zlatiborac
24. oktobar 2024. u 12.42
Kako stvari (kod nas) stoje, to što Vucko nije otiso u Kazan, ne znaci
da će ga zaobici Lomaca na narodnom sudu.
P.s. ako ne lomaca - onda pak vesala - kod cesme M.O. na Terazijama...
Starac_Foco
(--)
24. oktobar 2024. u 13.02
Jes, vala, tako i treba, bas u sladu sa nasom tradicijom. Donji spisak bi bio jedno 10 puta duzi da sam krenuo od prvog Nemanjica pa ću zato skratiti na zadnjih 200 godina:
Od 1817. do 1934. godine ubijena su tri srpska i jedan jugoslovenski kralj.
Sa prestola su proterani ili abdicirali Karađorđe (1813), knez Miloš (1839), knez Mihailo (1842), knez Aleksandar (1858), kralj Milan (1889) i kralj Petar II (1941).
Srpski i jugoslovenski presto podsećao je na užarenu lomaču koja je nemilosrdno odnosila vladarske živote.
Karađorđe je ubijen (1817) i jedini je stradalni vladar koji nije bio na prestolu, knez Mihailo (1868), kralj Aleksandar i kraljica Draga (1903), kralj Aleksandar Karađorđević (1934).
Retki su srpski i jugoslovenski vladari koji su umrli na prestolu, a da nisu ubijeni ili proterani: knez Milan (1839), kralj Petar I (1921) i knez Miloš (1860), ali pošto je jednom već proteran.
Ako se izuzme knez Milan, koji je „vladao” 26 dana, nijedan srpski ni jugoslovenski vladar nije rođen u otadžbini, u njoj se školovao, došao na presto i umro na njemu. Ili je ubijen, ili je proteran, ili je abdicirao ili je rođen i živeo izvan otadžbine.
Ubistvima možemo dodati i nekoliko neostvarenih atentata na naše vladare. Pomenuću samo jedan: Ivanjdanski atentat na kralja Milana, koji je umalo odsekao Pašićevu glavu (1899).
Suviše je sumorna slika našeg političkog podneblja 19. i prve polovine 20. veka.
Jocko4
(ɹǝʌɹǝsqo)
26. oktobar 2024. u 11.41
Fočo,
>'Suviše je sumorna slika našeg političkog podneblja 19. i prve polovine 20. veka.'
- - -
Слично је и у историји осталих европских држава и државица. Само су се разликовали методи и организатори/извршиоци ликвидација владара и других велможа.
