Davne 1918 godina, Američki predsednik Vudrou Vilson je bio dobro upoznat sa golgotom i hranrošću kroz koju je naš narod prolazio. Imao je velikog prijatelja, našeg velikog naučnika i izumitelja Mihajla Pupina, što je verovatno dosta doprinelo tadašnjem američkom predsedniku i američkom narodu da bliże upozna duh i stradanja našeg naroda. Ta Amerika, naš nekadašnji prijatelj više nije isti. Tu istu ameriku su preuzeli đavoli, nečast, blud bezbožništvo, nemoral. Sledeće reči, čitava Amerika je imala priliku da čuje iz usta presednika Vilsona o našem narodu...

„U nedelju 28. jula navršava se četvrta godišnjica od dana kada je odvažni srpski narod, pre nego da se izloži lukavom i nedostojnom progonu pripremljenog neprijatelja, objavom rata Austrougarske bio pozvan da brani svoju zemlju i svoja ognjišta od neprijatelja rešenog da ga uništi.

Plemeniti je taj narod odgovorio. Tako čvrsto i hrabro oduprli su se vojnim snagama zemlje deset puta veće po broju stanovništva i vojnoj moći, i tek kada su tri puta proterali Austrijance i nakon što su Nemačka i Bugarska pritekle u pomoć Austriji, bili su primorani da se povuku preko Albanije. Iako je njihova zemlja bila opustošena i njihovi domovi razoreni, duh srpskog naroda nije bio slomljen. Mada nadjačani nadmoćnijim silama, njihova ljubav prema slobodi ostala je neumanjena. Brutalna sila nije uticala na njihovu snažnu odluku da žrtvuju sve za slobodu i nezavisnost.

Primereno je da narod Sjedinjenih Američkih Država, privržen očiglednoj istini da je pravo naroda svih država, malih i velikih, da žive sopstvenim životom i da biraju svoje vlade, prisećajući se da su načela za koje se Srbija viteški borila i propatila ista ona načela za koja se zalažu Sjedinjene Države, povodom ove godišnjice izrazi na adekvatan način saosećenje sa ovim potlačenim narodom koji se tako herojski odupirao težnjama germanske nacije da dominira svetom.

U isto vreme, ne bismo smeli zaboraviti ni istorodne narode velike slovenske rase – Poljake, Čehe i Jugoslovene, koji sada pod vladavinom tuđinaca, čeznu za nezavisnošću i nacionalnim jedinstvom.

Ovo se ne može obeležiti na više prikladan način do u našim crkvama. I, zato, pozivam narod Sjedinjenih Američkih Država, svih vera i veroispovesti, da se okupe na svojim mesnim bogosluženjima, u nedelju 28. jula, u cilju iskazivanja saosećanja sa ovim podjarmljenim narodom i njihovim istorodnicima u drugim zemljama, I da prizovemo blagoslov svemogućeg Boga za njih same kao i za cilj kojem su se posvetili.”
— Vudro Vilson, predsednik Bela kuća, jul 1918

Povodom ovih reči, danas novi deo naše prestonice Beograd na vodi, glavnu ulicu krasi Bulevar Vudroa Vilsona. Kada uzmemo u obzir naziv zgrada od koje nijedan bije Srpski, već engleski i latinski, mislio bi da je BNV u nekoj zapadnoj državi a ne Srbiji. Većina amerikanaca kada bi se našlo u Srbiji, nebi znali zašto je sada na trenutno najatraktivnijem delu Beograda glavna ulica dobila ime po njihovim predsedniku, zar nije bilo Srpskih velikana, junaka, svetaca zaslužnika po kome bi se nazvala ta ulica? Dobro, kad su već nazvali po Vilsonu, trebali su da podignu veliki spomenik, turističku atrakciju odakle bi reči Vudroa odzvanjale i upoznale svakog turistu poziciju Srbije i Amerike nekada gde bi se i sami zapitali şta se desilo od tada do danas da se slika potpuno obrnuto predstavi americi o Srbima i Srbiji.
Propaganda preko zapadnih medija je nas obojila na najgori mogući način a mi upaženo minimalno napora da zapravo svetu pokažemo i dokažemo istinu. Jedan od načina su spomenici i turističke atrakcije. Ra ulica Vilsonu pored toga što odaje čast ma sećanje nekadašnjeg američkog presednika nema nikakvog značaja ukoliko svakoga koji doďe u taj deo Beograda, pre svega turista se ne upoznaju sa delom naše istorije, stradanja i borbe za slobodu, istinu i čast.