемо очекивати да просјечан становник води бригу о националним потребама. Ту свијест и савјест професионално морају имати државне институције.""

Зар се не би требало угледати на друге језике и народе, на њихову праксу чувања свог писма?
takmicar
(takmicenje)
12. oktobar 2009. u 13.54
Како то онда да нико у свету осим Срба нема у паралелној употреби више писама, осим евентуално као прелазно решење. Како се ниједан престижан народ и језик тога није сетио?
...
У времена када су латиница и данашња ћирилица направљене и, условно речено, стандардизоване, на простору бивше Југославије није било нити једног језичког правила народног језика. Дакле, нити народног језика нити осталих језичких мјешавина које су биле у употреби. Од тог доба прошло је више од вијек и по, а ето се до данас не нађе нити једно боље рјешење ни код Срба ни код Хрвата. Посебно се није тражило за трајања Југославије чије су потребе Вуковим писмима биле задовољене. Српски језички стручњаци нису били мутави ни сакати, а опет нису препоручили какво другачије језичко устројство. Били су задовољни прописаном употребом оба писма. "Престижне народе" ваљда таквима и сматраш управо зато што су имали снаге и знања да, колико-толико на вријеме, рјешавају питања језика, писма и основних норми.

...

Зашто онда нпр. google, који ради превођење страница по критеријумима UNEЅCO-a сваку веб страницу писану гајевицом јавља да је на хрватском језику. Зашто библиотека америчког конгреса каталогизује издања на гајевици као хрватска.
...
Мој пријатељу из Боке годинама су се смијали у Италији гдје је радио: Хрват је из Црне Горе који говори српским језиком (тако га научили у школи).
Од Уједињених нација и других међународних организација не треба очекивати познавање језичке ситуације код нас. Њих занима само званичан став и захтјев земље чије ће разлоге накнадно испитати и евентуално уважити. Није сада важно да ли су сами латиницу гурнули гдје им је лакше, да ли им је то Хрватска сугерисала, али је веома важно да Србија најзад смисли што хоће и како хоће.
...

Знају и Руси латиницу, па је не користе.
...
:) Насмија ме, нема благе везе са ситуацијом.

...

Зар се не би требало угледати на друге језике и народе, на њихову праксу чувања свог писма?
...
Требало би. Ваљда надлежни сада немају снаге за тако озбиљан посао и мисле да има времена.

ccaterpillar
(dipl. el. ing.)
12. oktobar 2009. u 14.43
""Српски језички стручњаци нису били мутави ни сакати, а опет нису препоручили какво другачије језичко устројство. Били су задовољни прописаном употребом оба писма.""

Ја се бојим да су српски језички стручњаци по обичају више бринули за друге него за свој језик и писмо, и да смо зато и дошли у овако ненормалну ситуацију...
Погледај само правопис из 1994, има га на нету, могу и линк да нађем.
"Основ историјске а и савремене европске писмености чине 3 писма, ћирилица, латиница, и грчки алфабет"- какве везе има ова реченица са правописом српског језика.
У правопису се помињу ћирилица и латиница као писма "нашег језика", али се нигде не помиње који је то наш језик, ваљда ти вајни лингвисти нису имали смелости да језик назову српским, да се не замерају Хрватима, Бошњацима, Црногорцима, а ето, сви они увелико праве своје језике и правописе...
Ето, то су наши лингвисти...

"""Престижне народе" ваљда таквима и сматраш управо зато што су имали снаге и знања да, колико-толико на вријеме, рјешавају питања језика, писма и основних норми.
""
Па у односу на нас сви народи су престижни, једино Курди колико сам видео могу да пишу и ћирилицом и латиницом, и арабицом. И Корејци су нам донекле слични јер им је после дуге кинеске окупације остало кинеско писмо.
Сви други или користе једно писмо, или су објавили транзицију ка једном писму (као Азербејџан, Узбекистан), и дали рок до кога ће се обавити прелазак на латиницу...
А кад се пише енглески, зна се и са колико слова се пише нпр. address, неко ко би написао adres би испао невиђено неписмен...

""Није сада важно да ли су сами латиницу гурнули гдје им је лакше, да ли им је то Хрватска сугерисала, али је веома важно да Србија најзад смисли што хоће и како хоће.
""

Србија, тј. власт у Србији без организовања нације у одбрану свог писма неће ништа урадити, ако не будемо подигли свест нације, угледали се на друге народе (а сви своја писма љубоморно бране и чувају), наше труле институције неће ништа предузети, напротив, у Србији је на делу јак латинички лоби који има финансијску потпору и моћну залеђину (ово није теорија завере, ово је завера у пракси)

""Знају и Руси латиницу, па је не користе.
...
:) Насмија ме, нема благе везе са ситуацијом.
""

Да, ситуација у којој се ми налазимо нема аналогног примера на кугли земаљској, на жалост.
Разуверило би ме само ако би ми неко показао новине или књиге издате на руском или грчком, или бугарском, или грузијском, јерменском итд.. језику, латиницом...
Али тога нема, тако нешто је непојмљиво у нормалмом свету..

""Требало би. Ваљда надлежни сада немају снаге за тако озбиљан посао и мисле да има времена.
""
Аха, али зато лингвисти, лектори, цензори, коректори, професори, "елита" овог друштва примају плате од пореза овог народа да не би радили ништа.
Наши академици, попут Клајна, замазују очи народу изјавама како је латиница неопходна због регистарских таблица и математике?!?!
А не рече тај вајни академик да šđčćž не може у математику, али може цео грчки алфабет, не рече академик да Грци, Руси, Бугари, Украјинци, Белоруси, па и БиХ има решење где су на рег таблицама само слова којих има и у ћирилици и у латиничком алфабету, јер је важно да се свуда може уписати ознака на таблици. š,đ,č,ć,ž се не може уписивати.
Да, скоро је избио скандал око нових пасоша у којима је одлучено да се користи dj уместо ранијег đ. И тако дође Слађана са новим биометријским пасошем да прода свој стан у Франфурту, а Немци кажу, ви нисте власник, власнички папири су на име Sladana (записали у власнички лист према подацима из претходног пасоша), а ви сте Sladjana.
Ето, таква смо ми држава, нација и организација...
То ме подсетило, иако у Уставу стоји да је ћириличко писмо у службеној употреби у Србији, донет је закон о путним исправама по коме је предвиђен упис података латиничким писмом. При томе је националним мањинама омогућено да им имена у пасошу буду уписана у оригиналу, према језику и правопису припадника мањине.
Тако ето у земљи Србији припадник бугарске националне мањине има право да му име у пасошу буде уписано ћирилицом, али то право немам ја као припадник српске већине, за мене је предвиђена само гајевица.
Ето, такве су наше институције...
takmicar
(takmicenje)
12. oktobar 2009. u 15.02
...српски језички стручњаци по обичају више бринули за друге него за свој језик и писмо...
...
За тај обичај не знам.

