Diskusije : Politika

 Komentar
Misterije valuta, kurseva i inflacija
Starac_Foco
(--)
23. avgust 2023. u 01.52
Gledam nešto iz radoznalosti kako se krecu kursevi raznih valuta prema euru pa se cudom cudim. Tokom ove godine do sad albanski lek je porastao za 10%, a turska lira izgubila skoro 50% vrijednosti...

10% nije loše, ali kome bi u euro svijetu uopste palo na pamet da se stiti od inflacije tako što će da cash koji ima da zamjeni za albanski lek...?

Nema bas mnogo logike jer Turska je za Albaniju velesila ama bas u svakom pogledu i nejasno u cemu li je kvaka da oni konstantno imaju onu kasicnu „starinsku” inflaciju, tj prije 10 godina kurs je bio 2 lire za jedan euro a sad je 30 lira za euro...

Razlika između „starinske” i moderne inflacije je u tome sto je moderna zadnjih nekoliko godina zakacila skoro cijeli svijet i nije rezultat devalvacije domaćih valuta prema nekim stabilnim, jer stabilnih skoro da vise nema. Već sve skuplja a „stabilne” valute jedna prema drugoj ne klizu vise nego sto bi to obično bio slučaj u daljoj proslosti.
Hobo
(Pacifing by force)
23. avgust 2023. u 06.26
Globalizacija , svi se vezu za brod koi tone . A o fixnim kursevima netreba puno to ti je kao namestena lutrija, ko ima informaciju može lepo da profitira.
Simo
23. avgust 2023. u 09.21
Na paritete jačih valata inflacija vise nema poznati raniji uticaj jer
su stamparije usinhronizovane. One zemelje koje imaju svoju manje snažnu valutu imaju veću slobodu printanja uz zagarantovano proporcinalno obezvredjivanje. Politika je naravno prisutna u ovoj ekonomskoj kategoriji sto je najociglednije u slučaju sa ruskom rubljum.
Starac_Foco
(--)
23. avgust 2023. u 10.18
Ne znam Simeune i dalje sam zbunjen. Jedna od misterija je i vrijednost dinara prema euro već bar 10 godina se ne mice, varira do jedno 5% gore dolje ako i toliko. Dok su za isti period i svedska i norveska kruna izgubile prema euru jedno 20%... Zbog čega je dinar stabilniji od kruna, zbog izvoza malina?
Simo
23. avgust 2023. u 10.31
Pa Srbija bar ne stampa toliko para za socijalu koliko se to čini u jednoj Svedskoj ili Kanadi a bogami i ostatku Eu ili USA.
Seti se samo koliko milijardi je podeljeno za Covid u Kanadi a koliko u Srbiji bez obzira na razliku u stanovnistvu 1:6.
Usput pamtis kao i ja one silne nule na dinaru kojima je ipak uspesno tj jeftino kupovan dnevni mir bar na kratke staze, slično kao morfijum...
D-Man
(Analyst)
23. avgust 2023. u 10.51
„Zbog čega je dinar stabilniji od kruna?”

Због тога што је Народна банка Србије тако одлучила. Везали су курс динара за курс евра и шта се год догађа са евром (у односу на друге валуте) тако и НБС мења курс динара.
Све је то вештачки и ту нема никаквих економских законитости код курса динара. Није тако само са динаром већ и са БиХ марком а било је и са хрватском куном али сад су прешли на евро па то више неће бити тако видљиво.

Иначе, амерички долар одавно нема покриће у злату што би свака стабилна валута требала да има. Амерички долар је наметнут свету као некаква светска валута и на тај начин је до сада амерички долар одржавао ту силом наметнуту вредност. Реално покриће за вредност долара никад нису ни имали али имају силу.

Рат против Русије би их могао скупо коштати јер су већ неке државе прешли на друге начине обрачуна између њихових трансакција па амерички долар више и не користе.

Економија је одавно избачена из утврђивања вредности валута. И Амери и ММФ су радили шта су год хтели. Остаје да се види да ли ће БРИКС успети да створи нову валуту која би потпуно имала покриће у злату. Ако успеју у тој намери и ако се више држава пребаци на међународно пословање по основу те нове економски чврсте и здраве валуте онда би Амери могли да упадну у велике проблеме.
Starac_Foco
(--)
23. avgust 2023. u 13.02
Везали су курс динара за курс евра и шта се год догађа са евром (у односу на друге валуте) тако и НБС мења курс динара.

********

Ovo vezano za varijacije prema drugim valutama je pretpostavljam 100% tačno. Ali ono sto sam ja naveo su varijacije prema euru koje nisu nula već su isle i do 5%, ali su i dalje mnogo manje nego nekih drugih evropskih valuta gledano kroz period 10+ godina.

