Diskusije : Politika

Komentar
Kritične sirovine, imperijalizam i rat protiv Rus
Popaj
30. maj 2022. u 05.47
Gabriel Black
pre 9 sati
Svi veliki američki ratovi i vojne intervencije u poslednjih četvrt veka počeli su tvrdnjama o visokim moralnim ciljevima.

Tokom rata u Iraku, američki narod je bio ubeđen da ludak razvija oružje za masovno uništenje. U Avganistanu talibanske džihadiste treba proterati kako bi oslobodili zemlju i pronašli Osamu bin Ladena. Moamer Gadafi je u Libiji potisnuo težnje zemlje za „demokratijom” i „ljudskim pravima”.

Prema konzervativnim procenama, u borbama u Avganistanu, Iraku, Siriji, Pakistanu i Jemenu od početka sukoba u SAD poginulo je između 755.000 i 786.000 ljudi, uglavnom civila. U Libiji su desetine hiljada ubijene za deset godina građanskog rata, a zemlja je razorena. Sveukupne procene broja poginulih u sukobima koje su predvodile SAD u poslednjih četvrt veka stavljaju broj žrtava na mnogo već́i nivo. Prema ovim procenama, između 3 i 12 miliona ljudi umrlo je zbog katastrofalnih efekata na snabdevanje lekovima, hranom i urušavanja infrastrukture.

Ovaj zapanjujući nivo razaranja pobija tvrdnje da su ovi agresivni ratovi imali ikakve veze sa moralnim ciljevima.

Nije tajna da ratovi imaju dublje ekonomske i geopolitičke uzroke.

Zašto bi ratovi SAD – jedan od najvažnijih izvoznih proizvoda zemlje u kojoj se sve vrti oko novca – trebalo da budu izuzetak u tom pogledu? Da li je slučajno što je Bliski istok, srce „rata protiv terorizma”, takođe dom najjeftinijih budućih resursa nafte i gasa na svetu? Da li je za Pentagon samo sreć́na koincidencija da su Gadafi i Sadam Husein sedeli na dva najveća neiskorišćena ležišta ovog željenog resursa?

Alan Grinspen, bivši predsednik američkih Federalnih rezervi i jedan od ključnih arhitekata američke spoljne politike, izjavio je u svojim memoarima iz 2007. godine: „Ožalošćuje me što je politički neprikladno priznati ono što svi znaju: rat u Iraku uglavnom radi na nafti. ” Kasnije je bio oštro ukoren zbog te jednostavne opaske.

Naravno, za rat moraju biti mobilisani ogromni ekonomski i politički resursi. SAD su potrošile desetine triliona dolara na svoje ratove u poslednjih 25 godina. I dok su neki postali neizmerno bogati od ovih izdataka, ovi visoki troškovi ne bi bili plaćeni ako ne bi dali unosne rezultate.

Imperijalizam i pokretačke snage koje stoje iza američkog i NATO okruženja Rusije
Sadašnji tok rata protiv Rusije mora se razumeti u ovom kontekstu. Ozbiljno razumevanje svakog vojnog sukoba mora analizirati ove ekonomske i geopolitičke sile. Međutim, nigde nema takve analize u medijskom izveštavanju o eskalaciji rata u Ukrajini.

Ako uopšte, ova pitanja se samo pominju na najinfantilniji i jednostrani način: Rusija svojim važnim zalihama prirodnog gasa maltretira susedne zemlje, a SAD i Evropa se herojski protive ovoj aktivnosti. Međutim, ne postavlja se pitanje kakve interese SAD i njihovi saveznici imaju u Ukrajini ili u Rusiji.

Bez obzira na njihove zaključke, ako bi pošteni istoričari rata pokušali da razumeju ovaj sukob, bili bi primorani da postave sledeć́a pitanja:

Koji ekonomski i geopolitički interesi stoje iza širenja NATO-a i EU na istok?
Zašto je važna geopolitička i ekonomska kontrola Ukrajine?
Kakav interes bi SAD imale da Rusiju podele na manje države bez oružanih snaga? Kako bi mogli pokušati da ostvare ovaj cilj?
Kakva je veza između aktuelnog rata u Ukrajini i geopolitičkih ciljeva SAD u Evroaziji?
Američka vladajuća klasa ima odgovore na ova pitanja, ali ne želi da ih previše objavljuje.