...

"Основ историјске а и савремене европске писмености чине 3 писма, ћирилица, латиница, и грчки алфабет"- какве везе има ова реченица са правописом српског језика.
...
Претпостављам да је у питању уводни текст. Што би ти написао том пригодом?

...

У правопису се помињу ћирилица и латиница као писма "нашег језика", али се нигде не помиње који је то наш језик, ваљда ти вајни лингвисти нису имали смелости да језик назову српским, да се не замерају Хрватима, Бошњацима, Црногорцима, а ето, сви они увелико праве своје језике и правописе...
...
Одговориће ти потпуније, надам се, они који то детаљније и квалитетније могу. Званичан језик у Србији је српски и не вјерујем да то није јасно написано гдје треба. Не видим каква ту смјелост треба, посебно ми нису јасне "замјерке" другим југословенским народима.

...

И Корејци су нам донекле слични јер им је после дуге кинеске окупације остало кинеско писмо.
...
Кад опет кренеш у Кореју, гласни се да које кило смокава однесеш Драгољубу.

...

неко ко би написао adres би испао невиђено неписмен...
...
Адрес, ада што друго! :)

...

Разуверило би ме само ако би ми неко показао новине или књиге издате на руском или грчком, или бугарском, или грузијском, јерменском итд.. језику, латиницом...
...
Већ мало бринем.

...

Аха, али зато лингвисти, лектори, цензори, коректори, професори, "елита" овог друштва примају плате од пореза овог народа да не би радили ништа.
Наши академици, попут Клајна, замазују очи народу изјавама како је латиница неопходна због регистарских таблица и математике?!?!
...
Да си ти Клајн, разданио би нам? Не претјеруј.

ccaterpillar
(dipl. el. ing.)
12. oktobar 2009. u 15.34
""Претпостављам да је у питању уводни текст. Што би ти написао том пригодом?
""
Па о основама српског писма, или би бар негде поменуо правопис српског језика, језик бих назвао српским, а не нашим.

""Одговориће ти потпуније, надам се, они који то детаљније и квалитетније могу. Званичан језик у Србији је српски и не вјерујем да то није јасно написано гдје треба. Не видим каква ту смјелост треба, посебно ми нису јасне "замјерке" другим југословенским народима.
""
Грешиш, у Србији су по Уставу, у службеној употреби српки језик и ћириличко писмо. А чекамо нови закон који треба да разјасни шта је то службена употреба.
Очигледно службена и званична употреба нису исте ствари (опет ће правити закони са 1000 рупа), у Русији је нпр. званичан језик руски, и званично писмо ћирилица, и ту нема никакве дилеме око тога како се пише.
Што се тиче бивших југо народа, замерке се не односе на њих, већ на нашу политику, која и даље подилази тим народима на своју штету.

""Да си ти Клајн, разданио би нам? Не претјеруј.
""
Одеш у Грчку, Русију, или Бугарску, погледаш мало тв, обиђеш киоске, завириш у књижаре, седнеш у интернет кафе, и разјасни ти се, пукне ти ко на длану.
Додуше данас не мораш ни да идеш нигде, све можеш да видиш седећи у фотељи, и гледајући сајтове. Пробај, разјасниће ти се...
McKinley
((stadra))
13. oktobar 2009. u 10.39
Не верујем да би ово било могуће да сајт није урађен на оба писма + на енглеском: http://www.srbiusvetu.org/sus/content/narodna_biblioteka_srbije_google_pr_10 Што се тиче Правописа, није у реду да истргнеш реченицу из контекста само да би ишла у прилог тојој тези. Говорим о томе да се већ у другој реченици Увода у Правопис помиње српски језик а цитираном реченицом се објашњава постојање трију писама на територији Европе. Узгред, да ли би модератор могао да исправи коректорску грешку у наслову ове теме јер је мало безвезе да у издвојеној теми, па још о тако важном питању, пише СПРСКИ језик?
McKinley
((stadra))
13. oktobar 2009. u 12.12
Сад сам погледала шта је окачено на нет. Нашла сам само Правопис из 1960, у коме се заиста не помиње српски језик, а знамо и зашто. У важећем Правопису, у уводном слову о писму стоји ово: http://img207вimageshack.us/img207/992/piswz.jpg
ccaterpillar
(dipl. el. ing.)
13. oktobar 2009. u 15.14
""Не верујем да би ово било могуће да сајт није урађен на оба писма + на енглеском:
""

Нисам разумео, шта би било немогуће? Ја овде видим текст на гајевици.

""Што се тиче Правописа, није у реду да истргнеш реченицу из контекста само да би ишла у прилог тојој тези. Говорим о томе да се већ у другој реченици Увода у Правопис помиње српски језик а цитираном реченицом се објашњава постојање трију писама на територији Европе.""

Нисам ништа истргао из контекста, али би било предугачко да копирам овде део о писмима.
Говорио сам о томе да се у делу правописа који се односи на писма говори о писмима нашег језика, а не о писму (или ајде да оставим простора па да кажемо писмима) српског језика.
У Србији наш језик, у Црној Гори матерњи језик, због чега се то наши лингвисти стиде да се јасно одреде?

