Па зар Београд и Jасеновац нису ослободили Титини партизани.

Шеста Л. Пета крајишка Осма црњегорска :)

A ko po tvom mišljenju ne bi bio okupator?
---
Pa neko kao Karadjordjevic u Zagrebu 1918

'Pa neko kao Karadjordjevic u Zagrebu 1918'

Stovani sogore, kamo sreće da ste ga onda uhitili i ratosiljali ga se na
licu mjesta - umjesto Marseju - kužiš?

Inače nakon toga ne bi tvoji pucani skenjali ministra saobracaja
Milorada Draskovica u Ogulinu, niti pak bilo obracuna u skupstini,
niti 'oluje' koja je mnoge 'ljute' pucane otpuhala na put bez povratka.

Hajd sad da mi naglabamo odavlen iz inozemstva jer - nis` ne kosta...

Ja sam postavio direktno pitanje gospodinu Branku.
Međutim, kako izgleda, on postavi temu i pobjegne,
Nije u redu...

Branko

Ne osporavam ti da je Broz, kako ti kažeš, ubio mnoge Srbe i da ga je netko „poslao ili doveo”, ali Branko i bez Broza mnostvo Srba je pobijeno, zbog čega bi i druge ubice Srba trebali staviti u isti kos s Brozom.
Isto tako ne osporavam ni cinjenicu o preseljenju fabrika iz Srbije na druge lokacije, ali sto ćemo onda s „Zastavom” iz Kregujevca koja postade privredni gigant. Ovdje se može dodati i „Zmaj” iz Zemna, pa Zeljezara Smederevo, pa „Krusik” Valjevo i da ne nabrajam.Ako covjek nekoga za nešto optuzuje, ne smije zanemariti ono sto mu ide u prilog...

Kako možeš Branko da „nasedas” narativu koji se odomaćio u Srbiji i ne verujes u kitu i njegovo delo?
Pa zar ovako stoicki prezivesmo devedesete gde se vide lepo ki na dlanu šta je bractvo jedinstvo...„izginuse” ustaše i balije za njega...suckor je još u prvom svetskom po Macvi pokazao koliko voli Srbe...srpskim zivotima je napravio crvatsku,rastegao je ki zvaku od rijeke do herceg novog...stvorio balije,dao im državu pa cokalije,njima i Crkvu,odvojio nas od mesta nastanka,Raske,Duklje i Zete...pocepao Srbiju ki svinja mrsan dzak,ukinuo nam,grb,zastavu,himnu,jezik,pobio svestenstvo,ponistio istoriju i kako da ga covek ne voli yebemlimu sve zivo i mrtvo...a treba i onima koji ga i sad posle svega kobayagi vole a pobegli u vankuver,na zapadnu obalu kanade ...toliko im bilo dobro u njegovom carstvu da bi zbrisali na neptun da je moguće...

Tito selio srpske fabrike u Hrvatsku i Sloveniju
Neposredno posle rezolucije Informbiroa 1948. godine, strahujući od napada sa istoka, Tito i njegovi saradnici donose odluku da se iz severnih i istočnih krajeva SFRJ, uglavnom iz Srbije, mnoge važne fabrike presele dublje i zapadnije, u BiH, Sloveniju i Hrvatsku. Istovremeno, blizu granice sa Mađarskom građene su „Podravka” u Koprivnici i TAM u Mariboru. Da li je odluka o preseljenju bila zaista odbrambena i strateška ili je prava namera bila slabljenje Srbije, kako su decenijama kasnije tvrdili neki ekonomisti i političari?

Beli dvor, 1948. godine.

Pripremila Anica Telesković
U kabinetu Josipa Broza Tita su Koča Popović i Boris Kidrič.

Pred njima je mapa Federativne Narodne Republike Jugoslavije (FNRJ). A na njoj crveni krstići. Njima su precrtane fabrike.

Najviše crvenih krstića bilo je na severnom delu Narodne Republike Srbije – u Vojvodini.