Još 1997. godine, Zbignjev Bžežinski, tadašnji američki savetnik za nacionalnu bezbednost i arhitekta američke spoljne politike u Ukrajini, izjavio je da „sposobnost Amerike da ostvari svoju globalnu hegemoniju” zavisi od toga da SAD „spreče pojavu dominantne i neprijateljske sile u Evroaziji”.
https://tinyurl.com/3yvs7byp
...
Popaj
30. maj 2022. u 06.03
...
Bžežinski, koji je odmah nakon raspada SSSR-a zauzeo stav američkog imperijalizma, mislio je na Rusiju. On je tvrdio da je Ukrajina od vitalnog značaja za sprovođenje američke hegemonije nad Evroazijom protiv Rusije: „Bez Ukrajine, Rusija više nije evroazijsko carstvo.” Naravno, prijatelji Bžežinskog u Stejt departmentu i Pentagonu nikada nisu dovodili u pitanje centralnu premisu, SAD bi pravo na ostvarivanje svoje „globalne prevlasti”. Niti ih je bilo briga koliko će života koštati taj gol.

Nakon državnog udara u Ukrajini 2014. protiv proruske vlade predsednika Viktora Janukoviča, koji su organizovale SAD i Nemačka, Bžežinski je otvoreno izjavio nameru američke vojske da uvuče Rusiju u dugotrajan i skup rat u Ukrajini.

U članku Atlantskog saveta iz 2014. pod naslovom „Zapad treba da naoruža Ukrajinu”, Bžežinski prikazuje rusku invaziju na Ukrajinu kao gotovo gotovu stvar. On naglašava da bi SAD i zemlje NATO-a trebalo

[Ukrajini] oružje specijalno dizajnirano da omoguć́i Ukrajincima da se angažuju u efikasnom gradskom ratu. Nema smisla snabdevati Ukrajince oružjem kojim mogu da se bore na otvorenom sa ruskom vojskom... Ako se veliki gradovi poput Harkova ili Kijeva moraju braniti, a urbani rat je neophodan, to bi bilo dugotrajno i skupo. A činjenica je – a ovde je važan tajming cele ove krize – da Rusija još nije spremna da uloži takav napor. [naglasak u originalu]

Na kraju, između 2014. i 2019. godine, SAD i EU dale su Ukrajini vojnu i ekonomsku pomoć́ u vrednosti od 20 milijardi dolara, koju su iskoristile za finansiranje rata protiv proruskih separatista u Donbasu. U ratnim izveštajima se namerno prikriva i činjenica da je ovaj rat odneo više od 13.000 života, od kojih su već́ina bili civili ruskog porekla. Sada su SAD u procesu preplavljivanja Ukrajine oružjem, uključujući najsavremenije protivtenkovske rakete i artiljeriju. Samo ove godine očekuje se da će Sjedinjene Države potrošiti više od 40 milijardi dolara na ovo, a to ne uzima u obzir isporuke oružja iz drugih evropskih zemalja.

Izuzetno tačno predviđanje Bžežinskog o sadašnjem „dugotrajnom i skupom”, uglavnom urbanom ratu, u njegovom logičnom predviđanju budućih događaja, u suprotnosti je sa dvodimenzionalnom propagandom da je Putin lud i da je napao Ukrajinu sa iracionalnim imperijalnim ambicijama. Ali koliko god da je Putinova odluka da napadne Ukrajinu bila očajna i reakcionarna, osnovni uzroci rata leže u ovim dubljim, proračunatim ciljevima američkog imperijalizma za Evroaziju od raspada Sovjetskog Saveza, uključujući NATO-ovo agresivno širenje na istok.

Lenjin o imperijalizmu
Lenjin je u svom delu iz 1916. godine Imperijalizam kao najviši stepen kapitalizma tvrdio da sve već́i tehnički razvoj svetskog kapitalizma – socijalizacija i koncentracija proizvodnih snaga – najavljuje novu i konačnu eru kapitalizma, epohu imperijalizma. Kako neverovatan razvoj ili socijalizacija proizvodnih snaga podiže potrebu za socijalističkim vlasništvom, sve manja šačica finansijskih oligarha dominira proizvodnim snagama kroz strogo kontrolisane kartele i monopole kojima dominira finansijski kapital. Danas ovo ima oblik ogromnih multinacionalnih korporacija povezanih mrežom odnosa sa velikim bankama i finansijskim institucijama.

Lenjin je isticao da imperijalizam nije svesno izabrana politika: „Odnos dominacije i s njim povezano nasilje – to je tipično za ”skoriji razvoj kapitalizma„, to je ono što je neizbežno moralo i proizašlo iz formiranja svemoćne ekonomski monopoli”.

Lenjin je naglasio da će ovaj razvoj i koncentracija proizvodnih snaga pod finansijskim kapitalom dovesti, između ostalog, do predatorske trke za kontrolu najvažnijih svetskih sirovina: „Što je kapitalizam razvijeniji, to je manjak sirovina uočljiviji, Što je oštrija konkurencija i lov na izvore sirovina širom sveta, to je žešća borba za sticanje kolonija.”

...

