Хрвати су најхрабрији народ на свету, не зато што се никога не боје, већ зато што се ничега не стиде.„
- Јован Дучић”

Ispravak:

Petar Kocic

„Covjek koji govori istinu velik je kao bog, a živi kao pas” Petar Kocig...

Neosporno sogore,

Petar je to shvatio svojevremeno i zabiljezio u pripovjetci 'Jazavac pred sudom'. Nasuprot tome sljedbenici 'lika i djela' su to dokazali u
memljivom Das Hauge na 'kengurskom sudu' - kužiš?

P.s. „zlo radjenje - gotovo sudjenje” - narodna izreka za sva vremena...

Ja'h izvora ...zute bode s oBrezane cUUne...lahki, tuzlanski ssovac posta pardigniano i i danas SLUZI iztim goslodarima. Njemacki ovcar i balkanski gonic ukrsteni pod pentagramom BOLIJU a youturbe neobično polerise takOOOvE baljezgarije.Dok se SRPSKR zemlje ne OCISTE od GOVANA kojekakvih..komy zločinaca i potomstva te njihovih sponora iz NVO nema buducnosti. Srbe će da potruju zarad 3% rUdne rente, a malformacije i MONSTRUMI će biti srpske dEca u nekoh 5-6 godina...Srbjanovac na savremen način, samounistenje uz degeneraciju...E ..AKO je tako...da se SELI svo srpstvo makar u MONGOLIJU...a nek iridijum , kUrtecvit i cemervit ostavimo migrantima...

Primljeno k` znanju sogore - imaj ugodno poslije podne...

Ko iskreno i strasno ljubi Istinu, Slobodu i Otadzbinu, Slobodan je i neustrasiv kao Bog a prezren i gladan kao pas.
Petar Kocic

Jedna od prvih stari koju naucih napamet. Sa spomenika u BL.

Malo u spomeniku:

Međutim, prema ovoj priči to nije bilo tako. Drago Mažar je ispričao kako je sjedeći u hotelu „Palas” i čekajući jutarnju kafu porazgovarao sa Romom Bajrom sa Veselog brijega. Prema njegovim riječima bio je dobar sa Bajrom jer su bili iz istog kvarta, te da ga je znao još iz mladosti kao šampiona barbuta, kockarske igre koju su Romi obožavali.

Bajro je došao pred Mažara i drhtavim glasom kazao da ga traži već danima. Ovaj mu reče da slobodno priča, međutim Bajro se osvrtao i tiho, šapatom pitao smije li tu govoriti ili je bolje da idu kod Drage Mažara u kancelariju.

Kako bilježi Tomo Marić u pomenutoj knjizi, Drago Mažar je poznavao dobro narav Roma jer je s njima odrastao na Vrbasu. Kaže da oni „važne stvari” neće, „ni da vide ni da čuju”. Ako nešto saznaju, obazrivi su i tajnoviti. Ipak, Mažar reče Bajri da sjedne za sto u Palasu i još mu reče da su raja i da mu ispriča ono što ga muči. A Bajro ne trepćući reče da zna gdje je spomenik Petru Kočiću.

U knjizi „Banjalučke priče” piše ovako:

„Nasmijao sam se. Mene obuzela ”vrućica„, uzbuđenje, kao da me neko polio vrelom vodom.
- Kojeg druga Petra Kočića, Bog te obuzeo Bajro?
- Onog iz parka, druže Drago!”

U tom momentu kobar je donio kafu pa su obojica ućutali. Drago Mažar naručuje Bajri kafu i rakiju, a Bajro konobaru dovikuje „duplu”. I tada počinje priču kako je u ratu, tokom 1941. godine bio dežurni u vatrogasnom društvu , te da je ložio vatru za veliki kotao. Kako je ispričao s njim je tada radio neki Sejko sa Hiseta koji mu je rekao da je u toku dana dovezen spomenik Petra Kočića i kroz velike otvore, kud se istresa ugalj, ubačen u podrum. Pripovijedao je da su dva dana kasnije dovezli ugalj i istresli, pa su njih dvojica taj ugalj razbacali po podrumu i njime zatrpali spomenik. Poslije je Sejko otišao na drugi posao, a Bajro je sve do kraja ostao u vatrogasnom. Kako je kazao Mažaru nikome nije govorio o spomeniku, a niko ga nije tražio, i kako je rekao eno ga i sada tamo pod ugljem, ne znaju za njega ni oni iz vatrogasnog.