У поглављу писма, испод једне табеле на којој су српска варијанта ћирилице и хрватска варијанта латинице пише "српскохрватске азбуке".(?!?!) А тај правопис је сачињен 1993., када су Хрвати већ званично регистровали свој језик као хрватски, и Гајеву латиницу као писмо хрватског језика. Да ли ми то још увек негујемо мртви с-х језик?
На једном месту се помиње српска ћирилица, пошто се говори о томе да има и других варијанти.
Наравно, српски лингвисти нису смели да помену термин српска латиница, јер би то била превелика лаж, па се зато помињу термини писма нашег језика, наша писма, српскохрватске азбуке итд..

А колико ја знам, Хрвати имају абецеду, с-х азбуке, а ни језик не постоји.

""Сад сам погледала шта је окачено на нет. Нашла сам само Правопис из 1960, у коме се заиста не помиње српски језик, а знамо и зашто. У важећем Правопису, у уводном слову о писму стоји ово: ""

Линк је неисправан, а актуелан је тај правопис из 1993.
Свеједно, знам шта пише у том уводу, пише да су писци правописа у делу писма ишли даље од образовног минимума, и приручник нису ограничили на нормативне обрасце него су дали знања која спадају у образовни минимум за људе који теже свестранијем образовању и који признају двоазбучност као реалност културног света итд...

Па јел тај правопис треба да буде нормативни образац, да пропише норме (као што их је и прописао код употребе великих и малих слова), или треба да буде енциклопедија историје европских писама??? Образовни минимум за људе? Које људе? Шта значи свестраније образовање?
Јел оних 150 милиона Руса које не занима двоазбучност у свом језику нису културни, не признају реалност?
Ја нпр. знам и грчки алфабет, треба ли да почнем да га користим где год ми прсне ћеф да би се видело да сам свестрано образован???
takmicar
(takmicenje)
13. oktobar 2009. u 15.21
У Србији наш језик, у Црној Гори матерњи језик, због чега се то наши лингвисти стиде да се јасно одреде?
...
У Црној Гори се предмет у школи зове Матерњи језик. Обавијести се.
takmicar
(takmicenje)
13. oktobar 2009. u 15.26
Па јел тај правопис треба да буде нормативни образац, да пропише норме (као што их је и прописао код употребе великих и малих слова), или треба да буде енциклопедија историје европских писама???
...
То што у уводу постоји реченица која пописује европска писма, то је, по теби, онемогућило Правопис да буде "нормативни образац"???

Јел оних 150 милиона Руса које не занима двоазбучност у свом језику нису културни, не признају реалност?
...
Руси и ми смо своја писма стварали у различитим историјским и културним околностима. Реченица коју си написао је очајна, а ја сам још гори кад је коментаришем.
ccaterpillar
(dipl. el. ing.)
13. oktobar 2009. u 16.12
""То што у уводу постоји реченица која пописује европска писма, то је, по теби, онемогућило Правопис да буде "нормативни образац"???
""
Ако већ дискутујеш, прочитај све, а не само први ред.
У уводу поглавља Писмо, писци правописа су сами рекли да се нису држали нормативних образаца, већ су ствари сагледали "шире" ради свестранијег образовања.
Исправи ме ако грешим, али за свестраније образовање постоје друге врсте публикација, нпр. енциклопедије, а правопис је ваљда и замишљен као нешто што прописује норме и правила писања, можда се зато и зове право-пис, скуп правила код писања, а не историјска енциклопедија...

""Руси и ми смо своја писма стварали у различитим историјским и културним околностима.""

Аха, знаш, ми бисмо били супер данас, али ето, Турци...
Не би било чудно да су само Руси, али сви народи на кугли земаљској су "своја писма стварали у различитим историјским и културним околностима" од наших. Зар то не говори да нешто с нама не ваља??

""Реченица коју си написао је очајна, а ја сам још гори кад је коментаришем.""
Па немој да падаш у очајање, причамо рационално
McKinley
((stadra))
13. oktobar 2009. u 17.28
Нисам разумео, шта би било немогуће? Ја овде видим текст на гајевици.
- Сајт Народне библиотеке Србије. Прочитај текст па ће ти се само ка’сти.

Говорио сам о томе да се у делу правописа који се односи на писма говори о писмима нашег језика, а не о писму (или ајде да оставим простора па да кажемо писмима) српског језика.
- Не. Ти си цитирао уводну реченицу из дела Писмо, а ја сам ту страницу окачила скенирану да се јасно види да си истргао реченицу из контекста. http://img504.imageshack.us/i/pis.jpg/

У поглављу писма, испод једне табеле на којој су српска варијанта ћирилице и хрватска варијанта латинице пише "српскохрватске азбуке".(?!?!) А тај правопис је сачињен 1993., к
- Неће бити да то пише: ’’То је основна или општа латиница, и на њој се темеље сва савремена национална латиничка писма, међу којима и наше (испрва хрватско, касније српскохрватско); будући да је у енглеском правопису преузета неизмењена, можемо је звати и англо-латинском латиницом. Слично грчкој азбуци и још више од ње, употребљава се као допунско писмо (у стручној симболици и У специјалним применама) и у ћириличким националним културама, те представља неопходан део образовања и културе уопште. ’’