Popaj
30. maj 2022. u 06.13
...
Ogromno bogatstvo Rusije

Ovaj članak ima za cilj da doprinese analizi istorijskog i političkog porekla rastuće pretnje oružanog sukoba između SAD i Rusije, koju je uradila Svetska socijalistička veb stranica. On se fokusira na ulogu geostrateških dobara u nastojanju NATO snaga da dominiraju evroazijskim kopnom.

Rusija je najveća zemlja na svetu po površini. Iako je njegova ekonomska proizvodnja zanemarljiva u poređenju sa imperijalističkim silama, njena kopnena masa se prostire na dva kontinenta i na više od 17 miliona kvadratnih kilometara. Sledeć́e najveće zemlje Kanada (9,8 miliona kvadratnih kilometara), Kina (9,5 miliona kvadratnih kilometara) i SAD (9,3 miliona kvadratnih kilometara) su znatno manje po površini. Rusija čini 11 odsto ukupne svetske kopnene mase.

Mapa koja pokazuje širenje NATO-a na istok od 1949. (Vikimedija)
Ova ogromna kopnena masa je dom za čitav niz važnih minerala i roba.

Rusija proizvodi oko 40 odsto prirodnog gasa u EU i skoro 12 odsto svetske nafte. Rusija takođe ima druga najveća nalazišta uglja na svetu sa 175 miliona tona. Ove robe igraju ključnu ulogu u tekućem sukobu. Sa sve manjim globalnim energetskim rezervama, ova roba je glavna prepreka američkom imperijalizmu širom sveta, posebno u njenim naporima da zaustavi uspon Kine. O ovoj temi će biti reči u kasnijem članku.

Osim ugljovodonika, Rusija ima i velike količine baznih metala, uključujući treća po veličini nalazišta gvožđa sa 25 milijardi tona, druge po veličini rezerve zlata (6.800 tona) i skoro pete po veličini rezerve srebra. Pored toga, Rusija je i najveći svetski rudar dijamanata. Skoro trećina dijamanata iskopanih u poslednjih deset godina dolazi iz zemlje.

Iako svi ovi proizvodi zaslužuju razmatranje u razumevanju geostrateških ambicija SAD i njihovih saveznika, ovaj članak se fokusira na manje poznati aspekt globalne robne politike: kritične minerale. Ovaj termin se odnosi na niz metala i minerala koji postaju sve važniji za globalnu proizvodnju i za kojima se očekuje da će potražnja naglo porasti u naredne dve decenije. Rusija sadrži značajna nalazišta širokog spektra kritičnih minerala, čiju kontrolu SAD smatraju ključnom za svoju globalnu ekonomsku i političku hegemoniju u 21. veku.

Kritični minerali i razvoj proizvodnih snaga
SAD i njihovi imperijalistički saveznici su u trci za kontrolu takozvanih retkih zemalja i metala. Trenutno su SAD klasifikovale 50 minerala kao „kritične”, od kojih su neki, poput aluminijuma i platine, relativno dobro poznati. Drugi, poput neodimijuma retkih zemalja ili rodijuma iz grupe metala platinske grupe, jedva da su poznati, iako postaju sve važniji za globalnu ekonomiju.

Sve već́i značaj ovih minerala je rezultat razvoja elektronske industrije i njenog uključivanja u mnoge druge proizvodne procese i gotove proizvode.

Industrije koje ranije nisu bile deo elektronske industrije podstakle su potražnju za širokim spektrom digitalnih uređaja i uređaja visokih performansi. U modernim automobilima ima više tehnologije nego u kompjuterima, kako je logistička kompanija DHL rekla u studiji. Prema proračunu globalne konsultantske kuće McKinsei, vrednost industrije poluprovodnika povećaće se sa 590 milijardi dolara u 2021. na preko 1 bilion dolara u 2030. Između ostalog, vrednost proizvodnje poluprovodnika za automobile će se utrostručiti sa 50 milijardi dolara na 150 milijardi dolara.

Za ovo eksplozivno povećanje proizvodnje visokotehnoloških uređaja neophodni su kritični minerali. Udruženje industrije poluprovodnika piše: „U mnogim slučajevima ne postoje poznate alternative za ove materijale koje zadovoljavaju naše funkcionalne potrebe. Zato je bezbedno i dosledno snabdevanje kritičnim materijalima ključno za našu industriju.” Samo industrija poluprovodnika svake godine uliva minerale u vrednosti od 40,4 milijarde dolara.

Još jedna pokretačka snaga trke za kontrolu ovih proizvoda je prelazak na obnovljive izvore energije. Iako oni nisu dovoljni da dovedu do dramatičnih promena potrebnih za odgovor na klimatske promene, industrija tehnologije obnovljivih izvora energije doživela je značajno povećanje potražnje. Očekuje se da će tržište električnih vozila i baterija naglo skočiti između 2021. i 2028. godine.

...
Popaj
30. maj 2022. u 06.19
...

