Baltička blokada NATO-a otvara novi front u ratu protiv Rusije
Andre Damon@Andre__Damon
pre 14 sati
Baltička država Litvanija, članica NATO-a, u ponedeljak je uvela efikasnu blokadu Rusiji, sprečavajući transport mnogih dobara, uključujući čelik i ugalj, u svoju spoljnu enklavu Kalinjingrad, koji je Estonija odvojena od ostatka Rusije. , Letonija i Litvanija.

Tradicionalno, nametanje blokade je viđeno kao ratni čin. Ovom bezobzirnom provokacijom Sjedinjene Države i njeni saveznici iz NATO-a nastoje da podstaknu Rusiju na vojni napad na teritoriju NATO-a, koji bi doveo do pozivanja na član V Povelje NATO-a i rata punog razmera sa Rusijom.

Suočene sa nizom vojnih preokreta na terenu u Ukrajini, SAD, NATO i evropske sile nastoje da otvore novi, severni front u ratu.

Litvanski zvaničnici su implicirali da je odluka o sprovođenju blokade protiv Rusije doneta u bliskoj konsultaciji sa drugim članicama NATO-a i Vašingtonom. „Ne radi ništa Litvanija, već́ su evropske sankcije počele da funkcionišu”, rekao je litvanski ministar spoljnih poslova Gabrijelijus Landsbergis.

Odgovarajući na blokadu, rusko ministarstvo spoljnih poslova je otvoreno upozorilo: „Ukoliko tranzit tereta između Kalinjingradske oblasti i ostatka Ruske Federacije preko Litvanije ne bude u potpunosti obnovljen u bliskoj budućnosti, Rusija zadržava pravo da preduzme mere za zaštitu svojih nacionalnih interesa. .”

Mora se uputiti oštro upozorenje. Sjedinjene Države i evropske sile, od kojih se svaka suočava sa besnom ekonomskom, socijalnom i političkom krizom i plašeći se rastućeg društvenog pokreta radničke klase, bezobzirno eskaliraju rat koji preti upotrebom nuklearnog oružja.

Nametanje blokade Rusiji od strane članice NATO-a dolazi samo nekoliko dana nakon niza veoma provokativnih izjava evropskih vojnih i civilnih lidera.

U internoj poruci pripadnicima vojne službe, ser Patrik Sanders, novi načelnik britanskog generalštaba, izjavio je: „Sada postoji gorući imperativ da se stvori vojska sposobna da se bori zajedno sa našim saveznicima i pobedi Rusiju u borbi. U jezivoj aluziji na Prvi i Drugi svetski rat, zaključio je: ”Mi smo generacija koja mora da pripremi vojsku da se ponovo bori u Evropi„.

U razgovoru za nemački list Bild am Sonntag, generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg je rekao: ”Ne smemo prestati da podržavamo Ukrajinu... moramo se pripremiti na činjenicu da bi to moglo da potraje godinama.

Britanski premijer Boris Džonson je u subotu u londonskom Times-u pozvao NATO da „završi ovaj rat pod uslovima koje je izložio predsednik Zelenski”, odnosno da ponovo osvoji Donbas i Krim, koje Rusija vidi kao deo svoje teritorije. .

U još jednoj pretnji koja ledi krv, Ingo Gerharc, šef Luftvafea (Nemačko vazduhoplovstvo), izjavio je da Nemačka mora biti spremna da upotrebi nuklearno oružje, rekavši: „Potrebna su nam i sredstva i politička volja da primenimo nuklearno odvraćanje.

Stotine ukrajinskih vojnika već́ ginu svakog dana. Šta bi značilo da se Velika Britanija i druge evropske zemlje bore ”pored„ ukrajinskih snaga u ratu protiv Rusije i da ovaj sukob traje ”godinama„?

Evropski zvaničnici opisuju rat koji obuhvata ceo evropski kontinent, sa smrtnim slučajevima u stotinama hiljada ili milionima. Cela Evropa treba da se transformiše u ogromno polje ubijanja.

Ko je to odlučio da se nova generacija omladine Evrope pošalje da masovno gine u rovovima? Ko je pitao javnost da li treba da se ponovi Prvi svetski rat?

Ove izjave daju laž tvrdnjama sila SAD i NATO-a da nisu u ratu sa Rusijom. Ova tvrdnja, praćena izjavom da je malo verovatno da će Rusija upotrebiti nuklearno oružje, očajnički je pokušaj da se stanovništvo uspava dok ih njihove vlade uvlače u rat koji preti da ubije milione.

U najnovijoj provokaciji za dodatno rasplamsavanje rata, Žozep Borel Fonteles, najviši spoljnopolitički zvaničnik Evropske unije, optužio je Rusiju za ratne zločine jer je navodno sprečila Ukrajinu da izvozi žitarice. Razbijanje ”blokade„ izvoza žitarica bio je izgovor za operaciju, koju je prvi predložio penzionisani admiral Džejms G. Stavridis, za izvođenje pomorske bitke između NATO i ruskih ratnih brodova u Crnom moru.

Baltička enklava Kalinjingrad bila je sukcesivno pod poljskom, pruskom i nemačkom kontrolom od 1525. do 1945. Posle Drugog svetskog rata pripojena je Sovjetskom Savezu. Kalinjingrad je jedina ruska luka na Baltičkom moru koja ostaje bez leda tokom cele godine i ključna je za održavanje ruske flote na Baltičkom moru. Poljski zvaničnici, uključujući bivšeg komandanta Kopnene vojske Poljske, tvrdili su da je Kalinjingrad deo Poljske.

Baltičke države Letonija, Litvanija i Estonija imaju moćne desničarske pokrete na dominantnim pozicijama u vladi.
https://www.wsws.org/en/articles/2022/06/21/pers-j21.html”