пише да су писци правописа у делу писма ишли даље од образовног минимума, и приручник нису ограничили на нормативне обрасце него су дали знања која спадају у образовни минимум за људе који теже свестранијем образовању и који признају двоазбучност као реалност културног света итд...
- Ево цитата са сајта с ког си скинуо Правопис а на ком је исти и у тхт. формату што значи да се може копи-пејстовати, што би требало да знаш као електрoтехничар: ’’Наши школски програми премало пажње посвеhују писму, његовој историји и служби. Да би се то колико-толико надоместило, поглавље о писму у овом приручнику не ограничава се на нормативне обрасце, него излаже оно што треба да уђе у општа знања припадника културе која је заснована на делу словенских првоучитеља Ћирила и Методија или која њихово дело признаје као своју битну саставницу. Та знања спадају у образовни минимум за људе који теже свестранијем хуманистичком образовању и који признају двоазбучност као реалност свог културног света, истовремено словенског и европског без обзира на то дају ли у личној употреби предност hирилици или латиници. У сваком случају, то је тематика од великог значаја за свеколику српску културну средину и за културу која се потпуно или делимично темељи на српској језичкој и изражајној традицији; а не могу је без штете занемаривати ни други судеоници историјског hирилометодског наслеђа. Илуструјуhи живот, одлике и службу писма, у табелама приложеним уз ово поглавље ишли смо и нешто даље од образовног минимума, како би заинтересовани о по нечему могли стеhи и потпунији увид.’’
- Као што се види, и ово си истргао из контекста и интерпретираш намерно погрешно. Јасно је да се та знања односе на историјски разој писма, и то ћириличког. Мало озбиљности у навођењу доказа ако хоћеш да твоје речи имају тежину.
takmicar
(takmicenje)
14. oktobar 2009. u 01.22
"Реченица коју си написао је очајна, а ја сам још гори кад је коментаришем.""
Па немој да падаш у очајање, причамо рационално.
...
Не могу да вјерујем да спомињеш Русе као некадашње кандидате за латиницу (?), који су из културних и патриотских разлога такву прилику одбацили. Кад су они имали ту прилику и зашто? Кад Бугари, кад Грци? Ти као да смо сви ми, ћирилични народи, били на неком непријатељском сајму латинице - сви се суздржаше, а ми се наивни упецали.
Наша латиница није енглеска, њемачка, италијанска, већ српскохрватска (деценијама) или српска (данас). Постани рационалан сам и схвати да смо латинично писмо (за свој а не други језик)стекли у историјском тренутку описмењавања.
ccaterpillar
(dipl. el. ing.)
14. oktobar 2009. u 09.43
""Као што се види, и ово си истргао из контекста и интерпретираш намерно погрешно. Јасно је да се та знања односе на историјски разој писма, и то ћириличког. Мало озбиљности у навођењу доказа ако хоћеш да твоје речи имају тежину.
""
Не видим да сам ишта истргао из контекста, добро је што си ставила текст на дискусију, јер ја нисам имао времена да га тражим.
И даље тврдим да правопис треба да буде скуп правила, а не историјска енциклопедија.

""У поглављу писма, испод једне табеле на којој су српска варијанта ћирилице и хрватска варијанта латинице пише "српскохрватске азбуке".(?!?!) А тај правопис је сачињен 1993., к
- Неће бити да то пише: ’’То је основна или општа латиница, и на њој се темеље сва савремена национална латиничка писма, међу којима и наше (испрва хрватско, касније српскохрватско); будући да је у енглеском правопису преузета неизмењена, можемо је звати и англо-латинском латиницом.""

Ево те странице

http://i583.photobucket.com/albums/ss274/vladislavsrb/th_sh-azbuke.jpg

Колико ја видим, овде нема опште, него хрватске латинице са све šđčćž.
ccaterpillar
(dipl. el. ing.)
14. oktobar 2009. u 09.54
McKinley
((stadra))
14. oktobar 2009. u 11.51
И даље тврдим да правопис треба да буде скуп правила, а не историјска енциклопедија.
- Правопис и јесте скуп правила а део о развоју језика је само једно поглавље од десетак страница (од 500 колико има интегрално издањe Правописa), а које можеш прескочити ако ти се не допада. У школским издањима Правописа тај део је изостаљен, а у великом, интегралном издању нормално је да се може прочитати и о томе како су српско писмо и српски језик настали.

Колико ја видим, овде нема опште, него хрватске латинице са све šđčćž.
- Како да буде општа кад пре тога пише ''Стандардни састав и азбучни ред обе традиционалне азбуке, ћирилице и латинице, приказан је на табелама 8 и 9’’? А потом у потпису пише ’’српскохрватске азбуке’’. Обрати пажњу на множину, тј. да није реч о с-х азбуци и језику, како се то некад звало, већ да су у питању две азбуке које су и српске и хрватске - српскохрватскЕ. Напослетку, могао би да се определиш за шта се ти у ствари залажеш пошто си најпре тражио признавање српске латинице да би сад заговарао како је само ћирилица српска.
ccaterpillar
(dipl. el. ing.)
14. oktobar 2009. u 11.58
""Напослетку, могао би да се определиш за шта се ти у ствари залажеш пошто си најпре тражио признавање српске латинице да би сад заговарао како је само ћирилица српска.""

Бојим се да се нисмо разумели. Гајева латиница никако не може бити српска, она је регистрована уз хрватски језик, UNESCO је то урадио на основу историјских чињеница, културе и традиције, исто као што је Вукову ћирилицу (и само њу) регистровао уз српски језик.
Ми Срби тражимо од UNESCO-а да стави наше манастире на Косову под заштиту и да их региструје као део српске баштине (што је он и урадио), али кад тај исти UNESCO на основу чињеница уради регистрацију језика и писма, ми онда измислимо термин српска латиница, потпуно ирационално..
Према томе, не заговарам ја ништа, ја само наводим чињенице...
ccaterpillar
(dipl. el. ing.)
14. oktobar 2009. u 12.17
""Не могу да вјерујем да спомињеш Русе као некадашње кандидате за латиницу (?), који су из културних и патриотских разлога такву прилику одбацили. Кад су они имали ту прилику и зашто? Кад Бугари, кад Грци? Ти као да смо сви ми, ћирилични народи, били на неком непријатељском сајму латинице - сви се суздржаше, а ми се наивни упецали.
""

А мени се видиш чини да ти на Србе не гледаш као на народ који држи до себе, већ као народ који ето користи неке прилике, као указала нам се прилика да променимо културни образац (само бих волео да ми неко каже који су разлози за то), која се другима није указала.
Промена писма и јесте једна врста конвертизма, а двоазбучје, равноправност писама, културно богатство су само шарене лаже које нас заваравају.

