Vesti
Sport
Celebrity
Lifestyle
Diskusije
Kuvar
Oglasi
Diskusije
:
Politika
+5 / -5
0
20.0ktobra 1944. Beograd promenio okupatora
Branko-123
21. oktobar 2024. u 05.12
Da, tako je bilo. Jednog okupatora tada je zamenio drugi okupator. Uz pomoć Staljina na vlast u Jugoslaviju dolazi okupator Josip Broz. I onda počinju masovna ubistva u Srbiji, masovne grobnice, zlostavljanje naroda i psihički i fizički, sve to je išlo ka rasturanje Srbije što se i desilo Ustavom iz 1974.g. Meni je zaista cudno da mi taj dan uopšte slavimo. Uostalom Josip Broz je u svom prvom govoru u Beogradu rekao da će se oni prema Srbiji ponašati kao prema okupiranoj državi.I mi sad to slavimo.
+3 / -4
-1
Milles_Broker
21. oktobar 2024. u 06.13
Ћопин унук Јошка је посланик у Српској скупштини.
Коферче му дао посланичко место да не цркне гладан.
А могао је да научи неки занат као и његов Дедек па да живи пристојно као и сваки други.
Слобиног унука Марковог сина је исто довео у скупштину као посланика.
Комунистички паразити.
Пацови !
Ко је бре гласао за овај ОЛОШ !
А Светлана Броз лаје из Сарајева.
Матора КУЈА на може Србе да смисли !
+3 / -3
0
Milles_Broker
21. oktobar 2024. u 06.18
Па зар Београд и Jасеновац нису ослободили Титини партизани.
Шеста Л. Пета крајишка Осма црњегорска :)
+5 / -2
+3
CEKAC
21. oktobar 2024. u 06.29
Jednog okupatora tada je zamenio drugi okupator. Uz pomoć Staljina na vlast u Jugoslaviju dolazi okupator Josip Broz.
-------------------------------------------------------------------
A ko po tvom mišljenju ne bi bio okupator?
+2 / -3
-1
Simo
21. oktobar 2024. u 08.05
A ko po tvom mišljenju ne bi bio okupator?
---
Pa neko kao Karadjordjevic u Zagrebu 1918
+4 / -4
0
zlatiborac
21. oktobar 2024. u 09.10
„Broz je u svom prvom govoru u Beogradu rekao da će se oni prema Srbiji ponašati kao prema okupiranoj državi.I mi sad to slavimo.”
Rekao i ostao dosledan - 'sjasi Kurta da uzjasi Murta'...
+3 / -1
+2
zlatiborac
21. oktobar 2024. u 13.15
'Pa neko kao Karadjordjevic u Zagrebu 1918'
Stovani sogore, kamo sreće da ste ga onda uhitili i ratosiljali ga se na
licu mjesta - umjesto Marseju - kužiš?
Inače nakon toga ne bi tvoji pucani skenjali ministra saobracaja
Milorada Draskovica u Ogulinu, niti pak bilo obracuna u skupstini,
niti 'oluje' koja je mnoge 'ljute' pucane otpuhala na put bez povratka.
Hajd sad da mi naglabamo odavlen iz inozemstva jer - nis` ne kosta...
+4 / -1
+3
D-Man
(U prolazu)
21. oktobar 2024. u 15.38
A ko po tvom mišljenju ne bi bio okupator?
---
Pa neko kao Karadjordjevic u Zagrebu 1918
Ок, и ко је тај неко као Карађорђевић у Загребу 1918е?
Овде неки дискутанти величају Милана Недића. Када им кажеш да је Београд у то Недићево време био први град у Европи који је званично проглашен као град без жидова (можемо да нагађамо шта им се догодило) а да је и Србија 1942е била проглашена као слободна од жидова онда мора да се запитамо због чега је Израел био против Срба и током деведесетих. Јевреји имају јако дуго памћење.
Даље, да је Србија остала Хитлеров савезник током целог Другог светског рата (што је била Недићева идеја), запитајмо се шта би се са Србима дешавало по ослобођењу.
Да ли бисмо ми Срби живели у једној држави или бисмо били распарчани ко зна како? Претпостављам да бисмо били као Румунија и Бугарска након Другог светског рата. Овде говорим о Србији конкрентно.
Не могу ни да замислим шта би се дешавало са Србима са западне стране Дрине.
Да смо били на пораженој страни, тешко да бисмо уопште могли и да помислимо на било какву државу у којој би се Срби било шта питали. Да, знам, сада ће неки рећи да се нису пуно питали ни код Броза али ми смо као народ из Другог светског рата изашли као победници а не поражени па смо бар били у заједничкој држави па макар и под Брозовом контролом.
Дакле, ето, људи, замислите да је Србија остала на страни Немаца до краја рата. Да ли мислите да би и Србији и Србима генерално било боље са неком новом поделом тог подручја него што им је било под Брозом?
Ја, иначе, о Брозу никад нисам имао позитивно мишљење али овде се ради о питању које се односи на то како бисмо као народ прошли након рата да смо рат дочекали као Хитлерови сарадници.
Без увреда молим, лепо питам може ли неко и да замисли како би се наш пут одвијао да, ето, Броз и КПЈ уопште нису постојали.
+1 / -4
-3
zlatiborac
Poruka negativno ocenjena.