SAD, Kina i mineralni resursi

Ono što je izvanredno u vezi sa listom od 50 kritičnih minerala koju je sastavila američka vlada jeste da se jedva da se bilo koji od njih prvenstveno kopa u SAD. Zbog mešavine geologije i ekonomije, SAD već́inu svojih potreba proizvode za samo pet od 50 minerala na listi. Od 50 minerala 29 se isključivo uvozi, od 40 tri četvrtine potreba se uvozi.

Ova američka zavisnost od inostranih zaliha kritičnih minerala izazvala je zabrinutost među američkom vladajućom klasom, posebno kada počinju pripreme za vojnu konfrontaciju sa Kinom.

U septembru 2020. Trampova administracija potpisala je izvršnu naredbu 13953, kojom je proglašeno predstojeće vanredno stanje u SAD zbog kritičnih zaliha minerala. U tekstu se kaže: „Ovi minerali su od suštinskog značaja za našu zemlju, [ipak] trenutno nam nedostaje kapacitet da ih proizvedemo u potrebnim količinama u prerađenom obliku... Za 31 od 35 kritičnih minerala, Sjedinjene Američke Države dobijaju više od polovine svojih godišnjih potrošnja iz inostranstva. 14 kritičnih minerala koje SAD ne mogu da iskopaju u zemlji i potpuno zavise od uvoza da bi zadovoljile svoje potrebe.

Skoro pola godine kasnije, u februaru 2021., Bajdenova administracija je potpisala dekret 14017 da bi ”ojačala otpornost američkih lanaca snabdevanja„. Dekret je dopunio Trampovu izvršnu naredbu 13953, dajući Ministarstvu energetike ovlašćenje da identifikuje rizike za lance snabdevanja i daje preporuke.

Američki predsednik Džo Bajden tokom događaja u dvorani Južnog suda u zgradi izvršne kancelarije Ajzenhauera u Beloj kući 22. februara 2022. (AP Photo/Alek Brandon)
24. februara 2022, na dan kada je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu, rezultati te uredbe su objavljeni u prvoj godini u ”Planu za revitalizaciju američke industrije i obezbeđenje kritičnih lanaca snabdevanja„. Dva dana ranije je održan sastanak na kojem se razgovaralo o akcijama na kritičnim mineralima. Među prisutnima je bio predsednik sindikata United Steelvorkers Tom Konvej, sa kojim se Bajden kasnije privatno sastao kako bi osigurao da sindikat prekine štrajk naftne industrije širom zemlje i podrži ratnu akciju. Tokom tog sastanka, Bajden je rekao da je njegova administracija podržala izdvajanje milijardi dolara za nova ulaganja u ”kritične minerale poput litijuma, grafita [i] retkih zemalja, koji su „veoma potrebni za mnoge američke proizvode”.

Bajden je 31. marta 2022. primenio Zakon o odbrambenoj proizvodnji kako bi obezbedio „pouzdane” izvore ovih minerala. Datira još iz Korejskog rata, zakon dozvoljava vladi da kontroliše i usmerava privatna ulaganja u ime nacionalne odbrane.

Američka država je zabrinuta ne samo da sama ne kontroliše i ne proizvodi ove vitalne robe, već́ da spreči Kinu – glavnu metu njenih geostrateških planova – da to učini.

Preradom kritičnih minerala dominira Kina, koja takođe igra veliku ulogu u iskopavanju mnogih drugih minerala. Nasuprot tome, SAD ne vode u ekstrakciji ili preradi nijednog od ovih važnih minerala. Najvažniji primer za to su retke zemlje. Ova grupa od 17 minerala, koji su sada kritični za globalnu elektronsku i odbrambenu industriju, prerađuje se skoro isključivo u Kini. SAD iskopavaju više od deset odsto retkih zemalja, ali su daleko od Kine.

Neko vreme, SAD su se pomirile sa Kinom koja je dominirala preradom i, u manjoj meri, iskopavanjem ovih minerala. Rudarstvo i prerada metala i minerala su dva sektora globalne industrije koji najviše zagađuju. Njihova jeftina proizvodnja znači ozbiljno zagađenje životne sredine i toksični otpad, koji predstavlja veliku opasnost po ljudsko zdravlje. Tokom nekoliko decenija, Kina je postala zatvor kapitalističke svetske ekonomije. Pošto su proizvodne aktivnosti imperijalističkih nacija, uključujući elektroniku, bile koncentrisane u ogromnim fabričkim gradovima Kine, bilo je logično da se globalna prerada minerala i otpad takođe koncentrišu tamo.

Ali tokom proteklih 15 godina, SAD sve više vide Kinu kao egzistencijalnu pretnju svojoj globalnoj hegemoniji i svoju globalnu vojnu strategiju su usmerile na „obuzdavanje”, tj. zaokruživanje i pokoravanje Kine. Kao deo ovih nastojanja, oni imaju suprotstavljene interese.