Као што сам писао, у преносу информација тежи се заузимању што мање ресурса, јесте техничка терминологија, али је тако и у пракси.
Узмимо сам појам двоазбучја.
То би значило да ако сам се ја у том двоазбучју определио за ћирилицу, имам право да тражим да ми све информације буду тако писане.
Нпр. тражим саобраћајну и возачку дозволу ћирилицом, обрасце формулара, тражим да натписи на производима буду за мене на ћирилици, у фирми да ми пројекте и елаборате раде на ћирилици. неко други то исто има право да тражи на латиници.
И ко ће онда да штампа дупле обрасце дозвола, формулара, пројеката, елабората, извештаја?
Јесте ли некад видели натписе на производима на српском језику, на два писма? Наравно да не, ко да троши време, и заузима место на етикети да 2 пута пренесе исту информацију. Једно писмо истискује друго, сви натписи су на латиници.
И где је ту уопште равноправност писама? Какав је то појам. када су тврдили да су писма равноправна (пре 20так год), ја тражио да ми у прву л.к. податке упишу ћирилицом. Рекли су ми да нема ћириличких писаћих машина.
Дакле, код нас равноправност писама није постојала, постојала је произвољност, произвољна употреба писма, што ће рећи да сте могли да пишете како хоћете, али и да прихватите како год вам шта напишу.
takmicar
(takmicenje)
14. oktobar 2009. u 12.40
А мени се видиш чини да ти на Србе не гледаш као на народ који држи до себе, већ као народ који ето користи неке прилике, као указала нам се прилика да променимо културни образац (само бих волео да ми неко каже који су разлози за то), која се другима није указала.
...
Када су створене ћирилица и латиница, није било приче о "културном обрасцу". Како је и могло бити било каквог културног обрасца или његове промјене кад је сам српски кнез био неписмен?!
Потом, за вријеме Југославије, допадало се људима да имају могућност макар каквог избора. Латиница или ћирилица - за просјечног грађанина није било много важно што је складу са ондашњом филозофијом југословенства. Једна земља, два писма, три језика (како год их ми данас звали).
Зашто након распада СФРЈ Србија није ефикасније заштитила ћирилицу, ја не знам, али претпостављам да су у питању несналажење и неажурност. Има ту мало и "играња европејаца" - ваљда их је било страх да тим потезом не задесничаре Србију.
McKinley
((stadra))
14. oktobar 2009. u 13.12
ми онда измислимо термин српска латиница, потпуно ирационално..
- Не мислим да је то ирационално. Ако бисмо се одрекли латинице, одрекли бисмо се огромног дела наше баштине (и то незаисно од Унеска – тиме бисмо, на пример, целу дубровачку књиженост препустили Хрватима, као што смо им препустили и Србе католике). Обрни окрени, испада да је двоазбучје једино могуће решење.
- А поређење с Русима и другима није могуће јер они никада нису имали два писма. По томе смо ми вероватно јединствен пример у свету.
ccaterpillar
(dipl. el. ing.)
14. oktobar 2009. u 13.21
""Када су створене ћирилица и латиница, није било приче о "културном обрасцу". Како је и могло бити било каквог културног обрасца или његове промјене кад је сам српски кнез био неписмен?!
""
Наравно, културни образац се не прави преко ноћи, већ вековима, а ни не мења се преко ноћи, то је процес. А ако неко покушава да промени већ формирани културни образац, долази до ломова и расцепа. Зар нису такве све наше поделе, нпр. верске које су гле чуда постале националне, јер одредница Србин-Хрват-Бошњак је уствари верска, ти људи говоре истим језиком, деле (или су делили исти простор).
Зар у Црној Гори немамо пример пораста броја Срба са 4-5%, на око 30%, тј. нови расцеп и оштра подела када се схватило (касно ко и увек) да Црногорац уствари мора бити дефинисан као антисрбин да би се добила и одржала самостална држава.

""Потом, за вријеме Југославије, допадало се људима да имају могућност макар каквог избора. Латиница или ћирилица - за просјечног грађанина није било много важно што је складу са ондашњом филозофијом југословенства. Једна земља, два писма, три језика (како год их ми данас звали).
""
Ниси баш сасвим у праву. Хрвати су ћирилицу били прихватили као нужно зло, и првом приликом је се отресли, увек су се чврсто држали свог писма и своје ијекавице.
А латиница није спонтано ушла међ Србе, како то на први поглед изгледа, то је био итекако управљан процес, нпр избацивање из употребе ћириличких писаћих машина 50тих, форсирање латинице у ЈНА, стварање стереотипа (и данас си ти стереотипи итекако присутни) да је ћирилица нешто заостало, шовинистичко, израз национализма, примитивизма, затуцаности, наспрам светске интернационалне свиам читљиве и прихватљиве латинице...
Тако смо од доминантне ћирилице у Србији после 2. св. рата данас дошли дотле да вас нико више ни не пита на ком писму желите превод, рекламу итд...

""Зашто након распада СФРЈ Србија није ефикасније заштитила ћирилицу, ја не знам, али претпостављам да су у питању несналажење и неажурност.""

Ма какви, није то у питању, у питању је континуитет процеса који је почео много раније, већ дуго се бавим овим стварима, и знам да имају дубоке корене и јаку залеђину (мислим конкретно на лоби који тежи промени културног обрасца Србије променом писма)

""Има ту мало и "играња европејаца" - ваљда их је било страх да тим потезом не задесничаре Србију.
""
Да, обично се код нас Европејство везује за латиницу, а ћирилица за нациоализам. Стереотип, који је упркос аргументима јако укорењен.
Једна Грчка је јако дуго у ЕУ, па им нико није тражио да се одрекну свог писма, чак су га ставили и не евро новчанице.
Бугарској нико није ни поменуо писмо у било ком контексту приључења у ЕУ. Напротив, прихватили су их као богатство различитости нација, и нове новчанице евра ће имати и ћирилицу.

Дакле, проблем је у нашим главама, информације које имамо су погрешне, медији не објављују суштину већ баратају полуинформацијама. Колико сам само пута чуо (раније), не може ћирилица на рачунар. Или, не може сајт на ћирилици. Или, лого фирме мора бити латинички.
А онда одем у Русију, тамо све може на ћирилици, и лого фирме, и рачунари...
Данас још само веб и имејл адресе морају бити од 26 слова латинског алфабета. Али не задуго, ускоро ће и то моћи бити писано којим год хоћеш писмом.

McKinley
((stadra))
14. oktobar 2009. u 13.48
у питању је континуитет процеса који је почео много раније, већ дуго се бавим овим стварима, и знам да имају дубоке корене и јаку залеђину (мислим конкретно на лоби који тежи промени културног обрасца Србије променом писма)
- Аха, чувена образовска теорија заверe од Bуковог доба.