„Oni koji su bili svedoci i učestvovali u odlukama tadašnje vlasti pričaju da je to stvarno bilo tako. Nađu se drugovi uveče, stave mapu i gledaju gde će i šta da presele”, objašnjava novinar Slavoljub Kačarević kako je nastala legenda o planu takozvane „Privredne mobilizacije”.

Kačarević je o tome u dnevnom listu Politika 1989. godine objavio feljton. Tada je otvorena polemika koja traje do danas – ko je preselio srpske fabrike, ko je Srbiji ukrao rast?

Dugo čuvana privredna tajna bio je spisak fabika za preseljenje, koji je u novembru 1949. godine stigao u Ministarstvo industrije FNRJ, u kabinet ministra Borisa Kidriča.

„Drugovi narodni poslanici, naša se zemlja danas može ponositi time da je pod rukovodstvom Josipa Broza Tita ponovo istakla parolu 'Fabrike radnicima'”, rekao je Kidrič tokom jedne skupštinske rasprave 1848. godine.

Istorijsko „ne”, pa migracija industrije

Planu „Privredne mobilizacije” prethodilo je Titovo istorijsko „ne” Staljinu, nakon koje je na Vidovdan 1948. godine doneta razolucija Informbiroa.

Komandant Beogradske armijske oblasti, general Pavle Jakšić, kasnije je svedočio da su za Novu godinu 1950. godine na jugoslovenskoj granici jedna prema drugoj stajale dve vojske – jugoslovenska i sovjetska. Dojučerašnji saveznici.

Božo Drašković, saradnik Instituta ekonomskih nauka, objašnjava da se onda smatralo da postoji mogućnost da će doći do invazije sovjetskih trupa, odnosno zemalja koje su bile pod kontrolom SSSR-a.

„I onda je bilo logično da sklanjate resurse koje možete da sklonite”, kaže Drašković.

Goran Nikolić, saradnik Instituta za evropske studije, smatra da je komunistima jedini cilj bio da sačuvaju vlast i život.

„Vlast je najvažnija. I u cilju toga oni imaju ratne planove, a u skladu sa tim i iseljavanje industrije”, dodaje.

Novinar Slavoljub Kačarević kaže da je u svim objašnjenjima strah od sovjetske invazije bio razlog da se napravi neki ratni plan – kako se braniti od nadmoćnog neprijatelja.

„I taj plan je podrazumevao niz gigantskih akcija, a jedna od njih bila je preseljenje privrednih objekata sa potencijalo neodbranjive teritorije. A to je uglavnom Vojvodina i Srbija. U neke krajeve gde je odbrana realna, a to su Bosna i Hercegovina, Slovenija i Hrvatska”, smatra Kačarević.

Hrvatske i slovenačke fabrike manje migrirale

Zanimljivo je, međutim, da u isto vreme u istoj meri nije planirana evakualcija privrednih objekata iz pograničnih krajeva Slovenije i Hravatske. A i njima je, kao i Srbiji, pretio vojni napad. Ali iz Mađarske.

I ne samo to.

Neposredno uz granicu, u to vreme su građeni su fabrika „Podravka” u Koprivnici, „Litostroj” u Ljubljani, fabrika kamiona TAM u Mariboru.

„Pretpostavljam da su lokalni rukovodioci u Sloveniji i u Hrvatskoj imali bolju procenu da do rata neće dođi. I samim tim su imali veću motivaciju da u manjoj meri dolazi do preseljenja. Jer bilo je bilo preseljenja i u okviru samih republika u predelima koji su bili izloženi prema Mađarskoj, Bugarskoj i Rumuniji”, napominje Goran Nikolić.

Ekonomista Mlađen Kovačević dodaje da su Hrvatska i Slovenija imale samo jednu granicu, prema Mađarskoj. I dužina te granice nije velika.

