Ne da su samo istrebljivali hrićane nego su ih silom pravili u muslimane. Tadašnje poturice su najveći neprijatelji Srba jer ih prati sramota promene vere!

BeliVuk,

>'Наше братске народе су истребили у Турској.'
- - -

На које наше братске народе у Турској мислиш ?

П.С. Смањи мало доживљај у опхођењу, СЕКАС и zlatiborac су дали добре коментаре.

Beli Vuce

Nitko ovdje ne osporava da nije bilo zuluma i muka svakojakih.

Hajdemo malo uporedjivati. Pokazi mi na mapi svijeta i jednu indijansku državu? Imaš rezervate, ili otvoreni zatvor.
Iza Turaka su ostali i Srbi i Bugari i Grci i Hrvati i Madjari. Svi sa svojim crkvama i jezikom. Turci su bili okupatori. Sila! A sila boga ne moli...

Beli Vuce

Ne odgovara ti ova tvrdnja istinu. Pa u Istambulu postoji čak i najvisi patrijarh pravoslavnih crkava.

Već sam rekao da su se Turci uzasno ponasali u okupiranim krajevima. Ali za razliku u primjeru iz prethodnog posta, bili su uredjena država. To nitko ne može poreci.

Recimo Turci su imali su imali veoma detaljan popis stanovnistva, samo umjesto broja osoba oni su upisivali broj domaćinstva. Tako, zahvaljujuci njihovom popisu, mi danas znamo da je, recimo, na Kosovu i Metohiji bilo sedam siptarskih domaćinstava.

B eli Vuce
nemoj da te zanesu srpske junacke epske pjesme. Stvarnost je izgledala nešto drugacija...

Po temi iz nedavne proslosti jednog od naših znanstvenika od pre stotinak leta:

Citat: 'Socijalno-ekonomske osnove tokom vladavine Osmanlija':

'Turci su unistili ne samo srpsku srednjovekovnu državu,njeno vojno i administrativno ustrojstvo,nego su zbrisali i njeno socijalno-ekonomsko uredjenjemsrpski feudni sistem,menjajuci odnose u zemljisnom posedu i vlasnistvu,zadiruci duboko u te bastinske odnose. U srpskoj državi oni su zatekli slobodnu bastinu vladarsku,vlasteosku,crkveno-manastirsku i sebarsku. Rukovanje i raspolaganje zemljom slobodne bastine bilo je oslobodjeno svih dazbima i rabita. Tome nasuprot bil a je potcinjena bastina sebra,merpoha koji je uzuvao zemlju,ali je zato motrao davati dazbine i rabote vladaru,vlastelinu,crkvi,prema tome ciji je merpoh bio: uz to je manje-vise vezan za zemlju. Iako su njegove duznosti bile zakonom utvrdjene i branjene, ipak je njegov polozaj b io tezak,kmetski.
Koran međutim uci da je sve na zemlji i na nebu Alahovo,pa da je prema tome i zemlja samo bozija i da je treba do poslednjeg pedlja vratiti pod vlast Alahovu. Sa tim shvatanjem nije u osvojenim zemljama moglo
biti bastinske svojine za nevernika. Slobodnih bastinika srpskih nestalo je, a isto tako i takozvanih pronijarskih posednika,
Ali musliman kao vlasnik zemlje nije za državu bio rentabilan, jer nije placao gotovo nikakve dazbine,a ratnickoj državi otomanskoj bili
su potrebni vojnicki i finansijski rezervoari. Tražio se dakle nevernik koji je obradjivao zemlju u ovom ili onom vidu,placao harac i mnoge druge takse i prireze,kao neke vrste zakupnik. Onaj deo vlastele koji nije izginuo ili se nije iselio,postao je običan posednik i zakupac haracke zemlje. Ako je primio islam,dobio bi zemlju,odnosno zadrzao svoju kao takozvani mirujski posednik i tu zadrzao i sve odnose prema kmetovima,civcijama. nObičan zakupacje bio bivši merpoh,
nemusliman je raja,prema Turcima jednako bespravan jkao inovernik, ali socijalno u pogledu bastine među sobom izjednacen. Uz to sada vise seljak nije vezan za zemlju,to otomansko pravo ne poznaje. Nad svima drzaocima zemlje,zakupcima, vodio je u ime kalife nadzor spahija koji je vrsta otomanskog pronijalnog posednika.
Spahiji se davala zemlja kao nagrada za prvenstveno vojnu sluzbu. On je imao pravo „da mesto države uzima harac na zemlju” a osim toga naplacuje razne takse i daje odobrenja za drzanje iskrcene zemlje,da izda drugom zemlju koja se tri godine ne radi itd, ali nije imao prava da tu zemlju za sebe zadrzi. To je bio otomanski feud u kome je spahija zastupao državu. Ono sto je zakupac,drzalac zemlje imao da daje,kao i duznosti spahije prema sultanu, bile su otomanskim pravom uredjene. U osnovi,sve dok je i gde god je carska reč otomanskog prava pribavila sebi puno postovanja,taj odnos drzaoca zakupca haracke zemlje,prosto receno zemljoradnika, bio je snosljiv.
Čak još i Vuk pominje da su spahije bile „najboli ljudi za narod” jer oni zapravo i nisu bili gospodari zemlje, a seljak je sve vise i vise po stvarnom sticaju,postajao pravi vlasnik zemlje,jer se njegovo pravo zakupca,posednika,uzitnika,drzaoca sve vise pretvaralo u naslednu bastinu. I crkvene bastine bile su carskim poveljama 'de jure' obezbedjene. Ali turska sila je od kraja XVI veka slabila, a s` time
je i pravni poredak labavio; carska vlast pod slabim sultanima nije se vise na periferiji carevine osecala dovoljno pravicno i nasdilje je uzelo maha'.