Једна Грчка је јако дуго у ЕУ, па им нико није тражио да се одрекну свог писма, чак су га ставили и не евро новчанице.
Бугарској нико није ни поменуо писмо у било ком контексту приључења у ЕУ. Напротив, прихватили су их као богатство различитости нација, и нове новчанице евра ће имати и ћирилицу.
- Ни нама нико не би тражио да одувек имамо само ћирилицу и да одувек пишемо само њом као они. Надам се да нећеш сад рећи како је после рата неко могао да прејудицира уједињење Еропе и, сходно томе, оно што се сад догађа у вези са нашим примањем у ЕУ.
takmicar
(takmicenje)
14. oktobar 2009. u 13.53
А ако неко покушава да промени већ формирани културни образац, долази до ломова и расцепа.
...
Кажем - обавијести се. Културни концепт није био формиран да би могао бити мијењан. Народ није знао да пише, а не да мисли о култури.

Зар у Црној Гори немамо пример пораста броја Срба са 4-5%, на око 30%, тј. нови расцеп и оштра подела када се схватило (касно ко и увек) да Црногорац уствари мора бити дефинисан као антисрбин да би се добила и одржала самостална држава.
...
Ово је јасан знак да треба да предахнеш, па да се онда обавијестиш. Нико од људи које познајем није антисрбин, а огромна већина је на вакат гласала за самосталност. Не знам што то значи бити анти било коме и мислим да си о Црној Гори само понешто начуо. Полуистине су опасније од лажи, зато не причај кад нешто добро не знаш.

Хрвати су ћирилицу били прихватили као нужно зло, и првом приликом је се отресли, увек су се чврсто држали свог писма и своје ијекавице.
...
Како год да су је прихватили, Хрвати су пола вијека учили ћирилицу у школама. Прва прилика је стигла таман тад - након 50 година (мало ли је). Чвршће су се држали латинице јер они до тог часа скоро да и нису имали текста на ћирилици, књижевног дјела, новине и нико их њој није имао учити. А ова "замјерка" да нису дали ијекавицу је смијешна. Па што су требали? Говорити на екавици? Па јеси ли, рецимо, чуо Ваљевце на ијекавици икада? Ја не и надам се да нећу.

Једна Грчка је јако дуго у ЕУ, па им нико није тражио да се одрекну свог писма, чак су га ставили и не евро новчанице.
Бугарској нико није ни поменуо писмо у било ком контексту приључења у ЕУ. Напротив, прихватили су их као богатство различитости нација, и нове новчанице евра ће имати и ћирилицу.
...
Изненађујеш ме. Па Грчка и Бугарска немају друго писмо до ћириличног. Које друго би могли и узети???

Дакле, проблем је у нашим главама, информације које имамо су погрешне, медији не објављују суштину већ баратају полуинформацијама. Колико сам само пута чуо (раније), не може ћирилица на рачунар. Или, не може сајт на ћирилици. Или, лого фирме мора бити латинички.
А онда одем у Русију, тамо све може на ћирилици, и лого фирме, и рачунари...
...
Схватам. Србија има сјајне програмере, знам неке који су свјетска имена. Наравно да треба и мора да може на ћирилици. Потребан је професионализам, и ред рада-ред закона-ред кампање.
ccaterpillar
(dipl. el. ing.)
14. oktobar 2009. u 13.55
""- Не мислим да је то ирационално. Ако бисмо се одрекли латинице, одрекли бисмо се огромног дела наше баштине (и то незаисно од Унеска – тиме бисмо, на пример, целу дубровачку књиженост препустили Хрватима, као што смо им препустили и Србе католике). Обрни окрени, испада да је двоазбучје једино могуће решење.
""
Још један од аргумената које често чујем- дубровачка књижевност и Срби католици.
Да ли би се зачудила ако ти кажем да су нека од сјајних дела дубровачке књижевности писана-ћирилицом, наравно не Вуковом, да су сачувана обраћања Дубровачких званичника другим владарима углавном писана ћирилицом. То наравно није сметало Хрватима да их уврсте у део своје баштине, иако не пишу ћирилицом.
Све у свему, латиница и Гајева варијанта латинице нису исто. Гајева латиница је састављена око 1830. као подршка илирском покрету, а пар деценија касније усталила се у добром делу Хрвата, а најбоља дела дубровачке књижевности су из доба ренесансе. Срби католици, као и Хрвати, пре појаве гајевице угл су писали по угледу на Угре, ш=s, ж=zs, c=sz, ђ=gj итд...
Према томе, држати се неког ирационалног и непотребног двоазбучја ради Дубровчана или Срба католика је смешно.
Тим пре што су Румуни 1860. потпуно прешли са ћирилице на латиницу, па им нико није отео ћириличку баштину (мада је било неких спорова са Бугарима)

""А поређење с Русима и другима није могуће јер они никада нису имали два писма. По томе смо ми вероватно јединствен пример у свету.
""
Као што сам рекао, нисмо једини који су кроз историју мењали писма, па им то није сметало да сачувају своју културну баштину.
Поменуо сам Румуне, затим Хрвате, који су писали глагољицом, а делом и ћирилицом, Чеси и Словаци су такође писали глагољицом.
Али, баштина је једно, али користити туђе писмо данас, када је диференцијација између два (de facto иста) језика направљена само по писму је сулудо.
Ако смо тако јединствени у свету по томе, значи да нешто не ваља.
А уствари се српском аудиторијуму не пружају основне информације. Међутим, данас постоји интернет, све се може наћи, ископати, проверити, зато мислим да свако може да се потруди за себе, да сазна ствари из прве руке и не дозволи да буде манипулисан...
ccaterpillar
(dipl. el. ing.)
14. oktobar 2009. u 14.13
""Ово је јасан знак да треба да предахнеш, па да се онда обавијестиш. Нико од људи које познајем није антисрбин, а огромна већина је на вакат гласала за самосталност. Не знам што то значи бити анти било коме и мислим да си о Црној Гори само понешто начуо. Полуистине су опасније од лажи, зато не причај кад нешто добро не знаш.
""

Како објашњаваш пораст броја Срба на 32,8%, на рачун броја Црногораца? Шта је навело те људе да на попису промене национално изјашњавање.
Много сам ближе ЦГ него што мислиш.