„A ovde su ipak i Mađarska, i Bugarska, i Rumunija, i Albanija. Ogroman deo naših granica je bio sa zemljama koje su bile u socijalističkom taboru. Nije se samo selilo iz Srbije u Hrvatsku i Sloveniju, nego je i na teritoriji Srbije dolazilo do pomeranja. Valjaonica bakra u Sevojnu je trebalo da bude u Nišu”, prisećao se Kovačević.

Na spisku za preseljenje iz Srbije bili su „Sever” u Subotici, IMR u Rakovici, Elektronska industrija u Nišu, „Ikarus” u Zemunu. Plan je bio sledeći: u roku od samo osam sati trebalo je fabriku razmontirati, spakovati u sanduke, utovariti u železničke vagone i poslati van ugroženog područja.

Tako je, prema kasnijem popisu, iz Vojvodine preseljeno: 24 mlina, fabrika šećera, ulja, hladnjača, krupara, električna centrala, livnica, fabrika sapuna, boja i lakova, fabrika baterija, četiri ciglane, dve strugare, fabrika nameštaja, tri kudeljare, fabrika fine trikotaže i šest štamparija.

„Da li je to u ono vreme moglo da se izbegne, pa da se kaže: 'Čekajte, ljudi, dovde ima smisla, odavde je smešno.' Šta sad, vrlo važno za jedan mlin ili neku malu fabriku. To već sada teško može da se proceni”, kaže Slavoljub Kačarević.

Kad prođe vreme to izgleda bespotrebno, malo smešno, dodaje Božo Drašković. Iz tadašnje perspektive to nije bilo smešno, to je bila racionalna odluka da biste predupredili rizike i opasnosti od ratnih dejstava, objašnjava Drašković

Prinudni otkup seljake ostavio bez hrane

Sa protekom vremena Slavoljub Kačarević danas ima utisak da je i taj prinudni otkup u Srbiji bio najžustriji i sa najviše žrtava.

„Očigledno da nigde nije tako grubo otimana hrana kao kod seljaka u Srbiji”, utisak je Slavoljuba Kačarevića.

Vojislav Leković, posleratni ministar industrije Srbije, svedočio je krajem osamdesetih kako je kod njega u kancelariju došla udovica narodnog heroja Janka Lisjaka – Desanka Desa Ležajić. Iz džepa je izvadila spisak na kome je bilo ispisano šta sve od namirinica i stoke treba da preda državi.

„Evo, druže Vojo, ti znaš našu kuću. Za vreme rata bila je otvorena za sve partizane. Sve što se moglo pojesti, pojelo se, odnelo se. Mi smo posle rata ostali na ledini. I kada bih imala pare da kupim sve što treba da predam u otkupu, nema gde da se kupi, niti ko ima da proda. I sada ja ovo treba da dam. A ako ne dam, biću izdajnik, uprkos svemu što je ranije bilo”, rekla je udovica Janka Lisjaka.

Pod oznakom „strogo poverljivo”, Ekonomski institut krajem pedesetih objavljuje „Publikaciju broj 11”. Ona pokazuje da je politika otkupa zaista dovela do zaostajanja poljoprivrede.

Tako je, na primer, otkup kukuruza u periodu od 1945. do 1950. godine povećan 280 odsto. A proizvodnja je porasla samo deset odsto. Seljacima jedva da je ostavljeno za seme.

„Seljak je bio potpuno devastiran sa komunistima. I to je činjenica. Srbija je imala natprosečan udeo seoskog stanovništva i zato je najviše stradala prilikom otkupa”, uočio je Goran Nikolić.

Prinudni otkup naročito je pogodio Vojvodinu. Akademik Kosta Mihailović kasnije je za Ekonomski institut uradio analizu. Ona je pokazala da je Vojvodina u periodu od 1947. do 1955. godine iz grupe razvijenih prešla u grupu nerazvijenih područja.

Zašto je Vojvodina bila toliko pogođena?

Zato što je ona bila i najviše industrijski razvijena, odgovara Božo Drašković.