...
Popaj
30. maj 2022. u 06.28
...
Ruski kritični minerali

Intenzivna potreba američkog finansijskog kapitala da kontroliše sadašnje i buduće izvore kritičnih minerala, kao i nesrazmerna kontrola Kine nad ovim mineralima, glavni je pokretač rata protiv Rusije.

Iako Rusija nije isključivi proizvođač nijednog velikog kritičnog minerala, kao što pokazuje analiza u nastavku, ona igra vodeću ulogu u proizvodnji nekoliko od ovih minerala, čime kontroliše važan deo globalnih rezervi. U razumevanju širih planova SAD da dominiraju Evroazijom i potčine Rusiju, ne može se zanemariti uloga ovih roba.

Rusija je jedan od najvećih svetskih rudara nikla. Obično se naziva trećim ili četvrtim po Indoneziji i Filipinima, i skoro na nivou sa Južnom Afrikom.

Skoro 2,5 miliona tona nikla se iskopa širom sveta svake godine. Najvažnija upotreba za ovaj kritični metal je čelik. Za proizvodnju nerđajućeg čelika, čelik se mora kombinovati sa drugim elementima da bi se stvorila legura. Nikl klase 1, odnosno u svom najčistijem obliku, čini čelik jačim i tvrđim, posebno na niskim temperaturama, i povećava njegovu otpornost na toplotu i rđu.

Dve trećine proizvodnje nikla se koristi za nerđajući čelik, koji se zauzvrat koristi u izgradnji brodova, automobila, medicinske industrije (za razne instrumente), energetske industrije (naročito tamo gde je potrebno lagano skladištenje otporno na koroziju), i posuđe. Nikl je takođe neophodan za kvalitetnije legure koje se koriste u proizvodnji rotora turbina (za mlazne motore, u brodogradnji i u elektranama), u elektronskoj industriji (laptopovi, telefoni, digitalni fotoaparati) i u visoko preciznim mernim alatima.

IEA procjenjuje da će globalna proizvodnja nikla morati da se poveća 19 puta u narednih 18 godina kako bi se ispunili zahtjevi Scenarija održivog razvoja (SDS). Nikl sulfat u prahu je važna komponenta u litijum-jonskim baterijama i čini glavni deo katode baterije.

Porast cena od početka rata pokazuje ulogu Rusije u globalnoj proizvodnji nikla. Godine 2021. nikl se trgovao za manje od 20.000 dolara po toni, sada nešto ispod 30.000 dolara po toni. U prvim nedeljama rata cena je za kratko vreme porasla za 100 odsto. Rusija ima četvrte po veličini svetske rezerve nikla sa 6,9 miliona tona, ili sedam odsto ukupnih svetskih rezervi.

Skoro sve rudarstvo se odvija u arktičkom regionu Norilska pod vođstvom najveće ruske metalske grupe (osim gvožđa i čelika) Nornikla. Nornikl se često rangira kao jedna od dve najveće kompanije za proizvodnju nikla u svetu. Norniklova divizija Kola, njen glavni izvor proizvodnje, nalazi se blizu granice sa Finskom u Arktičkom krugu. Ova granica bi mogla brzo da bude militarizovana nakon što je Finska podnela zahtev za članstvo u NATO. Region takođe ima značajna nalazišta bakra i paladijuma.

Kvalitet ruskog nikla je takođe izuzetan. Zemlja možda iskopava samo 10 procenata svetskog nikla, ali 20 procenata nikla klase 1 – vrednijeg rafinisanog oblika koji se koristi u savremenoj proizvodnji čelika i legura – ​​jer su ruska nalazišta tako visokog kvaliteta.

Metali platinaste grupe (PGM)

Rusija je jedan od vodećih svetskih rudara metala platinske grupe (PGM). Ova grupa uključuje šest metala koji imaju slična hemijska i fizička svojstva i koji se takođe često nalaze zajedno u mineralnim naslagama. Iako se razlikuju od nikla, oni se nalaze u istoj rudi i ponekad se iskopavaju zajedno. Tri najvažnija su paladijum, platina i rodijum. Ostali su osmijum, iridijum i rutenijum. Prema konsultantskoj kompaniji za sirovine Agiboo, metali platine se nalaze u četvrtini svih industrijski proizvedenih dobara ili su potrebni za njihovu proizvodnju.

Rusija je skoro u rangu sa Južnom Afrikom kao vodeći proizvođač paladijuma. Međutim, prema izveštaju o kritičnim mineralima Univerziteta Kolumbija, proizvodnja paladijuma u ​​Južnoj Africi „bila je pod uticajem štrajkova u protekloj deceniji”, zbog čega je zemlja manje pouzdana. Prema američkom Geološkom zavodu, 2019. godine je iskopano 210.000 kilograma paladijuma širom sveta, od čega 40 odsto u Rusiji.