""Чвршће су се држали латинице јер они до тог часа скоро да и нису имали текста на ћирилици, књижевног дјела, новине и нико их њој није имао учити.
""
Наравно, зато су нас Србе систематски преплављивали латиничким текстовима, штампаним делима, нас је имао ко учити очигледно.

""А ова "замјерка" да нису дали ијекавицу је смијешна. Па што су требали? Говорити на екавици? Па јеси ли, рецимо, чуо Ваљевце на ијекавици икада? Ја не и надам се да нећу.
""
Није замерка, ја у ствари скидам капу хрватској доследности. А ијекавицу сам поменуо јер је почетком 20. века било идеја да се у име језичког јединства Срби одрекну ћирилице, а Хрвати ијекавице (идеју је промовисао чувени Јован Скерлић).
Прво је готово завршена ствар, али зато друго... никад ни говора о томе, Хрвати чак покушавају да присвоје језички простор до Дрине потенцирајући ијекавицу као своју.

""Изненађујеш ме. Па Грчка и Бугарска немају друго писмо до ћириличног. Које друго би могли и узети???
""
Зар ти мислиш да је тешко направити латиничку верзију бугарског језика? Имају само ћирилицу јер држе до свог наслеђа...

""Схватам. Србија има сјајне програмере, знам неке који су свјетска имена. Наравно да треба и мора да може на ћирилици. Потребан је професионализам, и ред рада-ред закона-ред кампање.""
Некад те не разумем, тврдиш да Срби имају два писма, а онда се у следећој реченици заложиш за употребу ћирилице, и то радом, законом, кампањом, управо оно што је и моја идеја... Око чега се то ми онда не слажемо??
takmicar
(takmicenje)
14. oktobar 2009. u 14.29
Како објашњаваш пораст броја Срба на 32,8%, на рачун броја Црногораца? Шта је навело те људе да на попису промене национално изјашњавање.
Много сам ближе ЦГ него што мислиш.
...
Пођи на Политику да ти тамо појасне (чини ми се да бисте се брзо сложили). Знам ја врло добро да си ти "близу ЦГ" јер углавном (поријеклом) Црногорци и имају потребу да дискутују о националним графиконима, посебно нашим овдје.

""А ова "замјерка" да нису дали ијекавицу је смијешна. Па што су требали? Говорити на екавици? Па јеси ли, рецимо, чуо Ваљевце на ијекавици икада? Ја не и надам се да нећу.
...
Није замерка, ја у ствари скидам капу хрватској доследности. А ијекавицу сам поменуо јер је почетком 20. века било идеја да се у име језичког јединства Срби одрекну ћирилице, а Хрвати ијекавице (идеју је промовисао чувени Јован Скерлић).
...
Није никаква досљедност већ једина природна могућност. Скерлић је био мудар, али се ту налупетао жешће.

Зар ти мислиш да је тешко направити латиничку верзију бугарског језика? Имају само ћирилицу јер држе до свог наслеђа...
...
Ми нисмо правили своја писма ради модирања већ описмењавања народа. Требамо ли сада пљувати на све те учене људе који су, вођени жељом да се сви ослободимо, хтјели и да језичко питање заједно рјешавамо. Како већ говоримо једним те истим језиком, било је практично и успјешно.
Бугари нису правили латиницу јер је никада нису имали и што би се уопште нашли у страном писму?!

Срби имају два писма, а онда се у следећој реченици заложиш за употребу ћирилице, и то радом, законом, кампањом, управо оно што је и моја идеја... Око чега се то ми онда не слажемо??
...
Срби имају два писма: ћирилицу и латиницу. Латиници нема смрти у српском језику јер је по много чему практичнија за употребу. Како су се рачунари и интренет удружили против ћирилице, како надлежне институције срчу кафу умјесто да се против тога боре, сматрам да би било од важности радом-законом-кампањом заштитити ћирилично писмо у Србији. Фаворизовати га, посебно у медијима и издаваштву уопште.
ccaterpillar
(dipl. el. ing.)
14. oktobar 2009. u 15.25
""Срби имају два писма: ћирилицу и латиницу. Латиници нема смрти у српском језику јер је по много чему практичнија за употребу. Како су се рачунари и интренет удружили против ћирилице, како надлежне институције срчу кафу умјесто да се против тога боре, сматрам да би било од важности радом-законом-кампањом заштитити ћирилично писмо у Србији. Фаворизовати га, посебно у медијима и издаваштву уопште.
""

Ја управо покушавам да докажем да је двоазбучност неодржива на дуже стазе у било ком језику. Да је одржива и да је предност, имали би је и други, многи народи и језици су прелазили с једног на друго писмо, и нико никад није задржао више писама на дуже време...

Нећеш ми веровати, али појава рачунара је спасла ћирилицу од потпуног нестајања из јавних служби. Пре појаве рачунара имали смо писаће машине које су све до једне биле на латиници, задње ћириличке су избачене 60тих година прошлог века, нове нису набављане под изговором да то увећава трошкове администрације (причао сам ти о минималном трошењу ресурса у техници).
И при појави првих рачунара тврдило се да не може ништа на ћирилици, али мало по мало, увидело се, упркос разним препрекама (кад се само сетим локализације windows-а на ћирилици 2002.) да између ћирилице и латинице стоји само један клик. Видело се да ни латиница није једна, већ постоји стандардна латиница (qwerty распоред), и ова коју нам продају као нашу, која има qwertz распоред и šđčćž горе десно... То је многе побудило да трагају даље..