„Još iz vremena Austrougarske. Vi i danas imate u Vojvodini mlinove iz 19. veka. A niste ih u to vreme imali na Zlatiboru ili u Šumadiji. To je bilo odatle seljeno, jer se smatralo da Vojvodina kao ravničarski prostor može da dođe pod brz udar sovjetskih jedinica”, smatra Drašković.

Je l' propala Vojvodina?, pita se ekonomista Goran Nikolić. Da li je zbog toga Bosna postala „silicijumska dolina”, a Vojvodina osiromašila, dodaje.

Migracija fabrika zaustavljena pedesetih

Migracija fabrika zaustavljena je već početkom pedesetih godina, a plan o preseljenju nije u potpunosti ostrvaren.

„Sever” je ostao u Subotici, „Sloboda” je ostala u Čačku. Elektronska industrija, zbog koje je Vojislav Leković pretio da će se obesiti, ipak je ostala u Nišu.

Ali ostale su i priče koje traju do danas, da je tih godina Srbiji neko ukrao rast i budućnost.

„Ja ću biti surov. Sami smo sebi najviše krivi. Ne negiram uticaj nekih odnosa političke moći, ali smo morali pažljivije da analiziramo gde se nalazimo. Svet ne stoji, svet se kreće”, zaključuje Drašković.

Komunisti su nam doneli sve probleme koje i danas živimo, uveren je Goran Nikolić.

„Oni su nam ukrali demokratiju, nacionalni razvoj, ekonomoju. Po ta tri ključna pitanja potpuno su nas devastirali. Od 1944. godine, kada su došli na vlast, sprovodili su ideologiju koja je značila katastrofu za naš narod”, kaže Nikolić.

Da ono što se dogodilo sredinom prošlog veka sigurno i danas ima nekakve posledice, smatra novinar Slavoljub Kačarević.

„U Srbiji je rasprostranjeno mišljenje da je ona opljačkana u bivšoj Jugoslaviji. Taj stav postoji u svakoj federativnoj republici. Svi su mislili da ih drugi ugrožavaju i da su žrtve. Kod Srbije postoje i činjenice da je imala dezinvestiranje i usporavanje razvoja.

Rezultat toga je da su sada, kad su se podelile, države bivše Jugoslavije bogatije od Srbije jer su izašle bogatije iz zajedničke države”, zaključuje Kačarević.

Šta će nama mlin tamo gde nema pšenice?, šta će nam uljare tamo gde nema suncokreta?, šta će nam šećerane bez šećerne repe?, pitali su Tita partijski drugovi početkom pedesetih.

Tačka na preseljenje srpske industrije konačno je stavljena je 1955. godine. Američka Centralna obaveštajna agencija (CIA) je u decembru objavila dokument o tome kako je Tito zaustavio projekat preseljenja fabrika iz Srbije u Sloveniju.

Na kraju – mnogi fabrički koferi nisu spakovani. Ali su neke industrije i bukvalno sahranjene pakovanjem u drvene sanduke. Njihova proizodnja otišla je teretnim vozom. U jednom pravcu.

ZAMISLIMO 2 brata, jedan u SS a drugi u Wermacht...Prvi cinjase neopisive zločine , drugi lJUBLJASE Hitler ,pardon Sraljina vise no prvi ...Prvi biva ustolicen u Bundesarmee..drugog zapanu sovjetska „odmaralista” ...a OBA behu PRIPADNICI ISTE ideologije i pocinioci sličnih zločina.

E TO je nEmacki prevod crnogorskih komy moralnosti... NE TEBA ZALITI NIKOGA sa Golog...SLUZILI diktatoru, pa se okliznuli na bananu...a TO NEBI Souhern Baptist Church ili neka strozija manja da se ZločinCIMA oprasta kad se pokaju. Od Djilasa, Rankovica, Krcuna,Arse Jovanovica...sve kategorije NELJUDI identicne Goebelsu i Heyndrich-u...a POTOMCI danas vladaju srbijicom.

VRIJEME je da SRBI operu govnave kvaziistoriJske svrljotine zadnjih 80 godina uklucujuci i BALJEZGARIJE nekih „naucnika” iz HiSStoriJskog Hinstituta srbijice.