Pokaži
zlatiborac
21. oktobar 2024. u 16.07
Без увреда молим, лепо питам може ли неко и да замисли како би се наш пут одвијао да, ето, Броз и КПЈ уопште нису постојали.
Bez uvrede i zadnjih namera - posle svega šta je ostalo posle
Брозa и КПЈ, moramo se vratiti na početak pre nego su isti postojali.
+3 / -3
0
C_A_B_O
21. oktobar 2024. u 16.19
NE budalite titoisticki vrapci. I Magdalena „ Olbrechtowa” se pazila u Srbiji za vreme OKUPACIJE ...a Jevrejsko „pitanje” je rEsavao GESTAPO i SS...WERMACHT se bavio prolemima „transporta” a SRBI prezivljavanjem u odnosu 1:100. Sreem , Zeun i danasnji NoćiCrnograd bEhu dEo NDH i da NE zaboravimo crotiziranekatolicizirane Jevreje, koji bEhu STUBOVI paveliceve NeHovisne.
Uzgred IMAJU prav ai duznosti okupatora i OKUPIRANOG što se na zalos' uvEEEk pomEra u korist pobEdniiiika.
Smrt nacizmu i titoizmu!
+3 / -0
+3
CEKAC
21. oktobar 2024. u 17.15
Ja sam postavio direktno pitanje gospodinu Branku.
Međutim, kako izgleda, on postavi temu i pobjegne,
Nije u redu...
+4 / -5
-1
Branko-123
21. oktobar 2024. u 17.43
Jugoslovenska vojska u otadžbini ne bi bila okupator. Ali Cercil im je smestio i dovukao nam Josipa Broza. Kada se zna da je Cercil bio stalno pijan koji se nije treznio onda i nije čudo što su nam dovukli tog mrzitelja Srba.
Inače kada se razmisli koliko je Broz pobio Srba, i kada se zna da je birao da pobije uspešne i obrazovane Srbe onda se to uklapa u definiciju genocida. On je to i dokazao kada je 1949.g. sve fabrike koje su postojale u Srbiji preselio u Sloveniju I Hrvatsku. Sve to ukazuje da je on nad Srpskim narodom vršio genocid.
+3 / -1
+2
CEKAC
21. oktobar 2024. u 19.07
Branko
Ne osporavam ti da je Broz, kako ti kažeš, ubio mnoge Srbe i da ga je netko „poslao ili doveo”, ali Branko i bez Broza mnostvo Srba je pobijeno, zbog čega bi i druge ubice Srba trebali staviti u isti kos s Brozom.
Isto tako ne osporavam ni cinjenicu o preseljenju fabrika iz Srbije na druge lokacije, ali sto ćemo onda s „Zastavom” iz Kregujevca koja postade privredni gigant. Ovdje se može dodati i „Zmaj” iz Zemna, pa Zeljezara Smederevo, pa „Krusik” Valjevo i da ne nabrajam.Ako covjek nekoga za nešto optuzuje, ne smije zanemariti ono sto mu ide u prilog...
+2 / -2
0
Simo
21. oktobar 2024. u 19.23
Jesi li Branko tako naucen kroz skolovanje, kucno vaspitanje ili si žrtva modernog narativa na koje se u Srbiji lako naseda.
Nije li ti zao sto si iz naroda koji onda nije mislio na tebe već je tog
istog zlotvora dizao u nebesa i ispratio kao niko nikog u svetu.
Takoder taj napaceni narod se nije mnogo obazirao na kralja i njegovu gubitnicku vojsku, nije mu bilo vise do rata a Dražin program i propaganda su bili malji deca u odnosu na crvenu armadu sa istoka.
Koliko je meni poznato Draža je imao dva vecita neprijatelja koje je trebalo pobediti okupatore i komuniste, šta bi njegova pobeda donela srpskom narodu osim gradjanskorata koji još uvek tiho traje prosudi sam.
Mislis li ako se sada obracunas sa crvenim zlotvorima da će ti sa Vucicevim naprednjacima zaista svanuti i da će ti neko dati penziju
od koje ćeš moći živeti kao Brozov prvoborac.
Zapamti mi na zapadu imamo samo mrske neprijatelje koji nas mrze a mi njih volimo, Mi takodjer volimo i nasu pravoslavnu rusku bracu koji su bili Dražini mrski crveni neprijatelji a sa kineskim crvendacima gradimo svetlu buducnost i tradicionalno jedinstvo, bez onog bratstvo.
E moj Branko politika je zahebana stvar od tebe i mene se trazi da ne sudimo jer će nam sve biti kazano, mi treba samo da se uhvatimo u ono znaš ...kozaracko i to je to.
+2 / -4
-2
ofarbaniboy
(varim)
22. oktobar 2024. u 03.56
Kako možeš Branko da „nasedas” narativu koji se odomaćio u Srbiji i ne verujes u kitu i njegovo delo?
Pa zar ovako stoicki prezivesmo devedesete gde se vide lepo ki na dlanu šta je bractvo jedinstvo...„izginuse” ustaše i balije za njega...suckor je još u prvom svetskom po Macvi pokazao koliko voli Srbe...srpskim zivotima je napravio crvatsku,rastegao je ki zvaku od rijeke do herceg novog...stvorio balije,dao im državu pa cokalije,njima i Crkvu,odvojio nas od mesta nastanka,Raske,Duklje i Zete...pocepao Srbiju ki svinja mrsan dzak,ukinuo nam,grb,zastavu,himnu,jezik,pobio svestenstvo,ponistio istoriju i kako da ga covek ne voli yebemlimu sve zivo i mrtvo...a treba i onima koji ga i sad posle svega kobayagi vole a pobegli u vankuver,na zapadnu obalu kanade ...toliko im bilo dobro u njegovom carstvu da bi zbrisali na neptun da je moguće...
