Очигледно је да је Zеленски опасна дрогирана будалетина и да нико не мора да га наговара на глупе одлуке.

Међутим, ако се Америка и Британија не слажу са његовим сулудим поступцима, они би га већ укротили и ракетирање нуклеарке „Запорожје” би престало. Вероватно у нападима (ракетама и дроновима) на нуклеарку учествују и инструктори из те две земље.

Зна се да је глобална атмосферска циркулација у појасу географских ширина између +30 и +60 степени преовлађујуће WNW (запад-северозапад). Али да повремено (у распону од неколико дана) има и одступања и аномалија, тако да може да надјача утицај струјања из појаса +60 до +80 степени г.ш., одн. да се у појасу +30 до +60 степени формира преовлађујуће Е струјање.
Због тога очекивања америчких и британских „стратега”, да би нуклеана катастрофа највише погодила Украјину, Русију и околне европске земље, нису реална ни нормална.

С друге стране, кад видимо какве сумануте одлуке се доносе на Западу, не би требало да занемаримо да су спремни и на сценарио катастрофе, после чега би оптужили Русију.

Из те Америке и Британије су стално стизала упозорења Русији да не гађа нуклеарку, што је против сваке логике, јер је руске снаге обезбеђују и Руси нису ни блесави ни блентави да доводе себе и своје сународнике у ризик од катастрофе. То указује на синхронизовано деловање западне и Кијевске пропаганде.

Сад, кад је Небензја у УН упозорио да западни спонзори треба да обуздају кијевске лудаке и тражио да се што пре пошање међународна комисија за испитивање стања нуклеарке (чему се Кијев противи (ахаа!), можемо да очекујемо да ће западна реторика да буде заустављена.

Ima informacija, zavisi gde se trazi.
naći, nuklearka, odnosno sam reaktor je zasticen i može da izdrzi artiljerijsko-raketne udare.
Najveci problem je skladiste iskoriscenog nuklearnog goriva koje se nalazi pored, a nema tako jaku zastitu. Direktan pogodak može da izazove kontaminaciju, odnosno klearnu katastrofu. Rusi uspevaju da obaraju dronove i poneke rakete, ali dosta toga prođe.
Sada se razmatra premestanje nuklearnog otpada, verovatno u Rusiju, oni imaju negde oko Urala skladiste za to.

Tokom gradnje ondasnje naše nuklearke Krsko imao sam priliku tokom njene gradnje biti ni manje ni vise nego na mestu gde se instalira njeno srce tj reaktor.
Iako je bilo već podavno još uvek se secam enormne kolicine betona i još stosta. Što se tiče fizicke bezbednosti najviše se raspravljalo o opasnosti od zemljotresa sto su tadasnji strucnjsci maksimalno umanjivali.
Pošto je to bilo vreme kada se verovalo u slobodarsku buducnost niko nije spominjao artiljeriju, međutim secam se da je bilo reci o njenoj visokoj otpornosti čak i na atomsku bombu osim direktnog pogotka u sam reaktor.
Da se podsetimo, ta atomska centrala je gradjena istovremeno kada i mnogobrojna atomska sklonista sirom Jugoslavije.