Чујем да је стампедо прошао кроз радње у Србији и Хрватској - за намирницама којима су враћене цене. Али то не би требало да купују боље стојећи.

Током ратних 1990-тих, кад је плата била 12 марака, ја сам зарађивао 200-300 марака месечно и то је била сасвим солидна лова. За брашно-уље-шећер-бензин по цени 0.3 марке чекали су се редови, а за 1 марку било га је неограничено по пијацама, на улицама и у жбуњу. Ја сам сматрао да је срамота да купујем по повлаштеним ценама, кад нисам у финансијском шкрипцу.

Тако да мислим и данас - да они боље стојећи не би требало да се залећу на субвенционисану робу, јер неће остати онима којима је потребно.