+1 / -2
-1
Tarpe-
22. oktobar 2024. u 05.57
To sto je Broz kasnije izgradio te fabrike u Srbiji to je morao da izgradi i u Srbiji jer je gradio u svim drugim republikama. On je najpre očistio Srbiju od uspešnih i školovanih Srba, sve one koji nisu prihvatili njegov komunisticki sistem on je ubijao, zlostavljao a i do kraja njegove vlasti je ljude koji su imali pretke koji su bili antikomunisti je psihički maltretirao i nije im dozvoljavao da se zaposle u državnim službama i proveravao je putem Udbe njihovo poreklo čak unazad do trećeg kolena. On je taj genocid, to čišćenje Srbije od obrazovanih i školovanih ljudi vrsio dok u Srbiji nije ostalo preko 80% onih koji su njega i njegov sistem podržavali. A u definiciji genocida koju je usvojila OUN piše da se smatra genocidom i kada se ubija određena grupa ljudi koja ima neke osobine koje ne odgovaraju vlasti.
Sve je on ovo radio da bi učvrstio svoju vladavinu i da bi onda mogao da krene sa rasturanjem republike Srbije. Rezultat njegovog tog genocida je i Ustsv iz 1974.g. kada je u Srbiji osnovao dve pokrajine kojima je dao veća državna ovlašćenja od onih koja je imala Srbija. Naravno da školovani,obrazovani i privredno uspešni Srbi nikada ne bi prihvatili to rasturanje Srbije i on je se zato njih rešio, najpre ubistvima i zlostavljanjem kada je ubio vise od 150 hiljada Srba u miru kada je svu državnu vlast imao u rukama a milion ljudi tada je pobeglo iz Srbije. A kada se posvađao sa Staljinom i morao da se okrene zapadu onda nije smeo više da ubija ali je do kraja svoje vladavine psihički zlostavljao ljude koji su imali pretke u četnicima, ili koji su bili potomci oficira koji su bili heroji Prvog svetskog rata.Pa i Goli Otok je primer njegovog ludackog divljanja nad ljudima.A tek slanje udbasa po svetu da ubijaju Srbe u dijaspori pa to nisam čuo da je još neki svetski zlotvor radio osim njega.
+1 / -1
0
ofarbaniboy
(varim)
22. oktobar 2024. u 06.08
Tito selio srpske fabrike u Hrvatsku i Sloveniju
Neposredno posle rezolucije Informbiroa 1948. godine, strahujući od napada sa istoka, Tito i njegovi saradnici donose odluku da se iz severnih i istočnih krajeva SFRJ, uglavnom iz Srbije, mnoge važne fabrike presele dublje i zapadnije, u BiH, Sloveniju i Hrvatsku. Istovremeno, blizu granice sa Mađarskom građene su „Podravka” u Koprivnici i TAM u Mariboru. Da li je odluka o preseljenju bila zaista odbrambena i strateška ili je prava namera bila slabljenje Srbije, kako su decenijama kasnije tvrdili neki ekonomisti i političari?
Beli dvor, 1948. godine.
Pripremila Anica Telesković
U kabinetu Josipa Broza Tita su Koča Popović i Boris Kidrič.
Pred njima je mapa Federativne Narodne Republike Jugoslavije (FNRJ). A na njoj crveni krstići. Njima su precrtane fabrike.
Najviše crvenih krstića bilo je na severnom delu Narodne Republike Srbije – u Vojvodini.
„Oni koji su bili svedoci i učestvovali u odlukama tadašnje vlasti pričaju da je to stvarno bilo tako. Nađu se drugovi uveče, stave mapu i gledaju gde će i šta da presele”, objašnjava novinar Slavoljub Kačarević kako je nastala legenda o planu takozvane „Privredne mobilizacije”.
Kačarević je o tome u dnevnom listu Politika 1989. godine objavio feljton. Tada je otvorena polemika koja traje do danas – ko je preselio srpske fabrike, ko je Srbiji ukrao rast?
Dugo čuvana privredna tajna bio je spisak fabika za preseljenje, koji je u novembru 1949. godine stigao u Ministarstvo industrije FNRJ, u kabinet ministra Borisa Kidriča.
„Drugovi narodni poslanici, naša se zemlja danas može ponositi time da je pod rukovodstvom Josipa Broza Tita ponovo istakla parolu 'Fabrike radnicima'”, rekao je Kidrič tokom jedne skupštinske rasprave 1848. godine.
Istorijsko „ne”, pa migracija industrije
Planu „Privredne mobilizacije” prethodilo je Titovo istorijsko „ne” Staljinu, nakon koje je na Vidovdan 1948. godine doneta razolucija Informbiroa.
Komandant Beogradske armijske oblasti, general Pavle Jakšić, kasnije je svedočio da su za Novu godinu 1950. godine na jugoslovenskoj granici jedna prema drugoj stajale dve vojske – jugoslovenska i sovjetska. Dojučerašnji saveznici.