Slučaj dinara ipak nije slučaj bosanske marke npr, jer njen kurs prema euro je uvijek isti, 1.95 otkad euro postoji. I takav će izgleda i ostati, sve dok ili marka ili euro ne prestanu da postoje...
zoxthegreat
23. avgust 2023. u 13.13
šta je tu cudno i misteriozno?
Starac_Foco
(--)
23. avgust 2023. u 14.18
Zoxu paradoxu. Nisam ni ocekivao da ti, kao all-knowing guru, to već odavno ne znaš. Ovo sam postavio radi ovakvih kao ja, malo priglupih. Ali kad si već tu de nas prosvjetli.
vantika
23. avgust 2023. u 16.46
Države kada hoće da povecaju izvoz namjerno obaraju svoju valutu, pa pad i rast valute nije samo do inflacije.

Sa onim cime se zapad u sustini susrece sada, nije inflacija,nego stagflacija, nešto mnogo opasnije od inflacije
vantika
23. avgust 2023. u 16.55
U slučaju kao sto je BiH KM, ta valuta je vezna valuta i nije valuta te države nego njene finansije drže ili druge države ili druge monetarne institucije.
To se ogleda posebno u tome da primjera BiH ne može recimo izglasati izgradnju autoputa ili nekog 'power planta' termo ili hidroelektrane i ostalih mega projekata, dok joj „amin” ne dadnu te druge države ili monetarne institucije jer u biti je to njihov novac a ne novac BiH koje je sama BiH vezala za evro. 1KM u NiH je fakticki samo mjenica a ne novac i padala ili rasla ekonomija BiH, ona je uvjek POLA EVRA
Starac_Foco
(--)
24. avgust 2023. u 09.28
Hvala vantika. Ja sam znao da je KM neka vrsta mjenice, ali ako je ona pak samo euro u drugom obliku cudo je da nije bas nešto previse „konvertibilna” u svijetu osim u susjednim zemljama. Možeš li da odes sa torbom KM u npr Norvesku i zamjenis za krune? Možda, ali sumnjam.

Ja sam jedne prilike kupovao od nekoga polovan alat u Kanadi i greškom covjeku dao 100KM umjesto 100 CAD (slično izgledaju, ista boja, bile jedna do druge u novcaniku). Ni on ni ja nismo taj dan shvatili kako platih. I onda je on tek sledeći dan (i iz samo njemu znanih razloga) umjesto da mi se javi sa se vratim i ispravim grešku prvo obisao nekoliko banaka gdje niko nije mogao ni da ustanovi koju je novcanicu donio a kamo li da je zamjeni...

Dinar pak nije samo mjenica, a prema gornjim komentarima (Dman) NBS se može da mu drzi kurs kakav oce i kad oce. MOzda to može tako, ali u vecini bivših komunistickih zemalja gdje se kurs određivao odlukama, trzste je na to reagovalo pojavom crnog kursa. U Srbiji pak ne postoji crni kurs, tako da tu mora postojati i nešto drugo sto je uslovljeno trzistem, balans ponude i potraznje, osim toga da NBS odlucuju o tome „onako”.
vantika
24. avgust 2023. u 20.33
Dinar za razliku od KM nije mjenica nego valuta, jer je direktno stampa država u kojoj je. KM ne stampa BiH.
Slično, Francuska stampa recimo za 14 država Afrike novac(CFA Franc zone) popularno „the colonial currency” i za cije stampanje te države su obavezne da pohranjuju 50% depozita svojih FX rezervi(foreign exchange reserves) u FPT(French Public Treasury). De fakto stavljajuci te zemlje u servilni i kolonijalni polozaj u odnosu na Francusku. Frka u Nigeriji ovih dana je oslobadjanje te zemlje iz tog kolonijalnog monetarnog ropstva.
Tako je i BiH nečiji monetarni kolonijalni prostor, ali ne mora biti od druge države nego nekih stranih monetarnih institucija koje opet drzi neke od zapadnih država, ili vise njih.

Dinar se printa u Srbiji i pod direktnom je upravom NBS, a njegova vrijednost nije vezana za tudju valutu nego direktnu ekonomsku moc Srbije pa njegov rast i pad direktno zavisi od ekonomije Srbije tj, njenog rasta ili pada.

Pjer
(svratio samo na 5 minuta)
03. septembar 2023. u 00.53
„Možeš li da odes sa torbom KM u npr Norvesku i zamjenis za krune? Možda, ali sumnjam.”

Fočo
Gdje ima potrebe i tržišta uvijek se nadje način da se usluga ili proizvod proda. Ovo se ne dešava jer je rijetko. Norveška banka, ako bi suma bila interesantna bi vjerovatno kupila eure od BIH banke i zamijenila uz dvostruku proviziju KM je interesantna. Mjenica vezana za euro, ali RS može da e mituje zapise i indirektno „štampa”, ne znam ko to kontroliše i kako. Ako pretjeranu, veza KM-Euro može da pukne. Što bi narod koji je proživio štampanje dinara 90-ih oduševljeno pozdravio
Problem je sto EU banka štampa eure i obezvrijedjuje km. A kako se ta emisija raspoređuje je misterija. Onaj ko to kontroliše je stvarnu gazda u EU. ;)
prekodrinski
(Å¡loser)
16. septembar 2023. u 03.28
Dinar u teoriji nije menica, u praksi i te kako. Čak i valute u vecini Azije su vezane na dolar.Dolar ima 60% svetske trgovine, euro 20%, i ostalo ostali. Kako izgurati dolar sa sv. scene?
Teško, morace izabrati neku stabilnu ekonomiju, a to bas i ne vidim.
Najjednostavnije bi bilo uzeti cenu zlata kao referencu.