Pored proizvodnje nikla, Nornikl je i najveći svetski privatni proizvođač paladijuma i stoga igra odlučujuću ulogu u proizvodnji.

...
CAHJAPPoruka negativno ocenjena. Pokaži

CAHJAP
30. maj 2022. u 06.31
Copy and paste,
too much time to waste.

Čovek će bre oslepiti buljeći na ekran čitajući kilometarske tekstove. Koža na palcu će se izdere do koske od skrolovanja. Telefon će postane stari model i završiti u nekom muzeju kad čovek završi sa ovim silnim čitanjem.
Druže Tito, kak te samo ne mrzi. Ko će ti ovo čitati leba ti ? Aj malo kraće sopstvenim rečima pa da možemo da diskutujemo, ko ima volko vremena da čita ovu enciklopediju ?!!???
Popaj
30. maj 2022. u 06.39
...

Cene rodijuma i paladijuma su toliko porasle da je broj krađa katalizatora drastično porastao. U američkoj državi Kolorado, broj krađa katalizatora porastao je za više od 5.000 procenata između 2019. i 2021. godine. Rusija je drugi najveći svetski proizvođač rodijuma i platine, ali za razliku od paladijuma, Južna Afrika je daleko ispred Rusije zbog svojih već́ih nalazišta.

Pored katalizatora, metali platinaste grupe se koriste u skoro svim elektronskim proizvodima i mnogim drugim uređajima i industrijama – doduše u malim količinama, ali zato što su tako sveprisutni u elektronskim proizvodima, postoji velika potražnja. Četiri od ovih metala se koriste za oblaganje elektroda, što ih čini neophodnim za elektronsku industriju. Platina i rutenijum su potrebni za magnetne komponente hard diskova, koji još uvek čine veliki deo elektronske memorije širom sveta.

Platina se takođe koristi u kablovima sa optičkim vlaknima i turbinama aviona, gde štiti lopatice rotora od korozije. Industriji medicinske tehnologije su potrebni metali platine, na primer, paladijum se koristi u zubnim krunama, drugi metali platine u hemoterapijskim lekovima i radioterapiji. Ostale upotrebe PGM-a uključuju hidrokrekiranje nafte, senzore, tretman vode, srčane pejsmejkere i defibrilatore, nakit, LCD ekrane, gorivne ćelije i industrijske lončiće visoke vrednosti u metalurškoj industriji.

Retka zemlja

Kina trenutno dominira rudarstvom i preradom retkih zemalja. Retke zemlje predstavljaju kolekciju od 17 minerala koji postaju sve važniji u proizvodnji najsavremenije elektronike. Nisu nužno retki, ali ih je teško naći u tako visokim koncentracijama da bi njihovo vađenje bilo ekonomski isplativo.

Ovi minerali se obično dele na teške i lake elemente i nalaze se u kombinaciji jedni sa drugima. Kina iskopava 60 odsto retkih zemalja i prerađuje do 90 odsto njih. Njihova primarna upotreba je u naprednoj elektronici, uključujući ratnu opremu, zbog čega je američka vladajuća klasa zabrinuta zbog dominacije Kine u lancu vrednosti retkih zemalja. U 2022, Bajdenova administracija je najavila veliku inicijativu za obezbeđivanje milijardi dolara investicija za iskopavanje i preradu retkih zemalja u zemlji.

Rusija još uvek ne igra značajnu ulogu u lancu prerade ili proizvodnje retkozemnih elemenata. Međutim, ima velike rezerve, čiji razvoj bi dao veliki doprinos globalnoj proizvodnji. Rusija ima oko 10 odsto globalnih rezervi, što je stavlja na četvrto mesto na listi posle Kine, Vijetnama i Brazila. Elementi retkih zemalja se koriste u motorima električnih automobila, prenosivoj elektronici, magnetima (neophodnim za mnoge elektronske uređaje), vetrogeneratorima i vojnoj opremi. Na primer, za nuklearnu podmornicu klase Virdžinija potrebno je 4,2 tone retkih zemalja, a za borbeni avion F-35 427 kilograma.