Božo Drašković, saradnik Instituta ekonomskih nauka, objašnjava da se onda smatralo da postoji mogućnost da će doći do invazije sovjetskih trupa, odnosno zemalja koje su bile pod kontrolom SSSR-a.
„I onda je bilo logično da sklanjate resurse koje možete da sklonite”, kaže Drašković.
Goran Nikolić, saradnik Instituta za evropske studije, smatra da je komunistima jedini cilj bio da sačuvaju vlast i život.
„Vlast je najvažnija. I u cilju toga oni imaju ratne planove, a u skladu sa tim i iseljavanje industrije”, dodaje.
Novinar Slavoljub Kačarević kaže da je u svim objašnjenjima strah od sovjetske invazije bio razlog da se napravi neki ratni plan – kako se braniti od nadmoćnog neprijatelja.
„I taj plan je podrazumevao niz gigantskih akcija, a jedna od njih bila je preseljenje privrednih objekata sa potencijalo neodbranjive teritorije. A to je uglavnom Vojvodina i Srbija. U neke krajeve gde je odbrana realna, a to su Bosna i Hercegovina, Slovenija i Hrvatska”, smatra Kačarević.
Hrvatske i slovenačke fabrike manje migrirale
Zanimljivo je, međutim, da u isto vreme u istoj meri nije planirana evakualcija privrednih objekata iz pograničnih krajeva Slovenije i Hravatske. A i njima je, kao i Srbiji, pretio vojni napad. Ali iz Mađarske.
I ne samo to.
Neposredno uz granicu, u to vreme su građeni su fabrika „Podravka” u Koprivnici, „Litostroj” u Ljubljani, fabrika kamiona TAM u Mariboru.
„Pretpostavljam da su lokalni rukovodioci u Sloveniji i u Hrvatskoj imali bolju procenu da do rata neće dođi. I samim tim su imali veću motivaciju da u manjoj meri dolazi do preseljenja. Jer bilo je bilo preseljenja i u okviru samih republika u predelima koji su bili izloženi prema Mađarskoj, Bugarskoj i Rumuniji”, napominje Goran Nikolić.
Ekonomista Mlađen Kovačević dodaje da su Hrvatska i Slovenija imale samo jednu granicu, prema Mađarskoj. I dužina te granice nije velika.
„A ovde su ipak i Mađarska, i Bugarska, i Rumunija, i Albanija. Ogroman deo naših granica je bio sa zemljama koje su bile u socijalističkom taboru. Nije se samo selilo iz Srbije u Hrvatsku i Sloveniju, nego je i na teritoriji Srbije dolazilo do pomeranja. Valjaonica bakra u Sevojnu je trebalo da bude u Nišu”, prisećao se Kovačević.
Na spisku za preseljenje iz Srbije bili su „Sever” u Subotici, IMR u Rakovici, Elektronska industrija u Nišu, „Ikarus” u Zemunu. Plan je bio sledeći: u roku od samo osam sati trebalo je fabriku razmontirati, spakovati u sanduke, utovariti u železničke vagone i poslati van ugroženog područja.
Tako je, prema kasnijem popisu, iz Vojvodine preseljeno: 24 mlina, fabrika šećera, ulja, hladnjača, krupara, električna centrala, livnica, fabrika sapuna, boja i lakova, fabrika baterija, četiri ciglane, dve strugare, fabrika nameštaja, tri kudeljare, fabrika fine trikotaže i šest štamparija.
„Da li je to u ono vreme moglo da se izbegne, pa da se kaže: 'Čekajte, ljudi, dovde ima smisla, odavde je smešno.' Šta sad, vrlo važno za jedan mlin ili neku malu fabriku. To već sada teško može da se proceni”, kaže Slavoljub Kačarević.
Kad prođe vreme to izgleda bespotrebno, malo smešno, dodaje Božo Drašković. Iz tadašnje perspektive to nije bilo smešno, to je bila racionalna odluka da biste predupredili rizike i opasnosti od ratnih dejstava, objašnjava Drašković
+1 / -1
0
ofarbaniboy
(varim)
22. oktobar 2024. u 06.11
A kakva je bila snaga srpske posleratne industrije? Šta nam o snazi naše privrede govori činjenica da su fabrike mogle u roku od samo osam sati da se spakuju u sanduke?
Ima onih koji smatraju da je to bila seljačka industrija, da velikih privrednih kapaciteta u Srbiji u to vreme nije ni bilo.
„Seljačka proizvodnja bila je u seljačkim delovim zemlje, ali po gradovima je postojala industrija i ona jeste doživela udarac preseljenjem. Recimo Fabrika kamiona iz Rakovice je preseljena komplet u Maribor. Sa sve projektnim biroom. Imali su samo nekoliko dana da se spakuju i odu. Bez obzira na porodice, njih četrdesetak je preseljeno”, kaže Slavoljub Kačarević.
Inženjer Miodrag Dragić, koji je bio svedok preseljenju fabrike kamiona iz Rakovice u Maribor, četiri decenije kasnije, rekao je: „Srbija je pedesetih godina bila potpuno ukočena u razvoju, a ljudi koji su preseljavali fabriku bili su samo pioni koji nisu sprovodili svoje stavove već samo bili izvršioci tuđih naređenja. Ako im je i bilo jasno šta čine, nisu se suprotstavljali čuvajući svoje položaje.”
Inženjeri iz Rakovice obučavali su kolege u Mariboru. Osim znanja, Rakovica je Mariboru dala mašine, tehnologiju, opremu, tehničku dokumentaciju, alat.