Power12345
22. septembar 2023. u 01.27
Vrijednost valute ogleda se u tome koliko robe za određeni iznos novca možete kupiti.
Po meni puno je faktora koji može delovat na stabilnost valute, valuta i u svetu zakonu Kolta.
uzmi neku valutu od 100 jedinica i uporedi pre 30 godina ...tj tad, danas... i te oscilacije...
A šta su uzroci inflacija realnih, pravih kao i umjetnih , vještačkih jedan običan čovjek sa istom svotom šolda u džepu će dati odgovor odmah
Ako sve moraš kupit...
a godina ratna, kišovita, sušna ili narod umesto u fabrici da kuje, reže, topi...
rad ili ispred kapije radnici da stoje nije isto..
Danas u Evropi, svetu i sa EUrom ,Dolarom i koliko je novčanica naštampano, izdato je za nekoga ne bitno ...
ako dnevno, sedmično ili mesečno nema tih (100 )jedinica u džepu...U Njekačkoj davno bi narod ustao da pilitičari nisu svesni toga i kako se vidi da milijarde po svetu koje se iz helikoptera bacaju su strah za kapital i one koji još nešto vidno imaju..
Kako god sabereš oduzmeš najezda mravi i njihova maršuta je poznata..
Power12345
22. septembar 2023. u 06.40
INFLACIJA U MOME SELU

svi vi znate kako to ide, inflacija je kao kad sunce s visoka prži i isisava vaš novčanik brže od letnjeg ili sušnog perioda.
To je kada cene kreću naviše kao kad krava ide prema štali za večernje mužnje, samo nikada se ne zaustavlja.
Pre nekog vremena, mogli ste kupiti korpu voća i povrća za cenu koja bi vam ostavila dovoljno da se počastite jednom finom flasom piva. Ali, onda, iznenada, cene voća i povrća počnu rasti kao da su se takmičile za prvu nagradu Volova-Konja na nasoj izložbi. A kada cene mesa počnu skakati, to je kao da je krava Medulja, Vilenka čula da idete na grilovanje, roštilj pa je odlučila podići cenu svog mesa.

I taman kad mislite da ste uhvatili ritam, evo ga Embargo i nova runda inflacije. Kao da ste rekli: 'Hej, danas ću popiti Minasovu kafu', a onda saznate da je cena kafe na granici Austrije postala viša od najboljeg konjskog trkačkog konja u selu.

Inflacija je kao da vam svaki dan neko stavlja olovo u čizme dok hodate po pijaci. I šta god radili, nikako ne možete stići do kraja pijace s dovoljno novca da kupite sve što vam treba. To je borba između štednje i cena koje idu prema nebu kao puška kad se opali na dan lova.

Da, inflacija je kad cene idu naviše, a novčanik naniže, kao kad nema kiše za sušu. I ne možete se pitati kad će se to zaustaviti, jer inflacija je kao goveda i krave - kad se zaobadaju , teško ju je zaustaviti.

U mome selu ..da u mome selu uživaju u svojim pričama o inflaciji dok traže načine kako očuvati Solde ( novce ) od njenih napada. Kako god okrenuli, inflacija je kao da se novac topi na suncu. Ili bolje rečeno, inflacija je kao kad čujete traktor na susjedovom polju freza i znate da će nečije novčanice biti sitnije od usitnjenih

Power12345
22. septembar 2023. u 06.58
Starac-Foco, ako se razmisli i ko ilegalne ili ... ili vestačkim manipulacijama pojedinaca ili organizacija danas radi, zakljuci sam.

Špekulacija na tržištu:
Investitori ili špekulanti na berzi mogu pokušati da manipulišu cenama određenih roba, npr. sirovina poput nafte ili metala, kako bi ostvarili velike dobiti. Kroz masovnu kupovinu ili prodaju ovih dobara, moguć je kratkotrajan skok ili pad cena, što može uticati na inflaciju.

Monetarna manipulacija:
U nekim slučajevima, vlasti ili centralne banke mogu namerno preterano štampati novac kako bi finansirale budžetski deficit ili pokrivale dugove. Ovo može dovesti do naglog povećanja novca u opticaju i inflacije.

Manipulacija cenama osnovnih dobara:
Grupacije - karteli koji kontrolišu proizvodnju određenih osnovnih dobara, kao što su hrana ili energija, mogu pokušati da veštački podignu cene kako bi ostvarili veće profite. Ovo može imati značajan uticaj na opšti nivo cena.

Valutna manipulacija:
Države ili entiteti mogu pokušati da manipulišu vrednošću svoje valute kako bi uticali na inflaciju. Namerno devalviranje valute može povećati cene uvoznih dobara i doprineti inflaciji.

Marketincke kampanje i dezinformacije:
Ponekad se nekim kampanjama i dezinformacijama možes uticati na percepciju u javnosti o inflaciji. itd..itd

 Komentar Zapamti ovu temu!

Looking for PomPom Keychains?
.