Od pasosa R. Srpske do kosova himne
ostrigas
02. septembar 2024. u 12.02
https://tinyurl.com/33j4u8cs
Nevjerovatno da se ovo desi u srpskom Sarajevo, u dvorani koja se zove „Srbija”.
Poslije zavrsetka zadnjed rata R.Srpska je imala svoj pasos,vojsku, granicu...i sve su to sami Srbi vladari ukinuli.
Srpsko Sarajevo je preimenovano u Istocno Sarajevo i sada u bivšem srpskom Sarajevu živi preko 60% muslimana koji su pokupovai stanove u novogradnji.
I polako zapisavaju svoju buducu teeritoriju.
Ne postavljam ovu temu zato što mi je drago to što se desava,naprotiv boli me sve ovo. Ništa taj obični srpski narod nije kriv jer je svjestan da ništa ne može da preduzme (ili možda može!)
Zaborav je najopakija srpska bolest.
D-Man
(U prolazu)
02. septembar 2024. u 19.33
„Poslije zavrsetka zadnjed rata R.Srpska je imala svoj pasos,vojsku, granicu...i sve su to sami Srbi vladari ukinuli.”
Република Српска (РС), на жалост, није имала свој пасош. Пасош је био БиХ пасош с тим да је, чини ми се, на унутрашњој страници писало Република Српска. Не знам да ли је тако и данас.
Граница између РС и ФБиХ није постојала у смислу задржавања на граничним прелазима. Што се тиче границе РС она и даље постоји и састоји се од отприлике 49% укупне територије БиХ али, понављам, не постоји било каква унутрашња граница у БиХ са било каквим граничним прелазима.
Војска РС јесте постојала све до 2006 када је интегрисана у Војску БиХ. То је учињено под притиском тзв. Високог представника и то је један у низу одузетих надлежности Републици Српској.
Starac_Foco
(--)
05. septembar 2024. u 07.36
inverse
03. septembar 2024. u 23.02
Nisu pokupovali nego su provaljivali u te stanove / kuće i prijavljivali vlasništo na svoje ime. Pokrali Su Srbima!
*****
Ovaj komentar bi možda mogao da se primjeni za Kosovo pa donekle i HR, ali za Sarajevo i Bosnu je u principu netačan. Povrat imovine ili stanarskog prava na podrucju cijele BiH (isto vazi i za Federaciju ili za RS), bez obzira ko je kome šta bio oteo tokom rata se u bar 95% slučajeva zavrsio i prije vise od 20 godina. Ne kažem da je povrat bio bezbolan, ali je ipak bio moguć i velika vecina ga je i ostvarila.
Bilo je i još ima pojedinacnih slučajeva gdje je neko provalio tokom rata i još ga nisu istjerali, iz raznih razloga, mafija, neuredni papiri, nema živih vlasnika, vlasnici se rasuli po svijetu i nisu nikad dolazili da ganjaju pravdu, itd, ali taj procenat nije veci od 1-2%.
Drugi je padez šta si dobio nazad, ponekad je to bila netaknuta kuca ili stan sa minimalnim ostecenjima, a oni qrate sreće su dobili nazad samo rusevine, ponekad bukvalno kuce vise nije bilo, samo livada...
Treci je padez sto su mnogi odmah posle rata prodali bud zašto, i sto sad neka od tih imanja vrijede i po 20 puta vise. Neki su prodali da sto prije rijese svoju situaciju na drugom mjestu, i veci broj njih je za dobijeni novac uspio da kupi slična imanja, kuce i stanove po Srbiji i RS. A neki su čim je stao rat prodali po sistemu daj šta das, preko posrednika (agenata) misleci da nikad vise neće smjeti doći u Sarajevo ili Federaciju generalno, da bi samo nekoliko godina kasnije taj strah se pokazao u 99% slučajeva neopravdanim...
I kao sto xyz rece, u sadasnjem Istocnom Sarajevu, u uzem smislu te rijeci, dakle uglavnom dio Dobrinje i Lukavica nije bilo vise od 5 stambenih zgrada. To je bilo selo. A čak i da je bilo stotine zgrada, komentar je besmislen, jer taj dio grada je i tokom i posle rata ostao srski, dakle kako i kome su tu muslimani mogli otimati stanove?
A u ratu, ljudi su se u beznadju useljavali gdje stignu. Davne 1999 pomagao sam svom kumu da rijesi problem povrata stana u Sarajevu (danas federalnom). Jes, bilo je u početku milion opstrukcija, tipa stanes u red u 4 ujutro ispred neke kancelarije koja se bavi delozacijama onih koji su okupirali tvoj stan, i posle 3 sata cekanja oni ti kažu da ti danas nećeš doći na red, dodji opet sutra... I sutra opet isto... A i kad dodjes na red, ništa ne saznaš... Kasnije, poslije 2000-te je to islo ipak dosta lakse.
Elem, da bi kum lakse istjerao tog, pitale su vlasti u SA se da se utvrdi šta je sa kucom tog muslimana koji se uselio u kumov stan, a koja se po Dejtonu nasla sa one strane granice (dakle u RS) u predgradju Sarajeva zvanom Kotorac. I sad nas dvojica idemo u to povece selo, koje je prije rata bilo 99% muslimansko, da trazimo kucu tog što se uselio u kumov stan. Ali nismo imali pravu adresu nego samo ime sela i ime vlasnika. A namjeravali smo da vidimo odakle je dosao Srbin koji je sad u njoj i da li bi on imao kud da se eventualno iseli i kad bi to moglo biti... I tako iduci od kuce do kuce, nismo uspjeli da je nađemopo imenu vlasnika jer u tom selu su tad zivjele 100% srpske izbjeglice, koje mahom nisu znale ni u ciju su se kucu oni uselili a kamo li cija je bila koja kuca po cijelom selu... Ali rece nam jedan ovako: u ovom selu jedini Srbin starsjedilac je Djordjo, gore na brdu. Ako on ne bude znao dje je ta kuca sto trazite, drugi niko neće... Ali ne nadjosmo Djordju kod kuce...
Na kraju, posle jedno 2 godine muke, kum ipak povratio stan. Trajalo je 2 godine jer je kum prerano poceo da ganja pravdu, pa u prvoj godini prakticno nije rijesio ništa. Tek kasnije je malo „odjuzilo”.