Toliko ovom povodom po temi i o temi...

nastavak...

'Siloviti janicari ruse carski državopravni poredak, i pretrvaraju zemljisne posede u privatnopravne,ali pri tom iscezava tako reci sve sto lici na pravo, a zamenjuje ga zulum,potpuna nasilna asimilacija.
U dahijskom periodu brspravnost je potpuna: sva raja je pod njom izjednacena vise no ikada. Careviljudi spahije osecaju i sami da im se od tog bespravlja rusi i ceo poredak, pa i carstvo,i staju,
periodicno na stranu raje, a protiv janjicara i dahija, spasavajuci od carstva šta se spasti da.
Pred XIX vek srpski rajetin-seljak već je u stavu odbrane; on ima osecanje manje-vise slobodnog posednika zemlje,on zna šta je to,i buni se svom snagom protivu pokusaja da se opet vrati u potcinjeni polozaj kmeta.
Ako je socijalno izjednacenje u potlacenosti,rajetinstvo svoje,osetio najviše kroz odnose svoje zemlje,ako je moralnu potcinjenost najdublje doziveokroz svoju versku i crkvenu odeljenost - politickoustavnu,
administrativnu i finansijsku skolu prosao je srpski seljak kroz knezinu. U selu svom u knezini, koja je davnasnja ustanova,
pronesena s` mukom kroz nasrtaje turske,osetio se ipak,u zacetku,
uslovno i stesnjeno,ali ipak svoj. Na tu knezinsku upravu narod je bio od starine naviknut,i voleo je da se sve njegove stvari, upravne
i poreske,tu raspravljaju, a da pasa samo s` knezom ima posla.

