Нови јахачи апокалипсе
Пројекат глобалистичког преуређења света по замисли САД, уз подршку НАТО-а и ЕУ, изузетно асоцира на библијску причу о јахачима апокалипсе.
Чини се да је трећи светски рат зачет у главама западног света поновним уједињењем Немачке, распадом СССР-а и рушењем СФРЈ. Тада су кренули проширење НАТО-а усисавањем бивших чланица Варшавског уговора са деловима бивше несврстане СФРЈ и повампирење дугорочне стратешке идеје похода Западне Европе на исток. Овога пута под вођством САД.
Трагика оружаног фронта у Украјини последица је онога што се дешавало и што се дешава иза димне завесе САД, НАТО-а и ЕУ. Узроци рата у Украјини врло су сложени и бројни, али је чињеница да су кршењем Повеље УН на Космету (потом на северу Африке и на Блиском истоку), САД са савезницима отвориле Русији врата за напад на Украјину, која је изузетно несмотрено кренула стопама стварања једнонационалне државе и источноевропских придружења НАТО-у – дакле јачање војног савеза пред вратима Москве. Чему води војностратешко јачање и ширење НАТО-а, ако то није рат? То је и потврђено урушавањем токова снабдевања Европе енергентима преко Украјине и Балтика. Уместо подстицања и унапређивања здраве привредне конкуренције уз поштовање Повеље УН, америчка власт се осилила, зауздала западну Европу и поново води свет у пропаст. Сила је помутила разум.
Уместо да се повуку из ратне игре после потписивања Минских споразума, САД са савезницима обелоданиле су да те споразуме, као и многе пре тога, не схватају озбиљно. Свесно су увукле Украјину у рат да им олакша намерено „преуређење” Истока, па их украјинске жртве и рушевине лажно боле. Све док постоје могућности за вођење конвенционалног рата, лакше им је да шаљу наоружање и сву подршку и тиме исцрпљују и урушавају привредну моћ Украјине и Русије, него да њихова жива сила гине на украјинском фронту. С обзиром на искуства из претходних ратова, мало је вероватно да ће САД и Западна алијанса без трагедије светских размера умарширати на територију Украјине и Русије и безболно наставити даље ка истоку. Далеко је целисходније радити на заустављању рата.
Но, како се рат у Украјини све погубније одвија, стиче се утисак да свет све нелагодније спава и да ће богати олигарси, који воде ове походе, морати да се уразуме или ће свет због њихове бахатости изгорети с њима у пламену. Бројни професори универзитета на Западу, политички и други аналитичари, војни стратези и интелигенција све чешће дижу глас будне западне савести. Др Данијел Ганзер, швајцарски историчар и публициста, пише да су САД од 1945. године постигле неславне рекорде. Између осталог: повеле су највише (14) ратова у свету (Др Данијел Ганзер, „Противзаконити ратови”), бомбардовале највише држава, срушиле највише влада, изградиле највише војних база, највећи су извозник оружја у свету, имају највиши буџет за наоружање, највише су кршиле одредбе Повеље УН и имају такву олигархију у којој супербогати одређују политику широм света (исти аутор, „Империја САД”, Бескрупулозна светска сила).
Према подацима Карбон брифа, САД су највише загађења послале у атмосферу у последњих 150 година (509,1 милијарду тона угљен-диоксида), а истраживања Универзитета Браун показују да је Америчко министарство одбране (Пентагон) највећи институционални потрошач фосилних горива у свету. Од 2001. до 2017. године емитовао је око 1,2 милијарде метричких тона гасова с ефектом стаклене баште. Ово су само неки од рекорда пред којима свака иоле разумна држава мора да се преиспита, себе и света ради. Да ли су ово објективно нормалне потребе ове прекоокеанске државе или због свеукупно прекомерне потрошње мора да прекорачи своје границе и да ратним походима отима од других? Ту је и одговор ко угрожава опстанак других народа и света.
Свет је данас у далеко већој опасности, јер је реч о сукобу нуклеарних сила. Основан је страх да су могућности за дуго вођење конвенционалног рата на измаку, јер је наоружање толико технички унапређено да су тенкови, оклопна средства и класична авијација постали лако рањиви (пројектилима с осиромашеним уранијумом), па ће све више уступати места сателитској логистици и ефектно вођеним, убојитим, далекометним пројектилима. Велики су изгледи да ће узде, бичеви и мамузе јахача апокалипсе преокренути правце и смерове ратовања. Ако се то деси, имају ли јахачи апокалипсе одговор на питања: колико ће нових проблематичних назовидржава, попут „државе Косова”, настати на ратом захваћеним просторима; ко ће из њих бити прогнан и ко ће их попунити; чему, у свему томе, треба да служи неизвесна победа коју очекују САД са НАТО-ом и ЕУ? Она је, без сумње, трагична. Можда је целисходније да ослушну укључене аларме Кине, Индије, Русије и других противника западњачког макијавелизма, који уистину води ка уништењу света.
Миодраг Србљак
https://www.politika.rs/scc/clanak/545150/Novi-jahaci-apokalipse