Interesantan clanak o Tito-Draža odnosu, i bar se meni čini neutralan:
https://tinyurl.com/yc2fv2e5
Milomir Stepić

„1956. године филозоф Гинтер Андерс је написао следеће пророчанско размишљање:

”Да би се угушио било какав устанак, нема потребе да се делује насилно. Методе попут Хитлерове су застареле.
Довољно је створити тако јаку колективну условљеност да се сама идеја побуне више неће појављивати у главама људи. Идеално би било да се људи обликују од рођења, ограничавајући њихове урођене биолошке вештине.

После овога бисмо наставили са условљавањем, нагло смањивањем образовања, сводећи га на стицање стручних вештина. Необразован човек има ограничен поглед, и што је његово размишљање више ограничено на осредње активности, мање је способан да се побуни.

Морамо осигурати да приступ науци постане све тежи и елитистички, да постоји јаз између људи и науке и да информације за ширу јавност немају субверзивни садржај.

Главна ствар је без филозофије. И овде морамо да користимо моћ убеђивања уместо директног насиља: масовно ћемо емитовати на телевизији забавне програме који привлаче само емоције или инстинкте.

Умови ће бити заузети бескорисним и разиграним стварима. Свој ум можете спречити да размишља непрекидним разговорима и музиком. Сексуалност ћемо ставити на врх листе људских интереса. Нема бољег социјалног средства за смирење. Уопштено говорећи, урадићемо то тако да елиминишемо озбиљан део постојања, исмејемо све што је вредно, стално одржавамо неозбиљност, тако да еуфорија јавности постане мерило људске среће и узор слободе.

Дакле, условљавање ће довести до такве интеграције да ће једини страх који ћемо морати да задржимо бити искључење из система и стога немогућност приступа условима неопходним за срећу.

Човек масе, овако формиран, мора бити третиран као оно што јесте: као крава, и мора се чувати као стадо. Све што доводи до апатије његове луцидности је јавно добро, а оно што би могло да га пробуди мора се исмевати, потискивати и борити се против њега. Свака доктрина која доводи у питање систем мора бити означена као субверзивна и терористичка, а они који га подржавају биће третирани као терористи.

© Гунтхер Андерс, „Застарелост човека” 1956

Oko magazin: 80 godina kasnije – ko je i kako oslobodio Beograd

„Šest oktobarskih dana grmelo je i sevalo i zemlja se tresla pod Beogradom, a pred zoru sedmog dana nastala je tišina. Dan se bližio, paljba nije otpočinjala i u narodu poče da se utvrđuje vera da to nije zatišje nego - kraj.” Ovo je deo pripovetke „Taj dan” Ive Andrića, koji je okupaciju proveo u Prizrenskoj ulici.

U ratnoj prošlosti beogradske ulice nikada nisu bile svedok toliko dramatičnih događaja kao tog oktobra 1944.

Jedan deo jedinica Crvene armije i Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije od Rakovice do centra grada pratio je Rista Marjanović, čuveni fotograf iz vremena Velikog rata. Njegove fotografije uličnih borbi iz oktobra 1944. godine dragocen su istorijski dokument o tome vremenu.

Zašto su najkravavije borbe vođene u Ulici kneza Miloša, ko je i zašto tri puta zauzimao Narodno pozorište i otkud italijanski partizani u Beogradu? Zašto se smatralo da je grad slobodan onda kada se na Palati „Albanija” razvije zastava? Ovo je pokušaj da se kroz nekoliko toponima, zgrada, mesta ispriča priča o oslobođenju Beograda 1944. godine.

U emisiji govore istoričari Milan Koljanin, Aleksej Timofejev, Rade Ristanović i Radosav Tucović, kao i Branimir Gajić, autor izložbe „Priča o drugom životu – bitka za Beograd 1944”.

https://www.youtube.com/watch?v=kfm5Ql1NkSs