Knezovi su bili ljudi iz sela (njihovo dostojanstvo je prelazilo s` oca na sina). iz dobrih domova, i vreili su svoje funkcije besplatno,a poznavali narod i narodne potrebe,pa su znali i zastupati ga pred Turcima i biri coveku iz naroda pravedne sudije. A na skupstinama knezinskim čuo se sav narod i imao je razloga da se cuje. Naročito u
poreskim stvarima. Vezir-pasa raspoređivao je sumu poreza za ceo pasalauk, nahije su morale davati podjednake delove te sume. U okviru
nahija,knezine su rasporedjivale porez prema stvarnom stanju poreskih mogućnosti. Na knezinskim skupstinama odlucivalo se koliko se mora i kako se može dati ono sto je trazeno. Ali tu nije bio narod sa svojim materijalnim interesima, tu se video covek i junak, i sposobani i nesposobni,tu su se cule mudrost i ludost, tu se vrsila izmena
politickih misli, sazrevanje ustavne zrelosti, tu se osecala zivo i jednakost tereta, tu se u podsvesti i u zivoj reci organizovala pobuna
savesti i uzbuna strpljenja. Vlast naroda tu nije bila suverena ni velika, ali je bila dobra skola vladanja samim sobom,skola samoupravljanja,prirodnog politickog 'selfgovrementa'.

Nosilac srpske narodne revolucije je ceo narod,seljak sa svojim staresinama iz crkve i knezine, sa vodjama koje su iz njegove najcistije, najprisnije sredine spontano potekli.

P.s. toliko i po potrebi - kad i ako to ustreba...

Ататуркова Турска извршила је геноцид над Јерменима, Грцима и другим хришћанима онда када је изгледало да би Руси могли да освоје Константинопољ. Па су им Енглези наложили да то ураде. Нначе их нису дирали 800 година.

Тада је извршено и велико преселење: муслимани из Грчке, Македоније и Бугарске за Малу Азију, а Грци за грчку, а Србе из грчке и Македоније - мало протерали, мало побили.

А све у масонској организацији и за енглески интерес.

„Crkva koja se ne povinuje svojoj vlasteli opredelila se za žrtvu i veru u spasenje. Njen jedini put trasirao je Isus Hristos.
Šta mislite ko će joj pomoći?”
----------------------------------------------------------------------

Kako je vrijeme pokazalo i kao sto sad znademo: pomogo nam je 'marxizam-lenjinizam'.

Oni su umjesto Boga i sina boz`jeg zivog covjeka proglasili za Boga, i u to ime doneli zakon o 'zastiti imena i djela', a koji je još uvjek na snazi - do daljnjega.

P.s. „nema odmora - dok traje obmana”!!!

„Puno sam vremena izgubio citajuci taj marksizam -lenjinizam, ali nigdje ne nadjoh proglasenje cojeka za boga.”

Stovani sogore

Ono jes da si 'edukovan' na vrijednostima marksizma-lenjinizma, a koji je u najmanju ruku kopija hrišćanstva, u kojem je (kao sto znamo) Svevisnji i nezamjenljivi mogao biti samo jedan covjek. I to jedan jedini po put onog iz pozorista lutaka za djecu - kužiš. A koji je kao(sto znamo) bio vrhovni i nepogjesiv po onoj: 'naredjenje-izvrsenje + druže snadji se.
U to ime u mnogima su (u po ratnom dobu)'ubijali Boga u zivom covjeku'. Obzirom da poticem i patrijahalno seoske porodice, a koja je svojevremeno bila rasadnik svega što se u siroj zajednici imalo, to
naše selo je osim ratara dalo: vojnika,oficira,ucitelja,svstenika, naucnika,trgovca,radnika, inzenjera pa čak i vladara koji nosi seosko poreklo u bar drugom koljenu - kužiš? I kakav god da je taj isti vladar bio, potekao je iz naroda i izabran narodnom voljom. I kad se neki od tih vladara ogrjesi, taj isti narod bi mu bio i sudija. Tu nama po najmanje pomazu dokoni filozofi, a pogotovo bjelosvjetski pustolovi sa kojima se nikad i nigdje nije oskudjevalo.
Prema tome zato i jesmo tu gde nam je i mjesto, posle sif onih jalovih obecanja i presipanja iz supljeg u prazno. Zato ovi njihovi naslednici rade upravo ono sto su od svojih prethodnika; „sve za vlast - vlast nizasto” - do daljnjega...

Druga strana Otomanskog vremena (od BL-a)
https://www.facebook.com/reel/315981561483254