85. godišnjica pakta Hitler-Staljin
85. godišnjica pakta Hitler-Staljin
Alek Lantier
25. avgusta 2024. godine
Pre 85 godina Hitlerova Nemačka i Sovjetski Savez sklopili su pakt o nenapadanju, koji je objavljen 24. avgusta 1939. godine. Samo nedelju dana kasnije, nemačka invazija na Poljsku označila je početak Drugog svetskog rata. Do danas, ovaj pakt ostaje predmet žestokih kontroverzi.
Ruska Federacija nastavlja da ga brani kao neophodan korak nakon Minhenskog sporazuma, kojim su Francuska i Velika Britanija odobrile Hitleru podelu Čehoslovačke. Zapadni istoričari i političari koriste pakt da stave nacističku Nemačku i Sovjetski Savez na isti nivo i da banalizuju nacionalsocijalizam.
Ono što obe strane potiskuju i poriču je klasna priroda pakta. Bio je to rezultat Staljinove kontrarevolucionarne politike, koja je godinama dezorijentisala i izdala međunarodnu radničku klasu. Staljinova tajna policija i tokom Velikog terora ubila je desetine hiljada revolucionarnih vođa i radnika, uključujući rukovodstvo Crvene armije.
Pakt je demoralisao mnoge komunističke radnike koji su rizikovali svoje živote u borbi protiv fašizma širom sveta. Privilegovana birokratija, čije je interese Staljin zastupao, odbranu Sovjetskog Saveza nije zasnivala na mobilizaciji međunarodne radničke klase, već́ na manevrima i savezima sa imperijalističkim silama u čijim interesima je gušila klasnu borbu. Time je Drugi svetski rat bio neizbežan.
Ovde objavljujemo ocenu pakta Hitler-Staljin iz trockističke perspektive, koji se prvi put pojavio na ZSZS pre 15 godina, 25. avgusta 2009. godine.
Dana 23. avgusta 1939, nacistički ministar spoljnih poslova Joakim fon Ribentrop se neočekivano sastao sa sovjetskim ministrom inostranih poslova Molotovom u Moskvi da bi potpisao brzo dogovoreni pakt o nenapadanju između Hitlerove Nemačke i SSSR-a.
Ovaj sporazum je omoguć́io Nemačkoj da se pripremi za rat u Evropi pod uslovima povoljnim za naciste. Ribentrop je otputovao u Moskvu jer su nacisti očajnički želeli sporazum sa SSSR-om koji bi im omoguć́io da napadnu Poljsku bez rizika od rata na dva fronta u zapadnoj Evropi protiv SSSR-a s jedne strane i dve velike imperijalističke sile Velike Britanije i Francuske s jedne strane. drugo. Pored sporazuma o neutralnosti, ugovor je uključivao i tajnu podelu Poljske i baltičkih država između nacističke Nemačke i SSSR-a. Zapadna Poljska i Litvanija su pridodate Nemačkoj, istočna Poljska, Letonija, Estonija i Finska SSSR-u.
1. septembra 1939. nacisti su napali Poljsku i zvanična objava rata usledila je 3. septembra. To je bio početak Drugog svetskog rata u Evropi. To bi na kraju koštalo 50 do 70 miliona života. Sovjetske trupe su ušle u istočnu Poljsku 17. septembra 1939. godine.
Sovjetska neutralnost je omoguć́ila nacistima da koncentrišu svoje trupe u zapadnoj Evropi 1940. nakon brzog poraza poljske vojske. Uz Staljinovo dopuštanje, Hitler je osvojio Dansku, Norvešku, Holandiju, Belgiju i Francusku. Kada je u junu 1941. počela krajnje neizbežna nacistička invazija na SSSR, Sovjetski Savez je bio potpuno izolovan na evropskom kontinentu. Staljin je ignorisao jasne naznake predstojeće nacističke invazije i sledio je sporazum do kraja. Kremlj je poslao poslednje pošiljke strateških sirovina na putu za Nemačku nekoliko sati pre početka invazije 22. juna 1941. ujutru.
Najznačajniji aspekt sporazuma bio je potpuni prezir Kremlja i ravnodušnost prema njegovom uticaju na svest međunarodne radničke klase. Tokom pregovora, Staljin je predložio zdravicu Hitleru. „Znam koliko nemački narod voli svog vođu”, rekao je. Komunističke partije Francuske i Velike Britanije sledile su liniju Kremlja i zaužele neutralan stav prema fašističkom režimu, oličenju antiradničke reakcije.
I nacisti i sovjetske trupe počinile su brojne zločine na okupiranim teritorijama. Nacisti su u operaciji Tanenberg uhapsili i likvidirali desetine hiljada poljskih intelektualaca, umetnika i političara. Sovjetske trupe su streljale hiljade poljskih oficira u Katinskim šumama u martu 1940.
Na Hitlerovo iznenađenje, tokom pregovora o sporazumu, Staljin nije zahtevao da nacisti oslobode vođu nemačke komunističke partije Ernsta Telmana, koji je deportovan u koncentracioni logor ubrzo nakon što su nacisti došli na vlast u januaru 1933. godine. Telmana su ubili nacisti neposredno pre raspada Trećeg rajha.
Na površini, pakt Hitler-Staljin je bio zapanjujući preokret u spoljnoj politici i Nemačke i Sovjetskog Saveza. Nacistički režim je sebe uvek predstavljao kao bastion protiv SSSR-a i pretnje komunizma. A staljinistički režim je tvrdio da je neumoljivi neprijatelj nacističkog imperijalizma. Zato su sporazum sa šokom i nevericom dočekali Velika Britanija i Francuska. Ali bilo je dosta licemerja u njihovoj osudi sporazuma jer su dve najvažnije evropske sile same pokušale da se dogovore sa Hitlerom na račun Sovjetskog Saveza.
Do avgusta 1939. moćne frakcije francuske i britanske vladajuće klase nadale su se da će Hitler osloboditi Vermaht ne protiv Zapada, već́ protiv Sovjetskog Saveza. Ova nada je ležala u srcu Minhenskog sporazuma iz 1938: protiv bezvrednog obećanja nacista o „miru u našem vremenu” (Čemberlen), Velika Britanija i Francuska su pristale na nacističko uništenje Čehoslovačke.
https://www.wsws.org/de/articles/2024/08/25/pakt-a25.html