Е сад, то што је латиница практичнија за употребу, то је друга ствар.
Наравно да је практичнија кад већ деценијама нема у продаји ћириличких тастатура, генерације су се училе типкању уз латиничку тастатуру, тај буквар 21. века.
Наравно да је практичнија кад није осмишљено решење за лак прелазак на латиничку тастатуру, јер је стандардна латиница неопходна.
А то је тако лако урадити, ето, моја маленкост је направила тако нешто, остало ми је само још да набавим ћириличку тастатуру, али не због себе, већ због детета, јер сам приметио да ми дете, које тек учи слова (наравно ћирилицу) не капир како се на екрану појави једно, а на тастеру пише нешто друго...
Све је то повезано, и они који срчу кафу уместо да раде, или бар да дају ентузијастима да им за џабе одраде посао, и отежана употреба ћирилице на рачунарима, и пропагирање двоазбучја смешним и неодрживим аргументима...

McKinley
((stadra))
14. oktobar 2009. u 17.12
или бар да дају ентузијастима да им за џабе одраде посао, и отежана употреба ћирилице на рачунарима, и пропагирање двоазбучја смешним и неодрживим аргументима...

- Кад већ имаш решење, обрати се онима који с њим могу нешто и да ураде, рецимо ауторима пројекта Растко или Милораду Симићу (могу ти дати контакт ако желиш), творцу РАС-а и човеку који у електронски облик пребацује старословенске књиге, из Институтa за српски језик; и први и други изгурали су и и даље гурају врло важне пројекте у вези са заштитом ћирилице и српске ћириличке баштине, а врло су расположени за сарадњу. У најгорем случају, упутиће те даље. Писање на Вокабулару, Правопису СЦ-а и уопште форумима неће ништа битније променити.

ccaterpillar
(dipl. el. ing.)
14. oktobar 2009. u 17.34
Није то решење ништа специјално, нити оно може много да промени и држави у којој је немогуће наћи ћириличку тастатуру, а деца већ у првом разреду основне седају за рачунар са латиничком.
Рекао сам, можеш веровати или проверити, али чињеница је, не постоји теорија завере, већ пракса.
Како другачије објаснити то што нема мобилних телефона са српском ћирилицом (а раде их произвођачи чак за македонско тржиште на македонској ћирилици), и то што у земљи у којој су институције дужне да користе ћирилицу нико и не помишља на набавку ћириличких тастатура...
ccaterpillar
(dipl. el. ing.)
14. oktobar 2009. u 17.38
Ипак ако желиш упути ме на те које помињеш, питаћу их да ли би то нешто значило у овој ситуацији...
McKinley
((stadra))
15. oktobar 2009. u 12.58
Ипак ако желиш упути ме на те које помињеш, питаћу их да ли би то нешто значило у овој ситуацији...
- Битно је да ти желиш :)
http://www.rastko.rs/
www.rasprog.com/ пријављује тројанце кад га отвориш али могу ти послати број телефона Mилорада Симића на мејл; trkacica_ptica [et] yahoo [dot] сom
NVuk
09. novembar 2009. u 11.30
<<<Како другачије објаснити то што нема мобилних телефона са српском ћирилицом (а раде их произвођачи чак за македонско тржиште на македонској ћирилици)...>>>

Ово је сасвим нетачно. Виђао сам телефоне на српској ћирилици чак и у Црној Гори. Сећам се како сам се ломатао да на таквима пронађем где су и шта су разна подешавања и како се на српском уопште зову.

А ако је ово нетачно, питам се шта је све још произвољно или нетачно у претходним тврдњама. Замало да формирам мишљење и извучем неке закључке на основу горе прочитаног. Ипак, остаће све у домену забаве.

Што се деце тиче, за нас у дијаспори који већ имамо неке друге тастатуре, решење је једноставно, а могу да га користе и они у матици: http://tinyurl.com/ykqqbwx569

Ја сам научио да куцам на српској тастатури, па так касније прешао на ”кверти”. Као и са писмом, свеједно је да ли је тастатура ћирилична или латинична, јер је распоред исти. Бар је тако за компјутере где се тастатурни распоред и писмо може лако системски променити. Проблем је што код нас тастатура са српским распоредом (или хрватским - исти је) уопште нема за компјутере. Јер ако би имали латиничну, распоред је исти а у оперативном систему можете изабрати ћирилицу.

Ја куцам на слепо тако да ми је свеједно шта на тастерима пише, може бити и јапанска тастатура, ако стандардни распоред дирки у 3 реда плус бројеви (исто свуда у свету), могу да је користим или као нашу, или као енглеску, или као француску - шта ми је већ потребно.

”Двопрсташима” топло препоручујем двомесечни курс дактилографије. У данашње време компјутеризације, не знати слепо куцати је исто као на пример не знати да возиш у Лос Анђелесу. Може се стићи свуда, али како и за колико времена, и што је још важније зашто?

Дакле што се тиче домаће тастатуре, све се може кад се хоће. Али ме стварно чуди да неки пластичар (а имамо их доста у Србији) већ није направио тастере, адаптер тастатуру, ако не и комплетну прерађену на нашем распореду и то са ћириличним словима. Само на радикалима би зарадио пристојне паре.
ccaterpillar
(dipl. el. ing.)
09. novembar 2009. u 16.35
""Ово је сасвим нетачно. Виђао сам телефоне на српској ћирилици чак и у Црној Гори. Сећам се како сам се ломатао да на таквима пронађем где су и шта су разна подешавања и како се на српском уопште зову.
""

Да ли сте ви сасвим сигурни у то што тврдите?
Годинама се распитујем и могу сасвим одговорно да тврдим да нити један од произвођача мобилних телефона, нити пак мобилних оператора на територији Србије, који такође имају у понуди мобилне апарате, нема у понуди мобилне апарате са српском ћирилицом.
Једноставно се српски ћирилички софтвер фабрички не производи.

Наравно, разуверили бисте ме ако бисте ми дали неки контакт, који би ми помогао да купим апарат са софтвером на српској ћирилици.

nopo
(уметник)
13. novembar 2009. u 15.09
""Ово је сасвим нетачно. Виђао сам телефоне на српској ћирилици чак и у Црној Гори. Сећам се како сам се ломатао да на таквима пронађем где су и шта су разна подешавања и како се на српском уопште зову.""

Да ли је на том телефону стриктно било могуће откуцати слова Ђ и Ћ?
 Komentar Zapamti ovu temu!

Looking for PomPom Keychains?
.