Tako je od IMR-a nastao TAM. Tvornica automobila Maribor. Kompletna proizvodnja kamiona preseljena je u Sloveniju, a IMR je počeo da proizvodi traktore.
Na mestu današnjeg „Ikarbusa” u Zemunu 1927. godine nikao je „Ikarus”. I pre i posle rata tu su se proizvodili avioni.
Proizvodnja aviona preseljena je u Mostar posle 1948. godine. Tako je nastao mostarski „Soko”. A „Ikarus” je promenio ime u „Ikarbus” i počeo da proizvodi autobuse.
Zašto Titu nisu rekli
Ipak, u vrhu Komunističke partije Jugoslavije preseljenje nije išlo tako glatko. Kada je doneta odluka da se elektronska industrija preseli iz Niša u Prijepolje, Vojislav Leković, tadašnji ministar industrije, rekao je:
„Prvo ću podići vešala na placu gde mislite tu fabliku da postavite i obesiću se, jer sam osedeo gradeći zavode po Nišu.”
Slavoljub Kačarević danas veruje da je bilo je mnogo ljudi koji su se protivili kako su smeli i gde su smeli.
„Ovo je jedan drastičan slučaj. Svi koji su se meni javili uradili su to iz griže svesti, da sećanje ublaže, speru neku vrstu krivice. Tu je bilo ljudi iz privrede i politike. Svi su govorili sa osećanjem krivice. Nisam upozano nikoga ko je branio taj projekat”, kaže Kačarević.
On u Politici krajem osamdesetih piše da je Vojislav Leković otišao kod Svetozara Vukmanovića Tempa i rekao mu da to više ne želi da radi. Prenesi Titu da ne želim da budem grobar srpske privrede, rekao je Leković.
Četiri decenije kasnije prepričavao je šta mu je jednom prilikom rekao Josip Broz.
„Ja se, druže Vojo, sa tobom slažem. Ali, molim te, vidi dobro, ne treba sve to odbaciti od početka do kraja. Nego, neke treba preseliti, neke ostaviti. One koje su za nas najvažnije pomakli bismo u zonu sa manjom ratnom opasnošću, sa manje mogućnosti da oni dođu i to pokupe. One sitnije fabrike i radnike treba ostaviti”, rekao je Tito.
Božo Drašković smatra da se tadašnja vlast tako ponašala jer je imala neposredno ratno iskustvo. Rezolucija Informbiroa iz 1948. godine i sve ono što se potom dešavalo usledili su odmah posle rata.
„I oni su na bazi tog iskustva računali na rizike okupacije. Moja teza je da je neko pokušao da te rizike smanji, ali da to nije uticalo na to što je Srbija imala sporiji ekonomski rast”, smatra Drašković.
Preseljenjem Srbiji ukraden rast
Života Đorđević i Boško Mijatović u svojoj studiji o preseljenju industrije Srbije, objavljenoj 1990. godine, pišu da je Srbija posle Crne Gore imala najsporiji rast u prvoj posleratnoj deceniji. U periodu od 1947. do 1955. godine, Jugoslavija je rasla po prosečnoj stopi od 5,1 odsto.
Srbija je imala rast od 3,9 odsto. Crna Gora 3,3 odsto. Bosna i Hercegovina rasla je po stopi od 5,4 odsto, Slovenija 5,5, Makedonija – 5,7 odsto. Hrvatska je sa prosečnih 6,6 odsto imala najveći privredni rast.
Pouzdani statistički podaci iz tog vremena, ipak, ne postoje. Neki drugi izvori navode i druge podatke o rastu.
Ekonomista Mlađen Kovačević tako tvrdi da su Hrvatska i Srbija imale isti rast, a da je Slovenija rasla nešto više.
„Daleko veći rast imale su druge zemlje, koje su bile na nižem nivou razvoja. I petogodišnjim planom je bilo predviđeno da najviše treba ulagati u nerazvijene zemlje”, kaže Kovačević.
Za ekonomistu Gorana Nikolića, priče o tome kako je Srbija rasla sporije od Hrvatske i Slovenije su potpuna besmislica.
„Rasla je identično kao Slovenija i Hrvastka u celokupnom posleratnom periodu”, tvrdi Nikolić.
Kad nam je bilo najteže i najgore, naši najverniji saveznici bili su seljaci, rekao je Tito tih godina Svetozaru Vukmanoviću Tempu.
U to vreme u Srbiji se sprovodio prinudni otkup. Po niskim cenama država je od seljaka otkupljivala hranu, stoku, žitarice.
+1 / -1
0
ofarbaniboy
(varim)
22. oktobar 2024. u 06.13
Prinudni otkup seljake ostavio bez hrane
Sa protekom vremena Slavoljub Kačarević danas ima utisak da je i taj prinudni otkup u Srbiji bio najžustriji i sa najviše žrtava.
„Očigledno da nigde nije tako grubo otimana hrana kao kod seljaka u Srbiji”, utisak je Slavoljuba Kačarevića.
Vojislav Leković, posleratni ministar industrije Srbije, svedočio je krajem osamdesetih kako je kod njega u kancelariju došla udovica narodnog heroja Janka Lisjaka – Desanka Desa Ležajić. Iz džepa je izvadila spisak na kome je bilo ispisano šta sve od namirinica i stoke treba da preda državi.