E onda je Drago Mažar obavijestio tadašnju miliciju i oni su zaista pronašli spomenik Petra Kočića zatrpanog u uglju.

I tako je vraćen u park gdje i danas stoji, a Drago Mažar je kad god sretne Bajru častio kafom i duplom rakijom.

Eto ovo je jedna priča o sudbinu koju je doživio spomenik Petru Kočiću tokom Drugog svjetskog rata i ljudima koji su voljeli Banjaluku i Kočića.

Poaj ne može da baci i zaboravi proslost a naročito to da mu zivot prode u zabnludi pa i dan danas pisa uz vetar .
----------------------------------------------------------

Ko zaboravlja proslost, neće imati ni buducnost...

Od zivota na svi strani
prijatelji razbacani,
idu dani, idu dani…
Dok po noćimrak se radja,
a po vodi tone ladja,
idu dani, idu dani…

Ode Moto da se mota,
ode Oto da se ota,
idu dani, idu dani…

Po kravama mleko peva,
a na sporet zagoreva,
idu dani, idu dani…

Macka place za macetom,
majka place za detetom,
idu dani,idu dani…

Od zivota na svi strani
prijatelji razbacani,
idu dani, idu dani…

Ode Moto da se mota,
ode Oto da se ota,
idu dani, idu dani…

Po kravama mleko peva,
a na sporet zagoreva,
idu dani, idu dani…

Шта ту има спорно? Па партизани су (Коча, Ђилас & Велебит) 1943. склопили у Загребу пакт са Немцима, Италијанима, Усташама и балијама о уништењу четника - и успешно уништили четнике Источне Херцеговине, где су се немци плашили савезничког десанта. Дословно су потписали: да ће се, ако се Савезници искрцају на обали Јадрана - борити против њих.

Онај дан кад су побили четнике у 4.офанзиви - Немци и др.стегли су обруч око партизана на Сутјесци. Ту се истакла, посебно по нечовечности, дивизија „Принц Еуген” од банатских Шваба.

„ Drug Sloba bio još gori, on je čak i RS zavodio sankcije.”

Muci sogore - jezik pregriz`o...Slobi da spomenik podignes - sto te
spasio 'ojuje' a može biti i svedocenja u memnljivom Hagu.

Inače imaj na umu da su njegovi specijalci sa Legijom-Ulemek-om na celu
bili 'ljuti' Krajisnici, a koji su ga kostali glave - ko i Djindjuve.

Нећете да разумете да ту нема мудрости. Чича Дража се није уклапао у сценарио. Прво су Енглези од хрвата наручили геноцид над Србима, па ако би Дража победио - тај би геноцид био кажњен, проваљен итд. Овако су победили јадни Срби под хрватском командом и наставили следећих 45 година са геноцидом над собом.

--

Слоба је, пријатељу мој, урадио шта се могло. Могао је да да доопе ко и сви остали - па бисмо сад били Бугарска ил Македонија. Он није имао шта да договара са Јељцином, али јесте са дубоком руском државом, која нас је 10 година хранила, наоружавала и слала нафту. Амери никад нису ни смели да ударе на нас из 4 цеви, не знајући хоће ли се каквој будали у Русији омаћи нуклеарни окидач.

Да се ми нисмо дигли - данас би Кина, Русија и цео свет славили педерску заставу, Сатана би већ овладао. Ми смо онај дечак што је прстом држао рупу у насипу док се одрасли не пробуде. БРИКС-а не би било да није почело од нас.