Mapa depozita i uvoza retkih zemalja (Istraživačka služba Kongresa SAD, 2013.)
Ekstremna klima ruskih nalazišta retkih zemalja, tehnologija potrebna za njihovo iskopavanje i visok kapitalni intenzitet ovih projekata do sada su sprečili razvoj nalazišta. Viši istraživački savetnik Deloittea, Dimitri Kasatkin, rekao je za S&P Global Market Intelligence 2019. da će „Rusiji trebati vreme i povoljni spoljni uslovi, kao što su niski geopolitički i ekonomski rizici” da bi razvila svoj potencijal u rudarstvu retkih zemalja. Ali podela Rusije na manje države, čiju ekonomiju čvršće kontrolišu SAD i druge imperijalističke države, moglo bi doneti investicije i „niske geopolitičke i ekonomske rizike” potrebne za razvoj ovih projekata.

niobijum

Niobijum (atomski broj 41 u periodičnoj tabeli) je još jedan kritičan mineral koji Rusija ima. Glavna primena hemikalije je legura za jačanje važnih struktura. Mala frakcija - 0,1 odsto finalnog proizvoda - može se preraditi u čelik da bi se povećala njegova čvrstoća. Ovaj specijalni čelik se može koristiti u gasovodima i drugim važnim infrastrukturnim projektima. Niobijum se takođe koristi u takozvanim superlegurama - legurama visokih performansi koje su čak i bolje od najboljeg čelika - i u raketnim motorima. U obliku feroniobijuma, koji se koristi za čelik, očekuje se da će se tržište udvostručiti između 2015. i 2025. godine.

Brazil dominira iskopavanjem niobija, čineći 66.000 od skoro 75.000 tona niobija iskopanih svake godine.

...
Popaj
30. maj 2022. u 06.48
...

Ali prošle godine Polimetal, najveći ruski proizvođač zlata i srebra, najavio je projekat rudarenja Tomtor u istočnoj Rusiji koji će dodati 700.000 tona globalnim rezervama. To je oko četiri puta više od američkih rezervi, ali i dalje znatno manje od dokazanih rezervi od 16 miliona tona u Brazilu.

Tomtor je već́ poznat po ogromnim nalazištima fosfata, koji je jedno od tri najveća poljoprivredna đubriva. Pored toga, najveća ruska nalazišta retkih zemalja u Rusiji nalaze se u rudniku Tomtor. Prema Polimetalu, rudnik je treće najveće pojedinačno ležište retkih zemnih elemenata, nakon Mount Veld-a u Zapadnoj Australiji i nerazvijenog Kvanefjeld-a na Grenlandu, za koje se očekuje da će se u ovoj deceniji razviti u veliki rudnik.

kobalt

Globalnim iskopavanjem kobalta dominira Demokratska Republika Kongo (DRC), koja čini 70 posto ukupnog iskopavanja. Tamošnje rudarenje kobalta je ozloglašeno po korišćenju dečijeg rada. Pre nešto više od dve godine, organizacija International Rights Advocates tužila je Epl, Alfabet, Del, Majkrosoft i Teslu za saučesništvo u smrti 14 dece rudara iz Konga. Incident je bio samo vrh ledenog brega zločina koji su počinjeni u eksploataciji ovog resursa.

Kao i retki zemljani elementi, kobalt je u malim količinama važan za mnoge elektronske uređaje, a posebno za prelazak na obnovljivu energiju. U svom scenariju održivog razvoja (SDS), IEA ukazuje da proizvodnja kobalta mora porasti za 21 odsto.

Rusija je drugi najveći proizvođač kobalta. U 2019. godini bio je odgovoran za oko 6.100 tona, ili četiri odsto svetske proizvodnje. Iako Rusija dosta zaostaje za dominantnom ulogom DRK, već́ je najavila povećanje proizvodnje za još 2.000 tona godišnje i povećala svoj udeo u globalnoj proizvodnji na osam odsto ove godine. Neki od ovih rezervi nalaze se na morskom dnu kod ruske obale Pacifika severno od Japana.

grafit

Rusija je šesti najveći proizvođač grafita u svetu. Kao i kod litijuma, očekuje se da će potražnja za grafitom najviše rasti tokom prelaska na obnovljivu energiju.

Grafit je neophodan za brojne grane industrije. Pošto je visoko provodljiv, često se koristi za solarne ćelije, elektrode i baterije. Grafit nije tako redak ili skup kao drugi minerali i hemikalije koje se pominju. Njegova proizvodnja je takođe geografski raspoređena i relativno je uobičajena širom sveta. To je kristalizovani oblik ugljenika i koristi se, između ostalog, kao olovo u olovkama.

Međutim, činjenica da se uglavnom kopa u Kini (650.000 tona) čini nemir američku vladajuću klasu. Sledeć́i najveći proizvođači su Mozambik (120.000 tona), Brazil (95.000 tona), Madagaskar (47.000 tona), Indija (34.000 tona), Rusija (24.000 tona) i Ukrajina (19.000 tona).