„Evo, druže Vojo, ti znaš našu kuću. Za vreme rata bila je otvorena za sve partizane. Sve što se moglo pojesti, pojelo se, odnelo se. Mi smo posle rata ostali na ledini. I kada bih imala pare da kupim sve što treba da predam u otkupu, nema gde da se kupi, niti ko ima da proda. I sada ja ovo treba da dam. A ako ne dam, biću izdajnik, uprkos svemu što je ranije bilo”, rekla je udovica Janka Lisjaka.
Pod oznakom „strogo poverljivo”, Ekonomski institut krajem pedesetih objavljuje „Publikaciju broj 11”. Ona pokazuje da je politika otkupa zaista dovela do zaostajanja poljoprivrede.
Tako je, na primer, otkup kukuruza u periodu od 1945. do 1950. godine povećan 280 odsto. A proizvodnja je porasla samo deset odsto. Seljacima jedva da je ostavljeno za seme.
„Seljak je bio potpuno devastiran sa komunistima. I to je činjenica. Srbija je imala natprosečan udeo seoskog stanovništva i zato je najviše stradala prilikom otkupa”, uočio je Goran Nikolić.
Prinudni otkup naročito je pogodio Vojvodinu. Akademik Kosta Mihailović kasnije je za Ekonomski institut uradio analizu. Ona je pokazala da je Vojvodina u periodu od 1947. do 1955. godine iz grupe razvijenih prešla u grupu nerazvijenih područja.
Zašto je Vojvodina bila toliko pogođena?
Zato što je ona bila i najviše industrijski razvijena, odgovara Božo Drašković.
„Još iz vremena Austrougarske. Vi i danas imate u Vojvodini mlinove iz 19. veka. A niste ih u to vreme imali na Zlatiboru ili u Šumadiji. To je bilo odatle seljeno, jer se smatralo da Vojvodina kao ravničarski prostor može da dođe pod brz udar sovjetskih jedinica”, smatra Drašković.
Je l' propala Vojvodina?, pita se ekonomista Goran Nikolić. Da li je zbog toga Bosna postala „silicijumska dolina”, a Vojvodina osiromašila, dodaje.
Migracija fabrika zaustavljena pedesetih
Migracija fabrika zaustavljena je već početkom pedesetih godina, a plan o preseljenju nije u potpunosti ostrvaren.
„Sever” je ostao u Subotici, „Sloboda” je ostala u Čačku. Elektronska industrija, zbog koje je Vojislav Leković pretio da će se obesiti, ipak je ostala u Nišu.
Ali ostale su i priče koje traju do danas, da je tih godina Srbiji neko ukrao rast i budućnost.
„Ja ću biti surov. Sami smo sebi najviše krivi. Ne negiram uticaj nekih odnosa političke moći, ali smo morali pažljivije da analiziramo gde se nalazimo. Svet ne stoji, svet se kreće”, zaključuje Drašković.
Komunisti su nam doneli sve probleme koje i danas živimo, uveren je Goran Nikolić.
„Oni su nam ukrali demokratiju, nacionalni razvoj, ekonomoju. Po ta tri ključna pitanja potpuno su nas devastirali. Od 1944. godine, kada su došli na vlast, sprovodili su ideologiju koja je značila katastrofu za naš narod”, kaže Nikolić.
Da ono što se dogodilo sredinom prošlog veka sigurno i danas ima nekakve posledice, smatra novinar Slavoljub Kačarević.
„U Srbiji je rasprostranjeno mišljenje da je ona opljačkana u bivšoj Jugoslaviji. Taj stav postoji u svakoj federativnoj republici. Svi su mislili da ih drugi ugrožavaju i da su žrtve. Kod Srbije postoje i činjenice da je imala dezinvestiranje i usporavanje razvoja.
Rezultat toga je da su sada, kad su se podelile, države bivše Jugoslavije bogatije od Srbije jer su izašle bogatije iz zajedničke države”, zaključuje Kačarević.
Šta će nama mlin tamo gde nema pšenice?, šta će nam uljare tamo gde nema suncokreta?, šta će nam šećerane bez šećerne repe?, pitali su Tita partijski drugovi početkom pedesetih.
Tačka na preseljenje srpske industrije konačno je stavljena je 1955. godine. Američka Centralna obaveštajna agencija (CIA) je u decembru objavila dokument o tome kako je Tito zaustavio projekat preseljenja fabrika iz Srbije u Sloveniju.
Na kraju – mnogi fabrički koferi nisu spakovani. Ali su neke industrije i bukvalno sahranjene pakovanjem u drvene sanduke. Njihova proizodnja otišla je teretnim vozom. U jednom pravcu.
+2 / -0
+2
D-Man
(U prolazu)
22. oktobar 2024. u 12.34
''Bez uvrede i zadnjih namera - posle svega šta je ostalo posle
Брозa и КПЈ, moramo se vratiti na početak pre nego su isti postojali.''
Ок, златиборац, говоримо о Другом светском рату и период после другог светског рата када су комунисти били на власти а не о нечему што је било 20 или 30 година пре Другог светског рата.
Дошао Други светски рат, Недић склапа савез за Хитлером, Београд и Србија се проглашавају очишћеним од Јевреја, очигледно је да Хитлер у Србији не би имао било каквих проблема да је било по Недићевој вољи.
Када би Србија ушла у рат против Хитлера и која је то сила која би то учинила узимајући у обзир Недићев пакт са Хитлером?
