Интервју са Французом Лаурентом Браиардом. Годину дана је скупљао сведочанства Украјинаца које су у разним тајним затворима мучили СБУ и укронацисти. Жену, етничку Русињу, хапси сектор Правый на нејасним основама и проводи 20 дана у тајном затвору. Чупају јој нокте и ломе зубе. Она је више пута подвргнута лажним погубљењима.
Она сведочи да је цела нацистичка компанија данима групно силовала затвореницу, везану за кревет. Везана жена дозива мајку и моли да је убију. Према Браиарду, вероватан разлог зашто сама интервјуисана жена није била силована је то што је била средовечна и није била лепа. Није добијала храну током целог периода. Коначно је спасена разменом заробљеника.
Човек, Олег, провео је 14 месеци у тајном затвору у Запорожју. Првобитно је живео нормалним породичним животом и није био политички укључен. Али после вести о масакру у Одеси 2014. године и забрани обележавања Дана победе (Украјинци не воле да славе победу над нацизмом), придружио се покрету отпора. Убрзо након тога ухапсила га је СБУ. Олег каже да један од мушкараца који су га мучили у затвору није говорио украјински, већ само енглески.
Затвореници су живели 14-15 у малој ћелији где су морали да спавају у групама јер им није било довољно простора. Добијали су врло мало хране и патили су од сталног недостатка сна. Тоалет је био кофа на поду. Неки су полудели. Браиард каже да је било веома тешко добити Олегово сведочење, јер је био толико трауматизован тим искуством. Интервју је морао неколико пута да се прекида и наставља. Други човек са сличним искуством тортуре, Витали, каже да је у једном тренутку морао да потпише принудно сведочење о злочину.
Четврто сведочење долази од жене која је живела у малом селу са свега неколико десетина домаћинстава. Када је укронацистичка команда Аидара стигла у село, жена је успела да се сакрије у скученом простору за пузање испод крова своје викендице. Остали мештани који су остали у селу су убијени. Али група тинејџера, као и једна трудница, одведени су у друштвени центар и током ноћи мучени до смрти. Жена је то чула из свог скровишта. Команда Аидара је сутрадан прешла у суседну заједницу „Комуна”. Жена се усудила да сиђе тек после два дана.
Она је тада била сведок шта се догодило младима, али Брејард изоставља детаље. Жена није смела да дозволи да је Браиард погледа када је сведочила, већ је успела да исприча о инциденту тек када му је стала иза леђа. Водећи члан команде Аидар, Нађа Савченко, очигледно је касније служила као пилот хеликоптера. У западним медијама је хваљена као херој након што је ухваћена и прокријумчарена у Русију, где је изведена пред лице правде:
https://www.bbc.com/news/world-europe-31760381
https://www.youtube.com/watch?v=GFynJY_SeKc
На основу исказа, Браиард сматра да се овај терор систематски одвија већ осам година и да су хиљаде људи убијене у сличним околностима, од стране СБУ и разних нацистичких команди. Углавном тада у Донбасу али и на другим местима у земљи. Неколико оних које је Браиард интервјуисао сведочило је о методи коришћеној за одлагање тела појединаца који су умрли у овим мучионицама.
На возачево седиште старог аутомобила се поставља тело које се затим у хидрауличној преси сабија у коцку. Отпадна коцка са изгњеченим телом се затим баца у рударску рупу. Браиард такође каже да су сви људи које је он интервјуисао (и још много њих) такође били испитани од стране Црвеног крста у вези са њиховим пуштањем на слободу. Прегледајте у видео стране одређеног службеника Црвеног крста наведеног у извештају. Даље каже да је та особа одбила да разговара са њим о томе када ју је контактирао. УН такође су свесне, сматра Браиард.
Украјинска војска се углавном састоји од манијака, са таквима је немогуће водити рат поштујући Женевску конвенцију.