Međutim, Rusija želi da dramatično poveća svoju proizvodnju. Dve ruske kompanije -- Dalgraphite i Uralgraphite -- žele da povećaju proizvodnju jer potražnja za EV baterijama koje prerađuju velike količine grafita raste.

litijum

Iako Rusija nije značajan proizvođač litijuma, postoje značajna nalazišta u istočnom regionu Ukrajine pretežno naseljenom Rusima. Litijum je glavna komponenta litijum-jonskih baterija koje se koriste u električnim automobilima, mobilnim telefonima, laptopovima i drugoj elektronici. Količina litijuma u ​​Teslinom vozilu je otprilike težina kugle za kuglanje.

Prema studiji Ukrajinske nacionalne akademije nauka iz 2022. godine, Ukrajina ima oko 500.000 tona litijuma samo u istočnom regionu koji bi mogao biti profitabilan. Iako se rezerve često ponovo procenjuju na početku proizvodnje, Ukrajina bi imala pete najveće svetske rezerve litijuma posle Čilea, Australije, Argentine i Kine.

U novembru 2021, australijska kompanija European Lithium objavila je da je kupila ukrajinsku naftnu kompaniju Petro Consulting, koja je pokrenula proces izdavanja dozvola za istraživanje i potencijalno iskopavanje dva najveća ukrajinska nalazišta litijuma. Pošto se mnoga od ovih nalazišta nalaze u spornoj istočnoj Ukrajini, gde je vlada vodila građanski rat protiv proruskih separatista, razvoj ovih rezervi zavisi od trenutnog rata. Međutim, kompanija je saopštila da su ove rezerve „konceptualne” prirode, što znači da njihov potencijal treba proceniti kroz dalja istraživanja.

...

Popaj
30. maj 2022. u 06.53
...

Drugi važni kritični minerali

Rusija je treći po veličini rudar minerala skandijuma, koji se ponekad svrstava u red retkih zemalja. Skandijum se prvenstveno koristi u proizvodnji super lakih legura za metalne komponente visokih performansi.

Prema izveštaju Univerziteta Kolumbija, skandijum se „uveliko koristi u vazduhoplovnoj i odbrambenoj industriji”, posebno u obliku legura aluminijum-skandijum. Od ove legure napravljena je i sportska oprema visokih performansi. Sadrži manje od jedan odsto skandijuma, što je dovoljno da značajno ojača materijal. Godišnje se iskopa samo 15 do 25 tona.

Prema američkom Geološkom zavodu, Rusija je bila u procesu utvrđivanja da li bi mogla efikasno da kopa skandijum kao nusproizvod prerade aluminijuma na Uralu, što bi moglo značajno povećati proizvodnju.

Rusija je treći najveći proizvođač sunđerastog titanijuma. Titan se kopa na dva načina: kao sunđer za upotrebu u metalurgiji ili kao pigment. Iako Rusija nema vodeću ulogu u iskopavanju pigmenta titanijuma, koji je geografski rasprostranjen, ona igra važnu ulogu u rudarenju vrednijeg sunđera. Nakon ruske invazije na Ukrajinu, Boing je najavio da više neće kupovati ruski titanijum za svoje avione.

Rusija je odgovorna za oko šest odsto svetske proizvodnje aluminijuma. Tesla je bio glavni kupac ovog aluminijuma, koji uglavnom proizvodi kompanija RusAl. Veliki deo proizvodnje RusAl-a zasniva se na uvezenom boksitu i glinici iz Australije. Proces rafinacije, baš kao i drugi minerali, veoma je toksičan i zahteva stotine miliona ili milijarde dolara u fabrikama.

Rusija je vodeći svetski proizvođač polisilicijuma, jednog od najkvalitetnijih oblika silicijuma koji se koristi u fotonaponskim ćelijama. Polisilicijum je verovatnije rezultat obrade silicijuma i stoga nije naročito retkost. Kina proizvodi oko 80 odsto polisilicijuma koji se koristi širom sveta, ali tek 2009. Rusija je bila vodeća zemlja. Nekoliko projekata, uključujući jedan ruske kompanije Nitol Solar, propalo je zbog nestabilnosti cena i nedovoljnog kapitala, ali uz dovoljno ulaganja, Rusija bi mogla da poveća proizvodnju. Cena se utrostručila od 2019. godine zbog buma solarne energije.
Popaj
30. maj 2022. u 06.58
„Cene rodijuma i paladijuma su toliko porasle da je broj krađa katalizatora drastično porastao. U američkoj državi Kolorado, broj krađa katalizatora porastao je za više od 5.000 procenata između 2019. i 2021. godine.”

P.S. Ha, ha, katalizator ili zivot!
CAHJAP
30. maj 2022. u 08.36
Hehe ;)
dulebg
(posmatrach)
01. jun 2022. u 05.40
Попај прихватио критику. Сад уз видео даје и кратак опис )))
Popaj
01. jun 2022. u 11.37
Dule, gde ti vidis video u ovoj temi?
Komentar Zapamti ovu temu!
Looking for Oil Diffuser Necklace?
.