Дакле, под претпоставком да је Србија цело време рата остала по страни или, још горе, под важећим пактом са Хитлером, шта би од Србије и српског народа, како оног у Србији тако и оног са западне стране Дрине, остало тј. шта би се десило и са Србијом и са Србима?
Неки кажу да можда не би било Јасеновца али ја у такве претпоставке не верујем. Срби би били натерани од Хитлера да ратују чак и против Руса на руском ратишту.
И онда долази совјетска војска, ослобађа цели тај простор, нема комуниста, нема неке веће српске војне силе на страни Руса и других назови савезника.
Дакле, шта би било са нама Србима? Ово је сасвим логично питање које се намеће када многи у овој кафани почну да величају Недића и његову политику и критикују оне који су дошли на власт након Другог светског рата.
+0 / -3
-3
zlatiborac
Poruka negativno ocenjena.
Pokaži
zlatiborac
22. oktobar 2024. u 15.23
Дошао Други светски рат, Недић склапа савез за Хитлером, Београд и Србија се проглашавају очишћеним од Јевреја, очигледно је да Хитлер у Србији не би имао било каквих проблема да је било по Недићевој вољи.'
Nebih se slozio sa iznad recenim utoliko:
Sto je Nedic sklapio dogovor - ali ne i ugovor da: Srbiju ocisti od
komunista zbog odmazda 100:1, sto je ovaj i učinio u toku mesec dana,
i od tada do kraja rata u Srbiji je uspostavljen red i poredak. Čak
su i zarobljenici u Nemackoj primali pisma i pakete iz Otadbine.
Ovo sam saznao od roditelja i naravno strica u tri ujaka koji su
bili u zarobljenistvu. A to što napominjes za Jevreje, ima vise od jedne verzije a koju smo imali u po ratnim udzbenicima. Ovo ne kažem tek onako, utoliko sto sam ih prilično znao i poznavao u Otazbini, uglavnom radeci sa istima u istim firmama.
A ta `zvanicna' verzija koju smo tkr. slusali svaki dan 24h x 365-6
dana u godini, - ciglo pola veka - otisla je na djubriste istorije sama po sebi. Kao i sira nam 'bratska zajednica'- uostalom.
Nasi potomci će - ako ništa drugo - biti postedjeni svakodnevnih
fanfara o tamo nekim 'ogromnim uspesima' nad žrtvama naroda iz kojeg poticu...
+2 / -0
+2
Pjer
(svratio samo na 5 minuta)
27. oktobar 2024. u 12.16
U situaciji kad su postojale dvije opcije, i vecina (ili najglasniji, najjači..) izaberu jednu, znamo koji je rezultat izbora.
Kritikovati taj izbor i rezultat na bazi „da smo izabrali ono drugo” bilo bi nam mnogo bolje, ne bi bilo ovo ili ono i sl. je pretpostavka hipoteticko razmišljanje. No kad i rezultatu izbora izdvojis loše stvari a u hipotetici dobre, kritika izbora nije realna.
Rijetko imamo priliku da vidimo na djelu obadva izbora na jedan narod, kao u slučaju odnosa Srbije i CG prema NATO. Vrijeme će pokazati ukupnu sliku.
Interesantan clanak Vukašina Obradovića za podgoričke Vijesti.o odnosu Vlade i Peke Dapcevica nakon rezolucije IB-a. Dva brate, dva izbora.
https://tinyurl.com/msnvwjs9
+0 / -2
-2
C_A_B_O
28. oktobar 2024. u 14.55
ZAMISLIMO 2 brata, jedan u SS a drugi u Wermacht...Prvi cinjase neopisive zločine , drugi lJUBLJASE Hitler ,pardon Sraljina vise no prvi ...Prvi biva ustolicen u Bundesarmee..drugog zapanu sovjetska „odmaralista” ...a OBA behu PRIPADNICI ISTE ideologije i pocinioci sličnih zločina.
E TO je nEmacki prevod crnogorskih komy moralnosti... NE TEBA ZALITI NIKOGA sa Golog...SLUZILI diktatoru, pa se okliznuli na bananu...a TO NEBI Souhern Baptist Church ili neka strozija manja da se ZločinCIMA oprasta kad se pokaju. Od Djilasa, Rankovica, Krcuna,Arse Jovanovica...sve kategorije NELJUDI identicne Goebelsu i Heyndrich-u...a POTOMCI danas vladaju srbijicom.
VRIJEME je da SRBI operu govnave kvaziistoriJske svrljotine zadnjih 80 godina uklucujuci i BALJEZGARIJE nekih „naucnika” iz HiSStoriJskog Hinstituta srbijice.
+0 / -0
0
Popaj
30. oktobar 2024. u 03.00
Postovani nezahvalni,
Kako ste proslavili Dan žalosti?
+0 / -0
0
Pjer
(svratio samo na 5 minuta)
31. oktobar 2024. u 13.12
Interesantan clanak o Tito-Draža odnosu, i bar se meni čini neutralan:
https://tinyurl.com/yc2fv2e5
Milomir Stepić
+0 / -0
0
Popaj
31. oktobar 2024. u 23.28
Život u okupiranom Beogradu 1941-1944: Pad Beograda
Prva epizoda dokumentarnog serijala Život u okupiranom Beogradu 1941-1944. bavi se danima uoči bombardovanja Jugoslavije, otporima potpisivanju pristupanju Trojnom paktu i posledicama tog čina: pučem i demonstracijama u Beogradu 27. marta i bombardovanjem Beograda kao i prvim danima okupacije, uspostavom nemačke vlasti i formiranjem Komesarske uprave u Beogradu.
U seriji govore istoričari dr Nataša Milićević, Radmila Radić, dr Rade Ristanović, dr Aleksandar Stojanović, dr Ljubinka Škodrić, dr Radosav Tucović i dr Dragomir Bondžić i svedoci života u okupiranom Beogradu: Branislava Ristović, Josef Žamboki i Breda Kalef.
https://www.youtube.com/watch?v=HCzh-C6PScQ&list=PLxbMnBfiy6iGPivtVqOqOdgNKlV42F6vm
+0 / -0
0
Pjer
(svratio samo na 5 minuta)
01. novembar 2024. u 14.39
„1956. године филозоф Гинтер Андерс је написао следеће пророчанско размишљање:
”Да би се угушио било какав устанак, нема потребе да се делује насилно. Методе попут Хитлерове су застареле.
Довољно је створити тако јаку колективну условљеност да се сама идеја побуне више неће појављивати у главама људи. Идеално би било да се људи обликују од рођења, ограничавајући њихове урођене биолошке вештине.
После овога бисмо наставили са условљавањем, нагло смањивањем образовања, сводећи га на стицање стручних вештина. Необразован човек има ограничен поглед, и што је његово размишљање више ограничено на осредње активности, мање је способан да се побуни.
Морамо осигурати да приступ науци постане све тежи и елитистички, да постоји јаз између људи и науке и да информације за ширу јавност немају субверзивни садржај.
Главна ствар је без филозофије. И овде морамо да користимо моћ убеђивања уместо директног насиља: масовно ћемо емитовати на телевизији забавне програме који привлаче само емоције или инстинкте.
Умови ће бити заузети бескорисним и разиграним стварима. Свој ум можете спречити да размишља непрекидним разговорима и музиком. Сексуалност ћемо ставити на врх листе људских интереса. Нема бољег социјалног средства за смирење. Уопштено говорећи, урадићемо то тако да елиминишемо озбиљан део постојања, исмејемо све што је вредно, стално одржавамо неозбиљност, тако да еуфорија јавности постане мерило људске среће и узор слободе.
Дакле, условљавање ће довести до такве интеграције да ће једини страх који ћемо морати да задржимо бити искључење из система и стога немогућност приступа условима неопходним за срећу.
Човек масе, овако формиран, мора бити третиран као оно што јесте: као крава, и мора се чувати као стадо. Све што доводи до апатије његове луцидности је јавно добро, а оно што би могло да га пробуди мора се исмевати, потискивати и борити се против њега. Свака доктрина која доводи у питање систем мора бити означена као субверзивна и терористичка, а они који га подржавају биће третирани као терористи.
© Гунтхер Андерс, „Застарелост човека” 1956
+2 / -0
+2
dr-mors
18. novembar 2024. u 12.57
Beograd su oslobodile jedinice Crvene armije,partizani su pripucavali, sto jeste jeste.
Slava svim poginulim u borbi za oslobodjenje Beograda.
+0 / -0
0
Popaj
30. novembar 2024. u 10.44
Oko magazin: 80 godina kasnije – ko je i kako oslobodio Beograd
„Šest oktobarskih dana grmelo je i sevalo i zemlja se tresla pod Beogradom, a pred zoru sedmog dana nastala je tišina. Dan se bližio, paljba nije otpočinjala i u narodu poče da se utvrđuje vera da to nije zatišje nego - kraj.” Ovo je deo pripovetke „Taj dan” Ive Andrića, koji je okupaciju proveo u Prizrenskoj ulici.
U ratnoj prošlosti beogradske ulice nikada nisu bile svedok toliko dramatičnih događaja kao tog oktobra 1944.
Jedan deo jedinica Crvene armije i Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije od Rakovice do centra grada pratio je Rista Marjanović, čuveni fotograf iz vremena Velikog rata. Njegove fotografije uličnih borbi iz oktobra 1944. godine dragocen su istorijski dokument o tome vremenu.
Zašto su najkravavije borbe vođene u Ulici kneza Miloša, ko je i zašto tri puta zauzimao Narodno pozorište i otkud italijanski partizani u Beogradu? Zašto se smatralo da je grad slobodan onda kada se na Palati „Albanija” razvije zastava? Ovo je pokušaj da se kroz nekoliko toponima, zgrada, mesta ispriča priča o oslobođenju Beograda 1944. godine.
U emisiji govore istoričari Milan Koljanin, Aleksej Timofejev, Rade Ristanović i Radosav Tucović, kao i Branimir Gajić, autor izložbe „Priča o drugom životu – bitka za Beograd 1944”.
https://www.youtube.com/watch?v=kfm5Ql1NkSs
Looking for Lava Rock Bracelets?
Izaberite državu:
Australija
Austrija
Bosna i Hercegovina
Crna Gora
Evropska Unija
Francuska
Holandija
Hrvatska
Kanada
Nemačka
Sjedinjene Američke Države (SAD)
Srbija
Švajcarska
Švedska
Velika Britanija
Latinica |
Ћирилица
|
English
© Trend Builder Inc. i saradnici. Sva prava zadržana.
Terms of use
-
Privacy policy
-
Marketing
.